Istraživanje: Blagi rast Evropske narodne partije, značajniji dobici Zelenih

Zastave Evropske unije; Foto: Evropski parlament

BERLIN – Fondacija „Konrad Adenauer“ objavila je nedavno svoje redovno dvomesečno istraživanje snage partija na evropskom nivou, a u kontekstu izbora za Evropski parlament. Nije došlo do značajnih promena u odnosu na prethodno istraživanje, mada je registrovan blag rast Evropske narodne partije (EPP) i značajniji rast Zelenih.

Partije koje pripadaju EPP sada su, združeno, najjače u 13 zemalja EU, što predstavlja porast od jedne zemlje – u ovom slučaju Rumunije. Ova evropska partija i dalje se vodi kao ubedljivi lider po broju potencijalnih mesta u Parlamentu, a projekcije joj daju između 177 i 195 mesta (oko 25%) što je blago poboljšanje u odnosu na period septembar-oktobar.

S druge strane, Partija evropskih socijalista ne može se pohvaliti napretkom, jer je, pored Rumunije, izgubila primat i u Letoniji (nakon parlamentarnih izbora) i Belgiji, mada se radi o razlici od nekoliko procentnih poena. Njima se predviđa gotovo identičan udeo poslanika u Evropskom parlamentu kao i u prethodnom istraživanju, oko 19%.

Uračunavajući smanjen broj mesta u Parlamentu nakon Bregzita, EEP i Socijalisti će zajedno i dalje imati značajno manji broj poslanika u odnosu na prethodni izborni ciklus – sa 54% spašće na oko 45%, što znači da će im trebati podrška još najmanje jedne političke grupe kako bi formirali vlast na evropskom nivou.

Očekuje se da će ta treća grupa biti liberali (ALDE), samostalno, ili zajedno sa poslanicima partije francuskog predsednika Makrona, koji formalno nije ušao ni u jednu evropsku partiju. Makron i ALDE bi zajednički mogli da imaju i do 114 poslanika (identičan broj kao u prethodnom istraživanju), što ih približava socijalistima i predstavlja znatno bolji rezultat u odnosu na 2014, kada je ALDE samostalno osvojio svega 59 poslanika.

Preostale bitne promene registrovane KAS-ovim istraživanjem uglavnom se odnose na rast Zelenih, nakon što je ova partija zabeležila znatan rast u zemljama kao što su Nemačka i Belgija. Dok im je prethodno istraživanje davalo 44 mesta u Parlamentu, sada će po svim projekcijama preskočiti 50.

Najveća nepoznanica i dalje ostaje pozicioniranje partija „čvršće“ levice i desnice, a moguće je da će doći do bitnih promena u sastavu ovih grupa u EP. Ako se „Evropa za slobodu i direktnu demokratiju“ (EFDD), koju trenutno čine, između ostalih, Alternativa za Nemačku, Pokret pet zvezda iz Italije i Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) raspadne nakon Bregzita, postoji čak i mogućnost da poslanici Pet zvezda priđu grupi Ujedinjena evropska levica. Ovaj scenario, napominje KAS, nije previše verovatan, te će trenutno druga po snazi italijanska partija pre oformiti samostalan poslanički klub.

S druge strane, pitanje je i da li će se grupa „Evropa nacija i slobode“ ostati u trenutnom sastavu (Nacionalni zbor, Slobodarska partija Austrije, Liga…) ili će se proširiti na ostatke EFDD-a. U svakom slučaju, predviđa se da će partije dalje od centra osvojiti oko 35% poslaničkih mesta, što će predstavljati njihov najbolji dosadašnji rezultat.