fbpx
European Western Balkans
Društvo

Između aktivizma i politike: Šta mogu da postignu građanske inicijative u regionu?

Panel u Sarajevu; Foto: EEAS

SARAJEVO – Postignuća civilnog društva u Bosni i Hercegovini i regionu, ali i rasprava oko toga da li građanske inicijative treba da se direktno uključe u političku borbu, bile su okosnice konferencije “Inicijativa, angažman, entuzijazam: Kroz građanski aktivizam ka jačanju demokratije u BiH i regionu”, koja je danas održana u Sarajevu.

Ambasador Johan Zatler, šef Delegacije EU u BiH, podsetio je u uvodnom obraćanju da je ova Konferencija doprinos BiH doprinos Konferenciji o budućnosti Evrope, naglašavajući da je ova panevropska inicijativa namenjena pre svega građanima i civilnom društvu.

“EU i Zapadni Balkan dele isti kontinent i iste probleme. Evropski zvaničnici, uključujući i predsednicu Evropske komisije, više su puta ponovili da budućnost regiona leži u EU i zbog toga je prirodno da se region uključi u razgovor o našoj zajedničkoj budućnosti”, istakao je Zatler.

Učesnice panela, građanske aktivistkinje iz u BiH govorile su o svom iskustvu u ovoj oblasti.

Emina Veljović, izvršna direktorka Aarhus centar u BiH, istakla je da je primarni fokus njene organizacije promovisanje Aarhuske konvencije o javnom učešću u pitanjima životne sredine, njene adekvatne implementacije u BiH, a u poslednje vreme centar je uključen u sve slučajeve nelegalne gradnje malih hidroelektrana.

“Godine 2019. je održan regionalni samit gde je doneta deklaracija, jer izgradnja MHE pogađa ceo region, u dokumentu smo rekli jasno „ne“ ovim objektima. Parlamentarna skupština BiH je usvojila ovu deklaraciju 2020. a Narodna skupština Republike srpske 2021”, rekla je Veljović.

Milica Pralica, predsednica udruženja Opšta nula iz Banje Luke, istakla je da  su aktivisti često bili targetirani u medijima, što je obeshrabrivalo ljude da se uključe, ali da sada građani počinju sve više da se otvaraju, posebno oko tema koje ih ujedinjuju, kao što su ekološke teme, pokreti Pravda za Davida i Pravde za Dženana, jer dotiču ljude na ličnom nivou.

Merisa Okanović, predsednica Omladinskog pokreta Revolt iz Tuzle, rekla je da je taj pokret je nastao kao studentska organizacija protiv povećanje školarina, kasnije i uvođenja bolonjskog sistema, a da su posle toga aktivnosti postale više strukturirane, da je započet rad na javnom dijalogu, monitoringu lokalnih i kantonalnih vlasti u oblasti visokog obrazovanja.

U diskusiju se uključio Gordan Bosanac iz hrvatske partije Možemo, koji je govorio o tranziciji iz aktivizma u politiku.

“Čekali smo stranke za koje možemo da glasamo sa guštom pa smo na kraju odlučili da to budemo mi. Još uvek plešemo između odnosa aktivizma i politike, ali mi smo jednom nogom na ulici a drugom u institucijama. Nama je taj osećaj da moramo biti na ulici i u tome smo u prednosti u odnosu na druge stranke. Dominantne stranke često da nas diskriminišu zbog toga što smo mi aktivisti i navodno nismo spremni za politiku, ali građani zapravo cene aktivizam i to je prednost”, rekao je on.

Uključenje Gordana Bosanca na panelu; Foto: EEAS

Dodao je stranci Možemo rad u parlamentu doneo pristup medija, preko kojeg su uspeli da prošire svoje ideje na način na koji to nije bilo moguće kroz aktivizam.

Dobrica Veselinović, predstavnik pokreta Ne da(vi)mo Beograd, istakao je da su motivi za stupanje članova ovog pokreta u politiku bili slični.

“Stvar koja je nas podstakla na delanje je to što smo se mi osetili izdani od strane političkih elita i nismo imali za koga da glasamo. Taj put je jako neizvestan, ali ja bih to posmatrao ne u kontekstu izbornih rezultata nego onoga što treba da se uradi u budućnosti”, rekao je Veselinović.

On je kao neke od ciljeva kojima bi se trebalo baviti u regionu pitanje životne sredine, pre svega problem korišćenja uglja u proizvodnju električne energije, demilitarizacija regiona, demokratizacija javnih institucija i “jedna ozbilja razmena ljudi” na Zapadnom Balkanu, koja bi doprinela tome da region ponovo živi zajedno.

Veselinović je dodao da, u okolnosti zatvorenosti medija u Srbiji, nema drugog rada od razgovora sa ljudima i terenskog rada.

Rasprava o tome da li aktivisti treba da ulaze u politiku nastavila se i u kasnijem delu panela, a Emina Veljović iznela je stav da je to greška, jer jendom kada organizacije zakorače u političku stranku, moraju da prihvate njihove ideje, i gube tu “nit, slobodu, aktivizam”.

Dobrica Veselinović, s druge strane, rekao je da su aktivisti u kontantnoj defanzivi i pokušaju da odbrane već postojeća prava, a ne da ih prošire.

“Zato ja mislim da je nužno preuzimati moć na mestima gde moć i nastaje – a to je politika”, rekao je Veselinović.

Sofija Todorović, novinarka BIRN-a, istakla je da, uprkos lošim okolnostima u regionu, ne treba da menjati standarde.

“Ne treba da gubimo fokus i strateški pristup rešavanja problemu. Nekako se došlo do toga da sve mora sad i odmah – ako se odmah ne proizvede rezultat, ideja se stavlja ad akta”, rekla je ona, dodajući da se mladim ljudima koji ulaze u aktivizam često dolazi do toga da se ljudima obećava više nego što može da im se pruži, zbog se često dolazi do situacije u kojoj su ljudi revoltirani i razočarani.

Ambasador EU Zatler sa moderatorima panela Vedranom Džihićem i Senadom Šelo Šabić; Foto: EEAS

Srđan Perić iz podgoričke organizacije KOD komentarisao je odnos građanskog aktivizma i politike u Crnoj Gori. On je rekao da je u prošlogodišnjoj promeni vlasti u toj zemlji bilo veliko učešće i ljudi iz civilnog društva, ali da ona, godinu dana kasnije, nije ispunila očekivanja.

“Neki ljudi iz civilnog sektora su ušli u novu vlast i to je u redu, ali sada se otvorio čitav jedan prostor kritičkog sagledavanja samog civilnog sektora, i vi jedino možete da se pozovete na ono što ste radili”, dodajući da ne veruje da u današnjim okolnostima ne postoji jasna granica između civilnog društva, medija, političkih stranaka i privrede.

Moderatorka panela Senada Šelo Šabić primetila je u zaključku panela da nije bilo mnogo priče o međunarodnoj zajednici, za razliku od ranijih godina, kada su neizostavne teme bile gde se mogu dobiti sredstva i slično. To je znakda civilno društvo sazreva, ali sve to se dešava u stanju stihijske apatije i odlaska ljudi, pa je još mnogo teže, rekla je Šelo Šabić.

Povezani članci

Održana Taeks radionica strateškog komuniciranja o evropskim integracijama

EWB

Benedikt: EU će nastaviti podršku razvoju jugoistočne Srbije

EWB

Srbija kupila 75 respiratora od para EU

EWB