fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Izbori za Evropski parlament – desnica ojačala za oko 40 mandata

Projekcija rezultata u Evropskoj izbornoj noći 2024; Foto: Evropska unija

Preliminarni rezultati izbora za 720 novih poslanika u Evropskom parlamentu, koji su završeni juče, pokazuju da su partije okupljene u dve desničarske grupe – Evropski konzervativci i reformisti i Identitet i demokratija – uvećali svoj broj poslanika sa ukupno 118 u starom sazivu Evropskog parlamenta na ukupno 131 u novom, dakle za 13 poslanika.

Uspeh desnog bloka je, međutim, nešto veći ako se uzme u obzir da su neke od najvećih desnih stranka u Evropi, poput Alternative za Nemačku, trenutno van poslaničkih grupa, te njihov broj poslanika nije uračunat u ovih 131.

Zapravo, preliminarni rezultati Evropskog parlamenta pokazuju da čak 100 od 720 novih poslanika ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi dok ih je u prethodnom sazivu bilo tek 68. Trenutno su van poslaničkih grupa, pored Alternative za Nemačku, i mađarski Fides Viktora Orbana, kao i nove desničarske snage poput poljske Konfederacije, slovačke Republike i Saveza za jedinstvo Rumuna (AUR).

Međutim, među partijama van poslaničkih grupa nije samo desnica. Tu je, na primer, italijanski Pokret pet zvezdica, komunističke partije Grčke i Češke, kao i novi nemački Savez Sare Vagenkneht, koji predstavlja anti-globalističku levicu.

Prema računici portala European Western Balkans, u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta među nezavisnim poslanicima bilo je 28 desničara dok ih sada ima oko 54, što predstavlja uvećanje od 26.

To znači da, uz onih 13 mandata više koji su pripali grupama ECR i ID, u novom Evropskom parlamentu ima oko 40 desničarskih poslanika više, što je povećanje za oko 5%.

Ostaje da se vidi da li će se sada neke od nezavisnih partija priključiti već postojećim poslaničkim grupama ili formirati nove.

Kakvi su rezultati desnih partija po državama članicama?

Najviše je ojačalo francusko Nacionalno okupljanje predvođeno Žordanom Bardelom i Marin Le Pen, koje je sa 18 poslaničkih mesta u prethodnom sazivu skočilo na 30. Alternativa za Nemačku je uvećala svoj broj poslanika sa 11 na 18.

Takođe je rast doživela Partija slobode Gera Vildersa, trenutno deo vladajuće koalicije u Holandiji, a partije poput rumunskog AUR i poljske Konfederacije prvi put su ušle u Evropski parlament.

U Italiji, partija premijerke Đorđe Meloni “Braća Italije” je osvojila 24 mandata a Liga Matea Salvinija, njen koalicioni partner, 8. Zanimljivo je da su u odlazećem parlamentu ove dve partije takođe zbirno imale 32 mandata – samo je odnos snaga bio obrnut, odnosno Liga je imala više a “Braća Italije” manje.

Sa druge strane, istaknute konzervativne partije Pravo i pravda u Poljskoj i Fides u Mađarskoj su, na ovim izborima osvojile nešto manje poslaničkih mesta u odnosu na 2019. godinu.

Velika koalicija stranka oko centra zadržala većinu

Velika koalicija koju su u prethodnom sazivu činile Evropska narodna partija, Partija Evropskih socijalista i evropski liberali osvojili su 401 mandat prema preliminarnim rezultatima, što znači da i dalje imaju većinu u parlamentu od 720 poslanika.

Ta većina je, doduše, manja za 16 poslanika u odnosu na odlazeći parlament i to pre svega zbog gubitaka koji su pretrpeli liberali. U Francuskoj su liberalne partije okupljene u koaliciji koju predvodi predsednik Makron izgubile 10 poslanika u odnosu na prethodni saziv parlamenta, dok su nekada uspešni španski Građani izbrisani sa političke mape.

I Evropski zeleni su pretrpeli značajne gubitke, i to pre svega zahvaljujući njihovom padu popularnosti u dve najveće zemlje Evropske unije – Nemačkoj i Francuskoj – koje imaju i najviše poslanika.

Povezani članci

[VIDEO] Stojanović Gajić i Biber: Dalja eskalacija i zveckanje oružjem

EWB

Mogerinijeva pozvala premijere sa Zapadnog Balkana na sastanak

EWB

Politiko: Brisel je ponovo na Balkanu

EWB