fbpx
European Western Balkans
Bezbednost

Istraživanje: Razlog „za“ NATO bezbednost, razlog „protiv“ bombardovanje

Aleksandar Vučić i Jens Stoltenberg; Foto: NATO

BEOGRAD – Građani Srbije koji bi na potencijalnom referendumu glasali za pridruživanje NATO-u to bi uradili iz bezbednosnih raloga (58%), dok je glavni uzrok za protivljenje članstvu bombardovanje Srbije 1999. godine (47%), pokazuju rezultati istraživanja koje su zajednički sproveli Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Centar za evroatlantske studije (CEAS).

Istraživanje pod nazivom “Evroatlantske integracije i dijalog Beograda i Prištine” navodi da bi se, ukoliko bi se ove nedelje održao referendum o pristupanju Srbije NATO-u, 68% stanovnika izjasnilo protiv, 11% bi glasalo za, a 21% ne bi uopšte učestvovalo na referendumu.

Komentarišući rezultate istraživanja na današnjem predstavljanju u beogradskom Medija centru, direktorka CEAS-a Jelena Milić izjavila je da je 11 odsto stabilna cifra, koja nije opala ni nakon višegodišnje anti-kampanje koja je prisutna u domaćim medijima, a koja je, prema njenoj oceni, intenzivirana u protekle dve godine.

Ona je navela da je “vrlo zadovoljna” odgovorom da bi građani glasali za ulazak zbog bezbednosti, i dodala da taj aspekt pitanja treba promovisati u javnosti  – da građani vide NATO kao izvor bezbednosti.

Najčešći način informisanja o saradnji Srbije sa NATO-om jeste putem televizije (52%), zatim internet portala (19%) i štampe (7%), dok se 14% građana uopšte ne informiše o ovoj temi.

Kako je Milić navela, većina medija, na primer, nije prenela nedavnu izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da Alijansa žali zbog nevinih civilnih žrtava bombardovanja, što je reflektovano i u rezulatima istraživanja – 53% ispitanika nije čula za ovu izjavu, dok 31% njih jeste.

„Narativ ‘hajde da zaboravimo prošlost i da se okrenemo budućnosti’ nije adekvatan i ne daje rezultate, ali izveštavanje najvećih medija moralo bi da bude objektivnije“, kazala je Milić i dodala da, iako određeni procenat navodi da bi odbili članstvo u NATO-u zato što ga percipiraju kao „agresivan“, uglavnom ne znaju gde je Alijansa trenutno angažovana u svetu.

Istraživanje je takođe pokazalo da se relativna većina stanovništva (oko 35%) odnosi neutralno prema učešću Srbije u vojnim vežbama sa NATO-om, kao i u unapređivanju reagovanja u vanrednim situacijama. Broj onih koji negativno ocenjuju učešće u vojnim vežbama nadmašuje broj onih koji ga ocenjuju pozitivno (28 prema 25%) dok je u slučaju vanrednih situacija obrnuto (23 prema 27%).

Upitani da ocene koja zemlja ima primat u oblasti kvaliteta života i standarda, građani su na prvo mesto stavili Evropsku uniju (39%), zatim SAD (32%), Rusiju (15%) pa Kinu (7%). Što se tiče vojne moći, na prvom mestu je Rusija sa 49%, zatim SAD sa 26% i Kina sa 17%, što je Milić ocenila kao „frapantno“, ako se u obzir uzmu vojni budžeti navednih zemalja.

Dve trećine ispitanika ocenila je podršku SAD kao bitnu u međunarodnim odnosima, 12% smatra da ona nije bitna, a 38% njih je primetilo da su odnosi Srbije i SAD u poslednje vreme poboljšanu. Čak 89% građana smatra podršku Rusije važnom, dok suprotno misli tri procenta.

Istraživanje, koje je sprovedeno od 30. oktobra do 6. novembra ove godine, obuhvatilo je reprezentativni uzorak od 1010 građana.

Povezani članci

Predstavljeni napreci i nedostaci Poglavlja 24

EWB

Mičel: SAD i EU žele reformisan Balkan na putu ka EU

EWB

Stoltenberg: Potpuno poštujemo neutralnost Srbije

EWB