Izbori su temelj demokratije. Rezultati istraživanja „Učešće građana u demokratskim procesima“[1] iz oktobra 2018. godine pokazuju da većina građana (51%) veruje u demokratiju, naspram 43% koji veruju u politiku „čvrste ruke“. Istovremeno, preko dve trećine građana smatra da je bilo nepravilnosti u izbornim procedurama u proteklih nekoliko godina. Većina onih koji smatraju da je na izborima bilo nepravilnosti veruje da su one prisutne često, ili čak redovno na svim izborima, i to nepravilnosti u vezi sa zloupotrebom državnih resursa (62%), neravnomernim pristupom medijima (54%), i pritiscima na birače (54%).

Dakle, građani veruju da sa izborima nešto nije u redu. Zahvaljući Crta posmatračkoj misiji „Građani na straži“ koja od 2016. godine posmatra sve izbore na nacionalnom nivou i poneke na lokalu, znamo i šta nije u redu sa izborima.

Tako je Crta zabeležila na vanrednim parlamentarnim izborima da su na 4% biračkih mesta primećeni pojedinačni slučajevi nepravilnosti koji značajno ugrožavaju regularnost izbora. Takvih biračkih mesta je na predsedničkim izborima bilo 3%, a na izborima za Skupštinu grada Beograda čak 8%. Prema standardima za fer i demokratske izbore, ukoliko su na više od 10% birčkih mesta zabeležene ozbiljne nepravilnosti sa velikim brojem ponavljanja, izbori se ne mogu smatrati regularnim.

Tokom izbornog dana u Lučanima, 16. decembra 2018, Crta posmatračka misija je primetila do tada nezabeležene razmere angažovanja „sumnjivih“ vozila u svrhu logističke podrške, tj. prevoza birača (preko 200 vozila registracionih oznaka van Lučana). Kroz beleženje registracija vozila i kasnija istraživanja, Crta je utvrdila da je najmanje 15 vozila javnih preduzeća širom Srbije bilo angažovano tog neradnog dana, u nedelju,  za partijske aktivnosti u Lučanima. Zbog osnovane sumnje da je došlo do zloupotrebe javnih resursa, Crta je podnela 14 krivičnih prijava kako bi se zvanično utvrdilo da li je neko slanjem vozila u Lučane zloupotrebio svoja ovlašćenja. Ishodi se i dalje čekaju.

Na nama je, kao aktivnim građanima, da nešto uradimo sa svim ovim problemima. Crta je prepoznate probleme podelila u dve ključne kategorije: nepravilnosti pre izbornog dana i nepravilnosti tokom izbornog dana. Zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, medijska neravnopravnost i pritisci na birače su pojave koje su u porastu i odlika su predizbornih kampanja. Tokom izbornog dana zabeležene su pojave kao što su glasanje bez ličnih dokumenata, pritisci na birače, kupovina glasova, nedozvoljene evidencije na biračkim mestima itd.

U svakom razvijenom i demokratskom društvu o prepoznatim problemima se razgovara. Sakupljaju se predlozi stručne javnosti, različitih organizacija, institucija i pronalaze rešenja. Rešenja se zatim „pretvore“ u izmene i dopune propisa da bi se na taj način „zakrpile“ prepoznate „rupe“ koje ugrožavaju procese. Jedan od činilaca uspešnih društava je upravo da na vreme prepozna nove izazove i da na njih nađe odgovore. Zvuči jednostavno, ali u praksi baš i nije.

Serija okruglih stolova, koje su organizovali Fondacija za otvoreno društvo i Fakultet političkih nauka na koje je pozvana i Crta, upravo pokazuje koliko je u ovom društvu teško razgovarati o problemima.

U kontekstu izbora i vremenskog okvira, kao i silnog propuštenog vremena, ovi razgovori su posebno teški.

Izazov se povećava i u trenutku u kom se delimo na one koji kažu da problem postoji i na one koji ga ne vide. Tako je, na primer, izostalo razumevanje problema funkcionerske kampanje od strane vladajućih partija, ili pak izostalo prisustvo u dijalogu stranka okupljenih u najvećoj opozicionoj grupaciji, Savezu za Srbiju.

I pored svih izazova, cilj Crte ostaje isti – radimo na popravljanju izbornih uslova, objašnjavamo i zastupamo rešenja za koja smatramo da su najbolja. Obraćamo se pre svega institucijama i vlastima, jer tu leži odgovornost i mehanizmi za promenu sistema (zakona, propisa na svim nivoima). Do sada, najavljeni su pomaci u pravcu revizije biračkog spiska (kroz formiranje nezavisne radne grupe koja će utvrditi metodologiju i sprovesti reviziju po međunarodnim standardima), delimičnog ograničavanja ponašanja funkcionera u kampanji i preciziranja zakonskih odredbi kojim se sprečava zloupotreba javnih resursa.

Dakle, najave pomaka.

Da li je to dovoljno da Srbija ima bolje izbore 2020? Svakako da nije.

Da li je dovoljna osnova za nastavak zastupanja za bolje izbore? Svakako da jeste.

Šta god da se uradi ka poboljšanju, unapređenju izbornih uslova, izbornih pravila i procedura, biće pomak i korak ka boljem koji ostaje za budućnost. Crta će pažljivo pratiti sve što vlast bude radila na polju realizacije preporuka civilnog društva, odnosno OEBS/ODIHR preporuka.

Zašto je to važno?

Ukoliko se sprovede samo revizija biračkog spiska, jedan važan posao će biti obavljen u pravcu izgradnje poverenja građana u institucije (trenutno 59% građana veruje da birački spisak ne sadrži tačne podatke).

Međutim, to neće biti dovoljno da značajno unapredi i suštinski poboljša izborne uslove u Srbiji u kontekstu prvih sledećih izbora 2020. godine.

Upravo zbog toga Crta nastavlja da zastupa preporuke koje imaju cilj da ograniče funkcionersku kampanju, zloupotrebu javnih resursa, medijsku neravnopravnost i pritiske na birače.

Naša država i pravo moraju da nađu odgovor na ove izazove, da ne bismo ponovo bili u „šah-mat“ poziciji, kao 2016. godine kada se jedna lista[2] falsifikovanjem potpisa našla na glasačkom listiću.

Za Crtu nema odustajanja od slobodnih i fer izbora.

Bez takvih izbora nema ni demokratije.

Bez demokratije nema slobodnih građana.

I zato, dok otkucava dvanaesto zvono, poslednji je tren da svi zajedno podvučemo crtu i „popravimo“ izbore.

[1] Istraživanje koje Crta iz godine u godinu (6 godina za redom) sprovodi sa Ipsos Strategic Marketingom

[2] Lista Republikanske stranke – proverom RIK-a je utvrđeno da je lista podnela 900 potpisa podrški birača koji su overeni falsifikovanim pečatom suda u Šapcu.