Istraživanje: Za pomirenje na Zapadnom Balkanu potrebna direktnija uloga EU

Zapadni Balkan; Foto: Pixabay

BEČ – Nastojanje Evropske unije tokom protekle dve decenije da pokrene političko pomirenje na Zapadnom Balkanu razvijanjem regionalne ekonomske integracije ima razočaravajuće rezultate, zaključak je istraživanja Fondacije Bertelsman i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, prenosi N1. 

Oni su zaključili da je potrebna dublja ekonomska integracija sa EU i direktnija uloga Brisela u rešavanju ustavnih i teritorijalnih sporova.

U studiji o regionalnoj ekonomskoj saradnji na Zapadnom Balkanu ističe se da bi “novi oblici različite integracije sa EU” bili bolji put ka većem ekonomskom razvoju regiona i unapređenju životnog standarda njegovih građana.

“Posle dve decenije, jasno je da nisu ispunjene nade EU da će ekonomskom integracijom Zapadnog Balkana pokrenuti političko pomirenje”, navodi se u izveštaju.

Kako su istakli, to nije iznenađujuće, imajući u vidu da mnogi ključni preduslovi za efikasnu regionalnu saradnju nikada nisu postojali na Zapadnom Balkanu.

Uz ocenu da je promena strategije EU na Zapadnom Balkanu uveliko zakasnila, u izveštaju se navodi da je za odlučnije napredovanje u regionalnoj integraciji i prijemu šest zapadnobalkanskih zemalja u EU potrebno da se Brisel mnogo direktnije uključi u rešavanje ustavnih i teritorijalnih sporova u regionu.

“Ekonomija može da pruži samo deo odgovora. Rešavanje otvorenih ustavnih sporova, sporazumi o teritorijalnim pitanjima i normalizacija odnosa izmedju svih zemalja regiona takođe su centralni preduslovi za efikasnu regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu”, piše u izveštaju gde se ukazuje da “to posebno važi za Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu”.

Autori ističu da, imajući u vidu da je Srbija u središtu najupornijih problema, kao i njenu dominantnu poziciju u ekonomskom pogledu, dodajući da Brisel mora da nađe specifično rešenje za tu zemlju, ako želi da region kao celina napreduje u procesu pristupanja EU.

U izveštaju se navodi da su bilateralni i investicioni sporazumi između zapadnobalkanskih zemalja početkom 2000-ih imali ograničen pozitivan uticaj na regionalnu ekonomsku integraciju, ali da je sporazum CEFTA, koji je stupio na snagu 2007, imao značajnije efekte, povećavajući trgovinu unutar regiona za 37,7 odsto.

Ipak, veća ekonomska integracija imala je malo vidljivog uticaja na najozbiljnije ustavne i teritorijalne sporove u regionu.

“Malo je verovatno da će dalja regionalna ekonomska integracija sama po sebi pomoći rešavanje ustavnih i teritorijalnih sporova u regionu, niti će značajno povećati nivo razvoja. Potencijalno povećanje ekonomskog rasta kroz veću ekonomsku integraciju šest malih i prilično siromašnih zemalja je neminovno malo”, upozorava se u izveštaj

Ipak, u izveštaju se napominje da zemlje Zapadnog Balkana nisu uspele da privuku direktne investicije Zapadne Evrope, kao Višegradska četvorka pre svog pristupanja EU.

“Sa veoma malo izuzetaka, veliki zapadni multinacionalni investitori nisu prisutni na Zapadnom Balkanu. Uprkos nekim uspesima, infrastrukturni razvoj i povezivanje na Zapadnom Balkanu i dalje ima mnoge nedostatke”, navodi se u izveštaju.