Istraživanje: Razlog „za“ NATO bezbednost, razlog „protiv“ bombardovanje

Aleksandar Vučić i Jens Stoltenberg; Foto: NATO

BEOGRAD – Građani Srbije koji bi na potencijalnom referendumu glasali za pridruživanje NATO-u to bi uradili iz bezbednosnih raloga (58%), dok je glavni uzrok za protivljenje članstvu bombardovanje Srbije 1999. godine (47%), pokazuju rezultati istraživanja koje su zajednički sproveli Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Centar za evroatlantske studije (CEAS).

Istraživanje pod nazivom „Evroatlantske integracije i dijalog Beograda i Prištine“ navodi da bi se, ukoliko bi se ove nedelje održao referendum o pristupanju Srbije NATO-u, 68% stanovnika izjasnilo protiv, 11% bi glasalo za, a 21% ne bi uopšte učestvovalo na referendumu.

Komentarišući rezultate istraživanja na današnjem predstavljanju u beogradskom Medija centru, direktorka CEAS-a Jelena Milić izjavila je da je 11 odsto stabilna cifra, koja nije opala ni nakon višegodišnje anti-kampanje koja je prisutna u domaćim medijima, a koja je, prema njenoj oceni, intenzivirana u protekle dve godine.

Ona je navela da je „vrlo zadovoljna“ odgovorom da bi građani glasali za ulazak zbog bezbednosti, i dodala da taj aspekt pitanja treba promovisati u javnosti  – da građani vide NATO kao izvor bezbednosti.

Najčešći način informisanja o saradnji Srbije sa NATO-om jeste putem televizije (52%), zatim internet portala (19%) i štampe (7%), dok se 14% građana uopšte ne informiše o ovoj temi.

Kako je Milić navela, većina medija, na primer, nije prenela nedavnu izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da Alijansa žali zbog nevinih civilnih žrtava bombardovanja, što je reflektovano i u rezulatima istraživanja – 53% ispitanika nije čula za ovu izjavu, dok 31% njih jeste.

„Narativ ‘hajde da zaboravimo prošlost i da se okrenemo budućnosti’ nije adekvatan i ne daje rezultate, ali izveštavanje najvećih medija moralo bi da bude objektivnije“, kazala je Milić i dodala da, iako određeni procenat navodi da bi odbili članstvo u NATO-u zato što ga percipiraju kao „agresivan“, uglavnom ne znaju gde je Alijansa trenutno angažovana u svetu.

Istraživanje je takođe pokazalo da se relativna većina stanovništva (oko 35%) odnosi neutralno prema učešću Srbije u vojnim vežbama sa NATO-om, kao i u unapređivanju reagovanja u vanrednim situacijama. Broj onih koji negativno ocenjuju učešće u vojnim vežbama nadmašuje broj onih koji ga ocenjuju pozitivno (28 prema 25%) dok je u slučaju vanrednih situacija obrnuto (23 prema 27%).

Upitani da ocene koja zemlja ima primat u oblasti kvaliteta života i standarda, građani su na prvo mesto stavili Evropsku uniju (39%), zatim SAD (32%), Rusiju (15%) pa Kinu (7%). Što se tiče vojne moći, na prvom mestu je Rusija sa 49%, zatim SAD sa 26% i Kina sa 17%, što je Milić ocenila kao „frapantno“, ako se u obzir uzmu vojni budžeti navednih zemalja.

Dve trećine ispitanika ocenila je podršku SAD kao bitnu u međunarodnim odnosima, 12% smatra da ona nije bitna, a 38% njih je primetilo da su odnosi Srbije i SAD u poslednje vreme poboljšanu. Čak 89% građana smatra podršku Rusije važnom, dok suprotno misli tri procenta.

Istraživanje, koje je sprovedeno od 30. oktobra do 6. novembra ove godine, obuhvatilo je reprezentativni uzorak od 1010 građana.