STRAZBUR — Na kraju drugog dana četrnaeste sednice Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije (POSP) usvojena je Deklaracija o dosadašnjem napretku Srbije u procesu pristupanja EU sa preporukama, u kojoj su poslanici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta zajedno izneli glavna zapažanja o trenutnom stanju pristupnih pregovora i preporučili smernice za brži napredak Srbije ka EU.
Deklaracija naglašava značaj komunikacije sa građanima kada je reč o koristima koje proces evropskih integracija pruža i poziva Srbiju i Evropsku uniju da vode “aktivniju i delotvorniju politiku komunikacije o koristima proširenja EU, usmereno i prema građanima Srbije i Evropske unije, u svim društvenim grupama.”
Poslanici su u Deklaraciji izrazili zabrinutost zbog izuzetno niske podrške članstvu Srbije u EU u javnom mnjenju u Srbiji, te podsetili da je EU najbliži partner Srbije, glavni investitor i vodeći donator, što bi trebalo jasnije preneti u javnosti kako bi ta podrška bila prepoznata.
Kada je reč o spoljnoj politici, Deklaracija pozitivno ocenjuje učešće Srbije u u misijama i operacijama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP), kao i nepriznavanje “referenduma” u četiri okupirane ukrajinske oblasti i pružanje podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine tokom ruske agresije na ovu zemlju.
Međutim, u Deklaraciji se naglašava da Srbija treba da se progresivno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) do pristupanja EU, jer je to obaveza koju je preuzela apliciranjem za članstvo u EU.
Druge teme koje su se našle u Deklaraciji su dijalog Beograda i Prištine, značaj Međustranačkog dijaloga za unapređenje izbornih uslova i povratak opozicije u parlament, medijske slobode i borba protiv dezinformacija, kao i jačanje nezavisnosti pravosuđa.
Iako su poslanici Narodne skupštine podneli 50, a poslanici Evropskog parlamenta 8 amandmana na Deklaraciju, nijedan amandman nije usvojen.
Diskusije o spoljnoj politici i dijalogu Beograda i Prištine tokom drugog dana
Na agendi drugog dana sednice našlo se usklađivanje spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i dijalog Beograda i Prištine. Poslanici su razgovarali i o Klasterima 3 i 4, koji se tiču konkurencije i inkluzivnog rasta, odnosno životne sredine i klimatskih promena.
Marinika Tepić, koja je kopredsedavala sednicom zajedno sa poslanicom Evropskog parlamenta Alesandrom Moreti, rekla je da će “Narodna skupština biti spremna da krene u javnu debatu o usaglašavanju spoljne politike i uvođenju restriktivnih mera Rusiji.” Naglasila je da to ne treba uraditi samo zbog procesa pridruživanja EU, već i zbog građana Srbije.
Ona je iznela predlog za Evropski parlament za koji smatra da bi pomogao popravljanju slike o EU u srpkoj javnosti, a to je uključivanje predstavnika Srbije, ali i ostalih država kandidata sa Zapadnog Balkana, u rad Evropskog parlamenta kao posmatrača — uz pravo obraćanja, ali bez prava glasa. Tepić je predložila da se to učini tokom sledećih izbora za EP, umesto da se čeka kraj procesa pristupanja, imajući u vidu da su se do sada posmatrači uključivali u rad EP godinu dana pre pristupanja njihovih država.
Poslanik SNS-a Nemanja Joksimović skrenuo je pažnju na izveštaj o skriningu koji je upućen na usvajanje 2016. godine, ali i dalje nije usvojen. On je pozvao Odbor za proširenje da usvoji izveštaj o skriningu kako bi Srbija dobila konkretne smernice i poručio da Srbija preduzima sve neophodne aktivnosti u poglavlju 31, iako ono još uvek nije otvoreno.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević složila se da bi trebalo usvojiti izveštaj o skriningu da bi Srbija mogla da krene sa izradom svog plana za poglavlje 31, jer je to “instrument koji je u ovom momentu neiskorišćen.”
Klajv Rumbold iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) poručio je da je “značaj usklađivanja spoljne politike porastao zbog rata u Ukrajini,” kao i da je Srbija prihvatila da se progresivno usklađuje sa ZSBP do trenutka pristupanja.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, poslanici iz Srbije su naglasili značaj poštovanja potpisanih sporazuma i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, dok su svi govornici pozdravili dogovor koji je postignut o registarskim tablicama i pozvali strane da nastave sa dijalogom.
Alesandra Moreti, kopredsedavajuća POSP-a, ocenila je da “privremeno rešenje nije dovoljno” i da je potrebno “strukturalno rešenje.” Skrenula je pažnju i na činjenicu da u dijalogu učestvuju gotovo isključivo muškarci i pozvala na veće uključivanje žena. Moreti je dodala da EU ne treba da zauzima strane, već da podstiče dijalog.
Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac EP za Kosovo, Viola fon Kramon, naglasila je da je dijalog treba da dovede do “održivog rešenja,” kao i da je trenutno najbitnija deeskalacija zbog čega je potrebno “stvoriti okruženje u kome se srpski pripadnici policije mogu vratiti na dužnost.” Pozvala je obe strane da ozbiljno razmotre Nemačko-francuski predlog jer bi on “obema stranama doneo pobedu.”
Đorđe Miketić, poslanik koalicije Zajedno, podržao je delegaciju Srbije u pregovorima sa Prištinom i poručio da “nestabilnost i eskalacija odgovaraju samo ekstremnim i nedemokratskim snagama.” On je dodao da bi dijalog trebalo učiniti inkluzivnijim.
Franc Bogovič, poslanik EP, govorio je o primerima dobre prakse saradnje sa gradonačelnicima i drugim lokalnim organima u kojoj je učestvovao u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, tokom kojih je podelio iskustvo Slovenije. Bogovič je istakao da je neophodno “da se radi sa ljudima i da se priča sa ljudima” kako bi došlo do napretka u evropskim integracijama.
Kada je reč o Klasteru 4, koji se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, Gvendolin Delbo-Korfild upozorila je na zabrinjavajući nivo zagađenosti na celom Zapadnom Balkanu i istakla značaj aktivizma na temu zelenih politika i klimatskih promena u Srbiji. Poručila je vlastima da uključe aktiviste u proces donošenja odluka, jer “svaki put kada su građani uključeni, dobiju se bolje politike.”
Ona je takođe u diskusiji o Klasteru 3 koja se fokusirala na ekonomski razvoj pomenula slučaj ranika Ling Longa u Zrenjaninu, za koji je rekla da mora biti temeljno istražen i da odgovorni moraju biti procesuirani, jer “savremeno ropstvo nije moguće u Evropi.”
Nakon glasanja o Deklaraciji, Marinika Tepić je saopštila da je termin koji je predložen za sledeću sednicu POSP-a 20. i 21. jun 2023. godine, a sednica će se održati u Beogradu.