BEOGRAD – Dan Evrope – 9. maj, obeležava se raznim manifestacijama širom Evrope. Pre 67 godina, ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman, u svojoj Deklaraciji je objasnio da je ujedinjenje jedini način da se sačuva mir u Evropi. Smatra se da je Deklaracija postavila temelje buduće Evropske unije.
Tom prilikom, specijalno za dnevni list Danas, pisali su Sebastijan Kurc, ministar spoljnih poslova Austrije, Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji, Tanja Fajon, poslanica grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, Đuzepe Manco, ambasador Italije u Srbiji, i Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Sebastijan Kurc je u svom autorskom tekstu za Danas napisao da se Evropska unija trenutno suočava sa mnogobrojnim krizama ali da „nijedna država ne može da reši ova pitanja sama ili u izolaciji“. Međutim, iako se trenutno Evropa bori sa velikim krizama, poput Bregzita, Kurc je uveren da je građanima potrebna EU koja će biti „snažan akter u vezi sa velikim pitanjima, kao što su zaštita spoljnih granica“.
Kurc se osvrnuo i na integraciju Zapadnog Balkana, jer kako smatra, Evropa bez ovih država „neće biti potpuna“. On je naglasio da je Srbija među vodećim pretendentima za pristupanje i pohvalio dinamiku otvaranja poglavlja, ali da ne treba da „zatvaramo oči“ jer, kako kaže „ostaje da se donesu odluke o mnogim bolnim reformama“.
Aksel Ditman je takođe izjavio da „nijedna zemlja članica ne može sama da reši probleme“ sa kojima se trenutno suočava EU, te je neophodan „sveobuhvatni dijalog sa članicama“. On se osvrnuo na nedavne izbore u Francuskoj i rekao je da oni predstavljaju znak da ljudi žele „jaku Evropu“.
Što se tiče integracija Srbije u EU, Ditman je rekao da je važan dijalog sa Prištinom i da se ne sme „izostaviti iz vida zbog čega je pokrenut taj proces i šta je već postignuto“, i objasnio da je suština integracija zapravo bolji život građana.
Tanja Fajon je rekla da se, po pitanju integracija Zapadnog Balkana često „stiče utisak da Unija ne uspeva dovoljno jasno da pokaže privrženost ovim državama, dok zapadnobalkanske države ponekad posustanu“ na svom putu ka EU, i objasnila kako obe strane treba da jasnije iskažu svoju želju za bliskom saradnjom.
Ona je objasnila da Srbija treba da iskaže želju za pristupanjem tako što će „težiti poštovanju pravne države“, ali i poštovanju načela demokratije. Njena poruka za EU je bila usmerena na proces proširenja, jer smatra da proces „nije više tako koristan“ i da bi ga trebalo reformisati.
Đuzepe Manco istakao je da su poruke koje su prenete povodom potpisivanja Deklaracije iz Rima ove godine, u kojoj se kaže da je „jedinstvo počelo kao san nekolicine postalo nada mnogih“, te da je sada Evropi potrebno veće jedinstvo koje bi predstavljalo „nadu i čvrstu osnovu“ za dalji razvoj EU, posebno u vreme kada se bori sa velikim krizama.
Osvrnuvši se na proces pristupanja Srbije EU, Manco kaže da je „ritam procesa pristupanja bitan faktor“, i da je u tom smislu „Beograd na dobrom putu“.
Mihailo Crnobrnja smatra da će verovatno doći do „restruktuiranja ili resetovanja“ EU, s obzirom na trenutne probleme unutar EU, ali da svakako neće doći do njenog raspada ili nestanka.
Crnobrnja je iznenađen činjenicom porasta evroskepticizma u Srbiji, i to posebno među mladima. Kao glavne probleme tome vidi pitanja koja se postavljaju – „oni se raspadaju, šta ćemo mi tamo“ i „postupak pristupanja je sve duži i komplikovaniji, što se tumači kao ’antisrpstvo’“. On objašnjava da ni jedna ni druga tvrdnja nisu tačne, i dodaje da kako EU postaje složenija, što vodi do toga da „kriterijumi za prijem rastu“.
Suština pristupanja EU je „usvajanje i prihvatanje evropskih vrednosti“, i dodaje da je članstvo samo potvrda da su te vrednosti prihvaćene.