BEOGRAD – Iako predstavnici vlasti tvrde da će do kraja ove godine biti izabran novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), stručnjaci za medije i pojedini opozicioni poslanici sumnjaju da će se to dogoditi. Kako objašnjavaju sagovornici našeg portala, postupak za izbor je pokrenut sa zakašnjenjem, a pitanje je i da li će novi REM zaista biti nepristrasan i nezavisan, imajući u vidu prakse iz prethodnog perioda.
Podsetimo, mandat članova prethodnog saziva Saveta REM-a istekao je 5. novembra. Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine tek je tri nedelje kasnije objavio Javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a, iako je prema Zakonu o elektronskim medijima rok da se to učini bio 4. avgust 2024.
Zakon o elektronskim medijima propisuje da predlagači dostavljaju imena kandidata najkasnije 15 dana nakon što Odbor za kulturu i informisanje objavi javni poziv. U ovom slučaju, rok počinje da teče od 29. novembra 2024, kada je javni poziv objavljen u Službenom glasniku.
Odbor će potom imati sedam dana da objavi liste kandidata, i još sedam dana za utvrđivanje konačnog predloga kandidata, ukoliko ovlašćeni predlagači dostave više od dva kandidata. Sa kandidatima iz konačnog predloga Odbor organizuje javni razgovor u narednih 15 dana, a potom se izbor člana Saveta stavlja se na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.
Prema Reformskoj agendi Srbije, jedna od mera koja treba da bude ispunjena do kraja 2024. odnosi se i na izbor novog Saveta REM-a. Rokovi koji su predviđeni Zakonom lako mogu dovesti do toga da se ovaj cilj ne ispuni do kraja godine.
Ko sve može da predlaže članove Saveta REM-a?
Savet REM-a ima devet članova koji se biraju “iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora”. Članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlača. Mandat članova Saveta traje šest godina i oni ne mogu ponovo da budu izabrani na istu funkciju.
Usvajanjem novog Zakona o elektronskim medijima 2023, Narodna skupština može samo da bira, a ne i da predlaže kandidate. Mogućnost predlaganja kandidata oduzeta je i Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine, a uvedeni su nove grupe predlagača, uz one koji su postojale i u prethodnim zakonskim rešenjima.
Mogućnost da predlažu po dva člana Saveta imaju: Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji; udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji, udruženja novinara sa najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, zatim udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji.
Jedan od novih predlagača prema izmenjenom Zakonu o elektronskim medijima su udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine. Tu su i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, koja su postojala u prethodnom zakonu, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina, crkve i verske zajednice.
Tamara Filipović: Ne verujem da će postupak biti završen do kraja godine
Komentarišući proceduru izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), navodi za EWB da ne veruje da će postupak biti završen do kraja godine, “jer je dosta kasno pokrenut”, već, možda, do februara.
“Ukoliko se bude poštovao Zakon o elektronskim medijima, uslovi za izbor članova i članica Saveta REM – a su dosta dobro obrazloženi kada je u pitanju stručnost i ne ispunjava ih veliki broj ljudi u Srbiji, a pored toga pomenula bih i uslove koji se navode u Članu 15, koji definiše sta je nespojivo za funkcijom clanova i clanica REM – a, a to su: lice kome je od strane odgovarajućih organa novinarskih i medijskih organizacija iz člana izrečena sankcija zbog neprofesionalnog i neetičkog ponašanja u obavljanju novinarske delatnosti; lice koje svojim delovanjem i ponašanjem dovodi u pitanje ugled Regulatora i njegovu samostalnost i nezavisnost”, precizira Tamara Filipović.
Filipović napominje da “nije sigurno” da li će parlament “izabrati ugledne i kredibilne stručnjake i stručnjakinje”, jer ne vidi “političku volju da se bilo šta promeni kada je u pitanju medijski ambijent u Srbiji, a za koji veliku odgovornost snosi upravo Savet REM – a”.
Naša sagovornica ističe da će NUNS imati svoje kandidate i kandidatkinje za Savet REM -a.
Saša Mirković: Mnogo toga će biti jasnije kada budemo videli listu predloženih kandidata i njihovih predlagača
Govoreći na istu temu, Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ocenjuje da nije realno da proces izbora novog Saveta REM bude okončan do kraja ove godine.
“Javni poziv je objavljen u Službenom glasniku tek 29. novembra 2024, tako da zakonski rok od 15 dana teče od poslednjeg dana novembra. Imajući u vidu dodatne radnje koje je nakon toga potrebno preduzeti u definisanim rokovima, jasno je da bi izbor Saveta REM mogao biti okončan tek u 2025. godini. Uostalom, u “non pejperu” koji je iz Beograda nedavno poslat u Brisel u sklopu lobiranja za otvaranje Klastera 3, pominje se “pokretanje procedure za izbor novog Saveta REM-a” ali ne i njegov izbor, što je bila zvanična formulacija koja se sa srpske strane pominjala tokom oktobra u sklopu obaveza iz Reformske agende”, objašnjava Saša Mirković.
Mirković ukazuje da je ovo prvi izbor članova Saveta REM prema novim kriterjumima iz Zakona o elektronskim medijima i uz odsustvo države kao neposrednog predlagača.
“Ako zakonske odredbe budu poštovane dosledno i predlozi stizali u dobroj veri, moguće je izabrati respektabilno telo. Za to je preduslov politička volja vladajuće većine za istinski nezavisnim i stručnim Savetom REM. Mnogo toga će biti jasnije kada budemo videli listu predloženih kandidata i njihovih predlagača”, smatra sagovornik EWB.
Upitan da li će i ANEM imati kandidata za člana Saveta REM-a, Mirković ističe da ANEM spada u grupu predlagača koji su definisani kao “udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja”.
“Konsultovaćemo se sa ostalim predlagačima iz ove grupe koji su nam bliski kako bismo se usaglasili u vezi sa zajedničkim kandidatima koje ćemo predložiti za Savet REM-a”, kaže Saša Mirković.
Slobodan Cvejić: Stranke opozicije će svakako budno motriti proces izbora novog Saveta
Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, narodni poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar, navodi za European Western Balkans da bi novi Savet REM-a najranije mogao da bude izabran u januaru 2025.
“Uzimajući u obzir rokove za predlaganje, trijažu i izbor kandidata za Savet REM-a prema novom Zakonu o elektronskim medijima, kao i sezonu praznika oko Nove godine, ne verujem da se proces izbora novog Saveta REM-a može okončati pre druge polovine januara”, kaže Slobodan Cvejić, koji je krajem 2020. podneo ostavku na mesto člana Saveta REM-a.
Cvejić takođe izražava sumnju da će standardi koje predviđa Zakon o elektronskim medijima biti do kraja ispunjeni kada je reč o postupku izbora Saveta.
“Posle direktnog iskustva iz rada REM-a i poznajući političku kulturu i institucionalnu praksu u Srbiji, ne verujem da će, ne svi nego ni polovina članova Saveta biti izabrani u skladu sa standardima predviđenim novim zakonom. Ne u smislu da neće formalno ispunjavati uslove, nego da neće biti birani najbolji. Stranke opozicije će svakako budno motriti proces izbora novog Saveta REM-a i učiniti sve da podignu pozornost javnosti”, zaključuje Slobodan Cvejić.
Branko Miljuš: Nemoguće je da Vučić i naprednjaci izaberu za članove Saveta REM-a ljude koji će štiti slobodu mišljenja
Prema mišljenju Branka Miljuša, narodnog poslanika Stranke slobode i pravde i član skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, ne treba očekivati transparentan i fer proces ni u slučaju izbora Saveta REM-a, jer vlastima nije u interesu da bude uspostavljenja sloboda izražavanja.
“Reformska agenda je umrla i pre nego što je rođena. Dok su predstavnici vlasti pričali o toj agendi, Srbija je i formalno ostala bez RIK-a i Saveta REM-a. To znači da se stanje demokratije, vladavine prava i slobode medija koje je bilo očajno dodatno pogoršalo”, tvrdi Branko Miljuš za EWB.
Miljuš konstatuje da Vučićev režim “nema ni reformske planove ni evropske snove”.
“To dokazuju svakodnevno posebno svojim reakcijama na smrt 15 ljudi koji su poginuli zbog pada nadsteršnice rekonstruisane železnicke stanice u Novom Sadu koja je dodeljena kineskoj kompaniji a koju je vlast pustila u rad bez upotrebne dozvole. To su dokazali i kada su sednicu skupštinskog odbora za kulturu i informisanje sa temom REM-a zakazali u danu kada je Brnabić Ana kršeći Ustav i Poslovnik obesmislila Skupštinu i ubila predsavničku demokratiju pri čemu su nas članove tog odbora da će biti zasedanja obavestili samo tri sata unapred”, precizira Miljuš.
Naš sagovornik ističe da ove činjenice pokazuju da režim “nema nameru da izabere Savet REM-a već planira da napravi institucionalno pokriće za proganjanje neistomišljenika i kontinuirano veličanje Aleksandra Vučića”.
“Čitav ovaj prljavi posao po nalogu svog šefa vodi samozvana predsednica Skupštine Brnabić Ana poznata po targetiranju nezavisnih novinara i brutalnom vređanju opozicionih političara. U skladu sa tim možemo očekivati farsu i prevaru, a ne transparentan i fer proces. Nemoguće je da Vučić i naprednjaci izaberu za članove Saveta REM-a ljude koji će štiti slobodu mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti jer bi to značilo zaustavljanje propagandne mašinerije bez koje Vučić ne može da opstane na vlasti. Bez obzira na sve ja kao narodni poslanik imam obavezu da branim integritet tog procesa i ja ću to i raditi bez zadrške”, navodi Miljuš.
Aris Movsesijan: Pre bih mogao da poverujem Deda Mraza nego u to da će REM biti nezavisan
U sličnom tonu Aris Movsesijan, potpredsednik Pokreta slobodnih građana, konstatuje za EWB da nije realno očekivati da će REM biti nezavisan od političkih pritisaka.
“Tokom proteklih 12 godine vladavine režima Aleksandra Vučića, svaka institucija, a posebno institucije koje bi morale da budu nezavisne od politike, postale su isključivo institucije u službi režima. Bliži se Nova godina i pre bih mogao da poverujem u postojanje Deda Mraza nego u to da će REM dobiti stručnjake koji će nezavisno od političkih pritisaka donositi odluke. Osim toga, dosadašnja praksa je pokazala da Srbija kao država upitne demokratije, ima sve manje kapaciteta da reformiše institucije u pravcu koji između ostalog predstavljaju obavezu prilikom pristupanja EU, što je ostalo samo kao deklarativna politika posle svih ovih godina”, ukazuje Aris Movsesijan.
Movsesijan napominje da Pokret slobodnih građana ostaje pri stavu da je dijalog neophodan “ali kako vreme prolazi i kako događaji sustižu jedan drugi, tako ostaje ubeđenje da pod ovim nedemokratskim režimom pobeda na izborima mora osvojiti uprkos nepostojanju nezavisnih institucija poput REM-a i uprkos svim kršenjima pravila igre koji predstavljaju osnov demokratskog društva”.
“Naravno, ukoliko se budu kandidovali ljudi za koje možemo sa sigurnošću da kažemo da su stručni i od integriteta, onda ćemo u Skupštini podržati njihov izbor. Ali, da li je preostao iko ko veruje da će SNS dopustiti da REM funkcioniše nezavisno i bez političke agende u korist režima?!”, pita se Movsesijan.