Istraživanje pokazuje da građani Srbije malo znaju o tehničkom delu dijaloga Beograda i Prištine

Beograd-Priština; Foto: Pinterest

BEOGRAD – Građani Srbije malo znaju o tehničkom delu dijaloga Beograda i Prištine, da čak misle da postoji jedan briselski sporazum, iako ih ima više od trideset, izjavila je za N1 Isidora Stakić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Jedan od glavnih nalaza u istraživanju je da u Srbiji ljudi jako malo znaju o tom tehničkom delu dijaloga, što je sasvim razumljivo s obzirom na to da se u medijima govori samo o Briselskom sporazumu iz aprila 2013, tako da većina građana sa kojima smo razgovarali – kad se kaže ‘Briselski sporazum’ – misli da postoji jedan briselski sporazum i da je to taj iz aprila 2013. Većina uopšte nije svesna postojanja ostalih sporazuma, a ima ih preko 30, koji su proizašli iz tog procesa“, rekla je Stakić.

Stakićeva je naglasila da su ovakvi rezultati istraživanja očekivani jer tehnički elementi dijaloga ne utiču direktno na živote većine ljudi u Srbiji, već mnogo više na život stanovnika Kosova, bilo Srba ili Albanaca.

Ona je dodala da se percepcija građana formira na osnovu onoga što se čuje iz medija, a čuje se da je „Srbija pobedila 5:0, da je Srbija ispunila sve svoje obaveze, a Kosovo nije ništa, da žele da nam sve otmu, da je humanitarna katastrofa na severu Kosova…“

Na osnovu istraživačkog izveštaja Grupe za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija „Briselski sporazumi, percepcije sa terena“, Stakićeva je izjavila da su građani najviše upoznati sa sporazumom o formiranju ZSO, što nikad nije implementirano a o čemu se najviše piše u srpskim medijima.

Kako je istakla, Albanci se žale a reciprocitet – o čemu god pričali, dok većina Srbija percipira da sporazumi znače de fakto priznanje i ne slažu se sa tim i osećaju neku vrstu poniženja.

Kada se spomene pitanje pozivnog broja, registarskih tablica, priznavanja ili nepriznavanja školskih diploma i zapošljavanje, građani se sete da su čuli za to, ali ne znaju koji je status implementacije, kazala je gošća N1.

Albanci sa juga Srbije su vrlo zadovoljni pozivnim brojem, smatraju da im je omogućio lakšu komunikaciju sa porodicom i prijateljima sa Kosova, oni to ističu kao jedini ili jedan od retkih svetlih primera Briselskog dijaloga, dok Srbi apsolutno nisu zadovoljni i pitaju se – zašto moraju da plaćaju roming tarifu kad su na Kosovu, ukoliko je Kosovo deo Srbije, i nisu zadovoljni tim sporazumom, navela je.

Stakićeva kaže da je istraživanje sprovedeno pre formiranja aktuelne Vlade Kosova, ali da građani nisu bili zadovoljni odvijanjem dijaloga do sada.

“Smatraju da obični ljudi, građani i građanke, nemaju mnogo koristi od dijaloga, da glavnu korist imaju političari i uopšte elite. Ali, i pored toga što su nezadovljni sadašnjim stanjem, oni su za dijalog, jer ne vide alternativu dijalogu. Mnogi od njih, pogotovo oni koji imaju lična iskustva sa ratom, oni se plaše novog sukoba i vide to kao moguću alternativu dijalogu. Svi su za nastavak dijaloga, samo ne mogu da kažem da postoje slaganja oko toga kako taj dijalog treba da izgleda u budućnosti”, izjavila je Stakićeva za gostujući u emisiji Dan uživo.

Nakon istraživanja, kaže Stakićeva, došli su do određenih preporuka – da ceo proces treba da bude transparentniji, da oni tehnički sporazumi koji nisu apsolutno implementirani do sada (uzajamno priznavanje diploma, energetika…) treba da budu revidirani, jer očigledno da postoji neki problem, ukoliko nisu do sada implementirani.

“Treba prestati sa govorom mržnje. Treba obezbediti nezavisno medijsko izveštavanje o celom procesu i… Malo nema smisla upućivati takve preporuke Vladi Srbije, jer očigledno da njima nije u interesu da mediji nezavisno i objektivno izveštavaju, to je deo njihove politike – da se širi međuetnička mržnja i da se širi govor mržnje prema Albancima”, zaključila je Stakićeva.