Mediji; Foto: Evropska unija

O stanju slobode medija tokom predizborne kampanje vode se dva paralelna monologa. Iz vladajuće strukture, ali i Regulatornog tela Srbije za eletronske medije (REM) koji bi trebalo da bude nezavisna institucija, poručuju da su zadovoljni i ponosni na slobodu medija u Srbiji, te da je izveštavanje medija u ovom periodu bilo izbalansirano.

Sa druge strane, organizacije civilnog društva već duže vreme vrše brojna istraživanja i monitoringe koji pokazuju da je stanje u medijima alarmantno, te da je prisutan veliki broj zloupotreba u primeni medijskih zakona, ali i izuzetno težak materijalni i profesionalni status novinara.

Redovni parlamentarni izbori ponovo su bili prilika da stanje medija bude u fokusu.

Međupartijski dijalog, posredovan od strane predstavnika Evropskog parlamenta Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, rezultirao je donošenjem „implementacione tabele“ koja je sadržala mere za poboljšanje izbornih uslova. Tom prilikom nejednako medijsko izveštavanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pored funkcionerske kampanje, mapirano je kao jedan od glavnih problema izbornih uslova u Srbiji.

Iako su četiri mere predviđene implementacionom tabelom za rešavanje nejednakog medijskog tretmana vlasti i opozicije (izbor novih članova Saveta REM-a, usvajanje pravilnika za javne medijske servise u kampanji, preporuka za privatne televizije i redovni monitoring izbornog procesa koji će biti okačeni na sajt) formalno ispunjeni, u praksi to nije uticalo na poboljšanje medijske scene.

Deset dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji, Evropska komisija u svom šestomesečnom „non-pejperu“ o stanju u vladavine prava u Srbiji zabeležila nastavak pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, i navela da je u toku prve polovine 2020. godine „uočeno neuravnoteženo predstavljanje pluralizma političkih stavova na javnim medijskim servisima”.

Prema zaključcima monitoringa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Medijska zakonitost dugog trajanja potvrdila je da je i tokom ove predizborne kampanje jedino Aleksandar Vučić medijski “suveren”. Na svim posmatranim televizijama dominira predsednik Srbije, kod koga se do neraspoznatljivosti stapaju državna i stranačka funkcija.

Kako je pokazao BIRODI, u medijskom tretmanu ovih izbora posmatrane televizije su se opredelile za samopredstavljanje izbornih listi.

U jasno izdvojenom segmentu centralnih informativnih emisija izbornim listama je pružena mogućnost za njihovo samopredstavljanje. Pritom, to njihovo samopredstavljanje je imalo jedno krupno ograničenje, a to je krajnje svedeno vreme. Političke partije koje zagovaraju bojkot nisu bile predstavljene u Dnevniku 2.

Komentarišući izveštavanje medija za vreme kampanje, sociolog i direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović za N1 kaže da je postojala dominacija predsednika Vučića i da su postojale situacije za koje se nije znalo da li on nastupa kao predsednik Srbije ili kao predsednik stranke, što je takođe, kako kaže, kršenje Zakona o oglašavanju.

Gavrilović iznosi podatak da je, prema monitoringu BIRODI-ja, u poslednjih deset dana, Vučić bio četiri sata i 12 minuta, Vlada dva sata i 23 minuta, dok su ostale liste, u izbornim blokovima, bile predstavljene ne više od 30-ak minuta.

Za European Western Balkans Zoran Gavrilović ističe da je izveštavanje medija tokom izbornog procesa odudaralo od onoga što ODIHR zahteva.

“Ova kampanja je bila u velikoj meri protiv Ustava i zakona i toj činjenici je doprineo predsednik SNS i Srbije, time što je kao predsednik stranke, koristio statut stranke, član 45, izabrao kandidate koje je predložio da budu na listi, pomogao ih u izbornoj kampanji, dakle ljude koji će da sede sutra u Skupštini i da kontrolišu njega kao predsednika Srbije”, ističe Gavrilović.

BIRODI je sproveo monitorng centralnih informativnih emisija na televizijama sa nacionalnom fekvencijom i kablovske televizije N1 tokom trajanja epidemije virusa COVID-19 ali i tokom predizborne kampanje.

Teme su, ocenjuje BIRODI, bile uske – kako se sprovode izbori i kakvi su izborni uslovi, druga je bila Kosovo i treća infrastruktura.

“Od svih posmatranih televizija, TV Pink je posvetila najviše vremena izveštavanju o predizbornoj kampanji. Aleksandar Vučić je na TV Pink bio najzastupljeniji akter, i to sa visokim udelom pozitivne intonacije. Opozicione partije koje su se odlučile na bojkot izbora su na TV Pink bile predstavljene sa izrazito negativnim predznakom”, navodi se u Zaključcima monitoringa koji je sproveo BIRODI.

BIRODI ukazuje da je Televizija N1 je nastojala da kritičkije i aktivnije predstavlja političke aktere, posebno one vladajuće. Istovremeno, primetno je da su partije koje su zagovarale bojkot bile predstavljene pozitivno.

“Imali smo jednu pseudokampanju, koja je bila vrlo problematična sa aspekta jasnosti za koga se i šta se glasa. Kad se napravi analiza sadržaja kampanje, imali smo kampanju podrške Aleksandru Vučiću, odnosno kampanju pre kampanje za predsedničke izbore koji su 2022. godine”, kaže Gavrilović.

Gavrilović ocenjuje da kampanja nije bila fer i zbog toga što onih koji su bili za bojkot nije bilo na javnom servisu, ili ako su se pojavljivali, kao na Pinku na primer, predstavljani su isključivo negativno, i to do čak 100 posto. Gavrilović je izrazio uverenje da će se REM i tome posvetiti, odnosno i tom pitanju “tonaliteta” u izveštavanju.

Istraživanje je, dodaje, pokazalo i “da je jedino na TV N1 bilo moguće, kad je u pitanju Aleksandar Vučić da ima analitičkih i kritičkih tonova, za razliku od ostalih, gde je za 10 dana (poslednjih dana kampanje) ne više od 17 sekundi bio negativno analiziran (na Prvoj, na Pinku pet i na B92 četiri negativne sekunde)”.

“Ovakvi mediji i ovakvo izveštavanje je, ističe, kršenje Ustava i zakona – odnosno toga da građani imaju relevantne informacije. Potreban je ozbiljan razgovor šta su mediji u Srbiji”, kaže Gavrilović dodajući da mediji ne bi trebalo da budu platforme za promociju, već platforme za polaganje računa građanima.

Gavrilović za EWB kaže da je Srbija prešla puta od modela “jednakih i jednakijih izbora 2012. godine, do modela ‘jednog i nepostojećih izbora 2020.”

On je dodao da Srbijom vlada industrija populizma, koja kao rezultat ima istu vlast koja počiva na urušavanju javnosti, integriteta i vladavine prava.

Povoljniji odnos vlasti i opozicije u medijima nije bio dovoljan za uravnoteženu predizbornu kampanju

Kako su pokazali podaci koje je iznela CRTA, nakon ukidanja vanrednog stanja i formalnog nastavka kampanje primetan je bio uravnoteženiji i povoljniji odnos vlasti i opozicije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Međutim, slično nalazima BIRODI-a, najzastupljeniji politički akter bio je predsednik Aleksandar Vučić, čije ime je bilo na listi SNS-a iako nije bio kandidat na ovim izborima.

Uravnoteženiji i povoljni odnos išao je u korist opoziciji koja izlazi na izbore, od koje nijedna čak ni izbliza ne može predstavljati izazov vladajućoj koaliciji, što su pokazali i rezultati izbora.

I pored povoljnijeg položaja, Posmatračka misija CRTA-e 13 dana pred izbore u Srbiji pozvala je vlasti da reaguju na uočena kršenja zakona tokom predizborne kampanje.

U sažetku detaljnog Izveštaja u kojem se na pedesetak stranica razmatraju razni aspekti dosadašnjeg toka predizbornog procesa, CRTA navodi da je podnela osam prijava Agenciji za borbu protiv korupcije zbog funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa i kršenja propisa o finansiranju.

CRTA je tom prilikom predala i sedam prijava Regulatornom telu Srbije za eletronske medije (REM) protiv medijskih kuća.

Posmatračka misija CRTA-e, kao i celokupna javnost, ne poseduju informaciju da li je REM razmatrao njene prijave protiv emitera (TV Happy, TV Pink, TV Pančevo, RTV Studio B i RTV Novi Pazar) zbog sadržaja kojima se narušava ravnopravnost učesnika izborne trke.

Pored formalnih napora vlasti da se medijski pejzaž uoči izbora na kojima se već pre samog održavanja znao pobednik, ostaće zapamćeni između ostalog i po neuravnoteženoj predstavljenosti vlasti i opozicije u medijima. Medijsko izveštavanje tokom kampanje u senci je izlaznosti, jer se u javnosti izlazak dovoljnog broja građana na izbore smatra merom prihvaćenosti i legitimiteta narodnih predstavnika koji će na njima biti izabrani. Ukoliko postoji vidljiva neravnoteža i dominacija jedino prorežimskih medija, pitanje izlaznosti teško da može da bude jedini osnov legitimiteta.