BEOGRAD – Više od dve trećine građana Srbije smatra da zapadne zemlje, pod velom “građanskih sloboda”, promovišu moralno koruptivni i dekadentni način života, pokazuju danas predstavljeni podaci iz izveštaja “Indeks ranjivosti – Srbija”, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.
Rezultati istraživanja pokazuju da se ni u jednoj izjavi predstavnika vlasti ne može čuti negativan kritički ton prema Kini. Osim toga Kina se ubraja u prirodne saveznike, gde čak 84 odsto ispitanika ne smatra da Kina predstavlja pretnju po Srbiju, odnosno njih čak 59 odsto smatra da je Kina, pored Rusije, najznačajniji strateški partner Srbije.
Većina građana Srbije smatra da je Rusija, baš kao i Kina, najznačajniji strateški partner. Prema rezultatima istraživanja, najveću podršku Rusija uživa među mlađom populacijom, između 18 i 24 godina. 71 odsto ispitanika deli stav da Zapad nepravedno okrivljuje Rusiju za mnoge probleme.
Indeks ranjivosti meri ranjivost prema inostranom uticaju u osam država: Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji na skali od 0 do 100, gde 0 pokazuje najveću otpornost a 100 najveću ranjivost.
On procenjuje pet ključnih dimenzija: stavove javnosti, političko okruženje, javnu administraciju, medijsko okruženje, građanski i akademski prostor, a sa posebnim fokusom na aktivnosti Kremlja i Pekinga. Procena ranjivosti zasnovana je na sedam ključnih izvora podataka, poput istraživanja javnog mnjenja, anketa renomiranih stručnjaka iz datih oblasti, svetskog indeksa slobode štampe.
I ovo istraživanje pokazalo je da više od polovine građana Srbije podržava evropske integracije Srbije, međutim istovremeno 55% smatra da proces integracije ugrožava demokratiju i tradicionalne vrednosti.
Iako građani Srbije vide gledaju na EU kao na priliku da se poboljša život običnih ljudi, svega 18 odsto građana Srbije posmatra Uniju kao strateškog partnera.Kada je reč o stavu političkih elita o Uniji, evidentna je određena doza uzdržanosti i blag ton, gde se na EU gleda kao na stvar nužde a ne želje.
NATO i dalje ostaje nepopularan među građanima Srbije i podrška eventualnom članstvu je izuzetno mala. Vladajuća SNS često ističe podršku vojnoj neutralnosti ali takođe nije naročito voljna da ističe prednosti saradnje sa NATO. Evidentna je odsustnost medijske pokrivenosti vežbi sa NATO.
U pogledu medijskih sloboda, Srbija ima najgori učinka među svim zemljama Balkana. Osim toga, po pitanju medijskog prostora, Srbija se kotira najgore prema prisustvu medijske manipulacije i dezinformacije što govori o opterećenosti javnog diskursa neproverenim, netačnim, senzazionaličkim vestima.
Prisutan je takođe i ambivalentan stav gde većina građana zastupa stav da je demokratija najbolji politički sistem, da su ljudska prava i vladavina prava izuzetno bitne stavke, dok je ujedno prisutno i mišljenje da demokratija zapravo i ne postoji, već svetom vladaju elite iz senke.
Kada je u pitanju sistem vrednosti, primetno je da mlađa populacija izražava otpor prema EU kao i da baštini konzervativne stavove. Ovaj nalaz je izuzetno zanimljiv pošto je obično mlađa populacija ta koja većinski podržava EU i ima liberalne stavove.
Studiju su sproveli partneri iz devet zemalja centralne i istočne Evrope i Zapadnog Balkana, dok je ISAC fond učestvovao kao partner iz Srbije.