fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Izborni dan pun neregularnosti, iako rezultat nije bio neizvestan

Foto: CRTA

Konačni rezultati izbora u Srbiji nisu poznati ni devet dana nakon njihovog održavanja. Trenutno se čeka ponavljanje glasanja na 234 biračka mesta, koje se održava u sredu, kao posledica najvećeg poništavanja glasanja u poslednjih dvadeset godina. Prema rečima programskog direktora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raše Nedeljkova, u pitanju su bili najlošiji izbori koje je ova organizacija posmatrala – i sve to na izborima na kojima je pobeda vlasti bila poznata mesecima unazad.

Na osnovu 97,23% biračkih mesta na kojima je Republička izborna komisija uspela da utvrdi rezultat, Srpska napredna stranka trenutno ima 1.917.421 glas, Socijalistička partija Srbije 327.130, a Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića 121.867. Mogućnost da cenzus pređu na ponovljenom glasanju 1. jula pre svega imaju Pokret obnove kraljevine Srbije, Suverenisti i Metla 2020. Takođe se može desiti da SNS ostvari preko 2 miliona glasova koje je njen lider Aleksandar Vučić najavio u izbornoj noći, pa i da ukupna izlaznost prebaci 50% – sve to bi, međutim, zahtevalo značajnu izlaznost u sredu, a pitanje je koliko se ona može očekivati u vreme kada broj zaraženih i umrlih od COVID-19 nastavlja da raste.

Stići do 50% po svaku cenu

Upravo je izlaznost, koja se trenutno i po projekcijama posmatrača i do sada obrađenim rezultatima RIK-a nalazi nešto ispod 50%, bila glavni cilj vladajuće stranke na izborima koje je bojkotovao dobar deo opozicije. U tu svrhu upotrebljeni su mehanizmi koji su izbore 21. juna učinili toliko neregularnim, ocenjuje politikolog Boban Stojanović.

“Lično nisam očekivao da će ovo biti najneregularniji izbori poslednjih godina, zato što je ceo proces bio posmatran i iz inostranstva. Očekivao sam da će SNS pokušati da podigne izlaznost što je više moguće, ali bez toliko nepravilnosti, kako bi posmatrači mogli da kažu da je, uprkos bojkotu opozicije, sam proces bio manje ili više regularan. Izgleda da je Aleksandar Vučić ipak želeo da izlaznost bude iznad 50% po svaku cenu, ali je, čini se, bio neuspešan, što je na kraju potvrdio i RIK”, kaže Stojanović za European Western Balkans.

Prema njegovom mišljenju, nepravilnosti na izborni dan bacaju ogromnu senku na ceo proces, koji su već bojkotovale glavne opozicione partije. Zabrinjavajuće je što vladajuće partije nisu bile u stanju da organizuju uredno glasanje uprkos najpredvidiljivijem rezultatu od svih skorijih izbornih ciklusa, kaže on.

Kako pokazuje reprezentativan uzorak od 500 biračkih mesta koje je sastavila CRTA, nepravilnosti koje su mogle da utiču na rezultat bile su primećene na 8 do 10% biračkih mesta, što je više nego duplo u odnosu na 2016. Ovo je dovelo do ocene da je izborni dan bio “na ivici regularnosti”.

Predstavljanje preliminarnih rezultata posmatranja izbora; Foto: CRTA

Tokom izbornog dana, primeri ljudi koje su aktivisti Srpske napredne stranke zvali na telefon i pozivali ih da izađu na glasanje ili im čak dolazili na kućnu adresu kružile su društvenim mrežama. Iako je na ovim izborima bila prisutna samo u ograničenom kapacitetu, i samim tim nije mogla da posmatra proces na sveobuhvatan način, misija Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) napisala je u svom preliminarnom izveštaju da je primetila slučajeve i primila izveštaje o kršenju izborne tišine u korist vladajuće stranke.

Uz više tehničkih nepravilnosti, izborni posmatrač sa najdužim iskustvom u Srbiji, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) takođe je zabeležio nekoliko velikih neregularnosti u svom preliminarnom izveštaju. Skoro sve one nisu novina – ista vrsta nepravilnosti prisutna je na izborima u Srbiji već godinama.

“Veće nepravilnosti koje su uočene na biračkim mestima ticale su se vođenja paralelne evidencije, primoravanja birača da glasaju na svim nivoima izbora, sukoba na/ispred biračkih mesta zbog kojih je morala da interveniše i policija, ometanje biračkog odbora u radu od strane lica koja nisu ni članovi istih ili posmatrači”, zabeležio je CeSID.

Najslikovitiji primeri izbornih neregularnosti bili su takozvani “bugarski vozovi”, praksa davanja biračima već popunjenog listića pri ulasku na mesto, nakon čega oni kao dokaz da su ga ubacili u kutiju vratili prazan listić koji su dobili na izbornom mestu. CRTA je zabeležila dva takva slučaja, kao i jedan slučaj kupovine glasova i jedan u kojem je osoba na biračkom mestu otvoreno nadgledala ko je kako glasao.

Mnogi analitičari već godinama naglašavaju da su izbori u Srbiji uglavnom regularni na sam dan glasanja, dok se većina nefer uslova, kao što je neuravnoteženo medijsko prisustvo i zloupotreba javnih resursa, dešavaju tokom kampanje. Ovi izbori pokazali su da situacija ne samo da se ne popravlja, već se kreće u suprotnom pravcu – umesto da se uklanjaju preostale nedemokratske prakse na sam izborni dan, vladajuća partija u najmanju ruku dopušta da se one povećavaju, ili ih čak i organizuje, iz ciklusa u ciklus.

Masovna poništavanja glasanja i optužbe o izbornoj krađi

Nakon kontroverznog perioda kampanje i dana izbora, ni utvrđivanje rezultata nije prošlo dovoljno regularno da poboljša poverenje građana u čitav proces – još jednom, uprkos činjenici da je vladajuća stranka postigla ogromnu pobedu, zbog čega se toliko velik broj nepravilnosti nije očekivao.

Republičkoj izbornoj komisiji trebalo je četiri dana da objavi konačne rezultate za 97% biračkih mesta, ostavivši građane u neznanju u pogledu informacije da li je izlaznost zaista prešla 50% i da li je SNS-ov broj glasova zaista prešao 2 miliona, kako je predsednik Vučić objavio u izbornoj noći. Čak i tada, rezultati nisu bili konačni jer se glasanje na 234 biračka mesta mora ponoviti. Ovo je apsolutni rekord poništavanja biračkih mesta, s obzirom da je 2016. poništeno svega 15 mesta, a tokom ranijih ciklusa taj broj je bio jednocifren.

Zvanično objašnjenje za poništenja bila je nesposobnost RIK-a da utvrdi konačne rezultate zbog nepravilnosti u vođenju evidencije biračkih odbora – ako je to tačno, ovo predstavlja još jedan udarac za dijalog između vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta,  koji je uključivao obavezu sprovođenja odgovarajuće obuka članova biračkog odbora. Ta mera se u to vreme nije činila kontroverznom, ali očigledno nije uspela da postigne svoju svrhu, imajući u vidu rekordan broj poništavanja.

U međuvremenu, Savez za Srbiju optužio je Vladu za organizovanje ponovljenog glasanja kako bi male stranke koje su bile blizu praga od tri odsto mogle da uđu u parlament i učine ga legitimnijim. Ova koalicija nastavlja da tvrdi da izlaznost u celoj zemlji nije prešla više od 42% i da je sve gore rezultat prevara.

Optužbe za krađu takođe je izneo pokret „Dosta je bilo“ (DJB), koji je učestvovao na izborima i ostao na oko 20.000 glasova manje od cenzusa. Ovaj pokret podneo je 2700 žalbi Upravnom sudu, tvrdeći da rezultati u evidencijama koje vode birački odbori nisu u skladu sa glasačkim listićima koji su ubačeni u kutije. Prema DJB-u, to dokazuje da je postojala namera da se SNS-u omogući da dobije što je moguće više glasova i poveća izlaznost – 2700 biračkih mesta predstavlja više od četvrtne ukupnog broja. RIK je odbacio pritužbe DJB-a u celini, bez proveravanja sadržaja glasačkih kutija.

Kakav god da bude pravni zaključak celog procesa, sam broj nepravilnosti tokom celog izbornog ciklusa, uključujući dan izbora i utvrđivanje rezultata, verovatno će dodatno potkopati poverenje građana u proces, što je u velikoj meri doprinelo bojkotu izbora.

Prema Bobanu Stojanoviću, opozicija bi sada trebala da traži „makedonski scenario“, aludirajući na sporazum iz Pržina iz 2015. godine između vladajućih i opozicionih stranaka, koji je trasirao put ka izbornim rezultatima koji su prihvatili svi politički akteri.

“Opozicija bi trebalo da zahteva ozbiljnije posredovanje međunarodnih aktera, politički sporazum koji bi podrazumevao ozbiljnu kontrolu izbornog procesa, prisustvo u medijima i odsustvo pritiska na birače”, kaže Stojanović.

On smatra da su saradnja sa međunarodnim akterima, kao što je Evropski parlament, i vaninstitucionalni pritisak jedini način da opozicija postigne svoj cilj i sporazum kojim bi se rešila politička kriza, koja tek sada postaje ozbiljna.

“Cilj opozicije bi trebalo da budu bolji uslovi za redovne predsedničke izbore 2022. godine ili vanredne parlamentarne izbore”, zaključuje Stojanović.

Povezani članci

Evropska komisija očekuje angažman u oblasti vladavine prava

EWB

Ljudska prava u Srbiji u vreme pandemije: Kršenje ili opravdano ograničavanje?

Sandra Maksimović

Agenda evropskog partnerstva sa Balkanom

EWB