Istraživanje: 80% srpskih građana protiv članstva u NATO, ali samo 33% protiv saradnje

Zastava Srbije; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Postoji prostor za unapređenje informisanja građana o saradnji Srbije i NATO, pokazuje istraživanje koje su sproveli Centar za evroatlantske integracije (CEAS) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), a koje je predstavljeno tokom osme Beogradske NATO nedelje.

„Ovo je četvrti ciklus istraživanja koji su CeSID i CEAS zajedno sproveli na reprezentativnom uzorku građana Srbije da bi videli kakav je stav srpskih građana prema evroatlantskim integracijama“, rekao je Ivo Čolović, projektni direktor CeSID-a.

Istraživanje pokazuje da ako bi se održao referendum o pristupanju Srbije EU, oko polovine srpskog stanovništva bi glasalo za pristupanje, dok bi 36% glasalo protiv, a oko 14% bi bilo uzdržano. Čolović kaže da nema većih promena kada su u pitanju oni koji su protiv pristupanja EU.

„Ako dublje pogledamo strukturu onih koji podržavaju ili su protiv članstva u EU, prilično je zabrinjavajuće da postoji veliki procenat mladih, onih između 18 i 29 godina, koji su protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, kaže Čolović.

Kaže da postoji duboko ukorenjena grupa koja je protiv pristupanja EU i koja se preklapa sa onima starijima od 60 godina.

„S druge strane, oni koji se zalažu za pristupanje Srbije su najobrazovaniji slojevi našeg društva. Oni koji žive u urbanim sredinama i generalno u dobro razvijenim regionima Srbije “, objašnjava Čolović.

U  slučaju da EU postane nadnacionalni entitet sa obavezujućom odbrambenom politikom, oko 46% građana je smatralo da Srbija treba da nastavi evropske integracije, dok 29% smatra da bi Srbija trebalo da ih napusti, a 25% ne zna ili ne može reći.

„Međutim, ako ove rezultate uporedimo sa rezultatima prethodnog pitanja, videćemo da postoji mali pad broja građana koji bi bili za članstvo u EU ako bi EU postala nadnacionalni entitet. To pokazuje da se građani i dalje oprezni kada su u pitanju nadnacionalni entiteti zbog nasleđa iz prošlosti, posebno one iz 1999. godine“, kaže Ivo Čolović.

Stavovi prema NATO

Što se tiče njihovog raspoloženja prema NATO-u i članstvu u NATO-u, dve trećine (80%) građana ne podržava članstvo u NATO-u, 15% ne bi glasalo, dok bi svaki 20 građanin (5%) bio za ulazak Srbije u NATO .

Čolović kaže da ako sagledaju konkretnije demografske karakteristike ispitanika koji su za ulazak Srbije u NATO, to pokazuje da su ti ljudi uglavnom visokoobrazovani sa fakultetskom diplomom, master diplomom ili doktoratom.

„Unutar ovih grupa 18% je onih koji podržavaju pridruživanje Srbije NATO-u, što je dvostruko više u odnosu na opšti uzorak srpskog društva. Ovo je mala grupa, ali uticajna ako bismo govorili o promociji ideje o članstvu Srbije u NATO-u “, dodaje Čolović.

Međutim, samo 31% ispitanika zna da su gotovo sve države članice EU takođe članice NATO-a, 21% smatra da je manje od polovine država članica EU takođe članice NATO-a, 10% manje od jedne trećine, dok 3% je odgovorilo da su sve države članice EU takođe članice NATO-a. Oko 35% ispitanika takođe je izjavilo da ne zna odgovor.

„Ovo je pitanje koje ukazuje na činjenicu da Srbi zapravo nemaju previše informacija o tome koje su zemlje članice NATO-a i EU istovremeno“, kaže Čolović.

Oko 54% ​​ispitanika ima negativno mišljenje o NATO-u, 37% ima neutralno, 6% pozitivno i 3% ne zna ili ne može reći.

„Dakle, vidimo da je 80% protiv članstva, ali s druge strane oni imaju blaži stav prema NATo. Ovo je malo mekši stav šire javnosti “, objašnjava Čolović.

Čolović dodaje da je, kada je reč o trenutnom stanju saradnje partnerskih odnosa Srbije i NATO-a,negativni procenat opada na manje od polovinu (33%), dok je 47% neutralno, a 14% ispitanika kaže da je to pozitivna stvar za Srbiju.

Riđo: NATO ostaje posvećen regionu

Komentarišući rezultate ankete, Danijele Riđo, službenik za štampu u NATO Kancelariji za štampu, kaže da anketa pokazuje porast podrške pristupanju Srbije EU dok su stavovi prema NATO-u zabrinjavajući.

„Mislim da je važno praviti razliku između članstva Srbije u NATO-u i odnosa NATO-a i Srbije. Taj trend je prilično stabilan, ali s obzirom na ovaj drugi aspekt, kako je istakao prezenter, rezultati su mnogo nijansiraniji i ne beznačajan deo ispitanika ima neutralan stav u pogledu odnosa NATO i Srbije”, kaže Riđo.

Kaže da je veoma zanimljiv podatak o visokom procentu ispitanika koji nisu dobro informisani o NATO, što pruža prostor za redovnije i prilagođenije informisanje o odnosima Srbije i NATO-a.

„Istraživanje pokazuje da postoji informacijski jaz koju treba popuniti. Sa ove tačke gledišta, NATO ostaje potpuno posvećen nastavku komunikacije o razvoju odnosa NATO i Srbije“, kaže Riđo.

Dodaje da ova komunikacija dolazi u različitim oblicima. Kroz dnevnu komunikaciju NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, ali i kroz regularnu komunikaciju sa medijima u Srbiji i nevladinim organizacijama, kao i preko NATO generalnog sekretara.

„Mi imamo dugotrajnu vezu. NATO i Srbija su bliski partneri sami po sebi i stoga postoji dobar razlog da se objasne aspekti tog odnosa koji su se tokom godina razvijali redovnim političkim konsultacijama i kroz praktičnu saradnju u određenim oblastima”, kaže Riđo.

Dodaje da Kosovo ostaje važno pitanje za srpsko javno mnjenje i angažovanje NATO-a na kosovskoj teritoriji kroz misiju KFOR-a koja je prisutna od 1999. pod vrlo strogim mandatom UN-a. Pored toga, NATO veruje da je konstruktivan dijalog Beograda i Priština ključan za regionalnu stabilnost.

„Naša opšta posvećenost Zapadnom Balkanu ostaje glasna, jasna i čvrsta. Ovaj region je važan za NATO. Regionalna stabilnost ima direktne implikacije na našu evroatlantsku sigurnost. Tako da budućnost regiona vidimo u evroatlantskoj saradnji i integraciji za one koji to žele“, naglasio je Riđo.

U tom pogledu, NATO ostaje odlučan da pomogne zemljama u regionu da sprovedu reforme neophodne za unapređenje blagostanja sopstvenih građana, s obzirom na to da je ekonomski prosperitet važan faktor u kreiranju percepcije srpskog stanovništva i stanovništva širom regiona.


Osmu beogradsku NATO nedelju organizuje Centar za evroatlantske studije, a podržavaju Odeljenje za javnu diplomatiju NATO-a, Balkanski fond za demokratiju, Ambasade Norveške, Češke i SAD.