fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Izveštaj EK o vladavini prava: Potreban dalji rad na produbljivanju reformi

Evropska komisija; Foto: EU

BRISEL – Potreban je dalji rad i politička posvećenost u produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i drugih osnovnih prava, navodi Evropska komisija u novom “non-pejperu”, dokumentu koji beleži stanje u oblastima Poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava. Evropska komisija podseća da nijedna poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što se ostvari napredak u ovoj oblasti.

U dokumentu u koji je European Western Balkans imao uvid, Srbija je tokom izveštajnog perioda (od oktobra prošle godine do danas) uložila određene napore da sprovede revidirane akcione planova za poglavlja 23 i 24, kao i druge strateške dokuemnte. Međutim, konstatuje se da i dalje postoje brojna kašnjenja, kao i da neki akcioni planovi treba tek da budu izrađeni i usvojeni.

Podseća se da je Srbija u februaru 2023. godine usvojila relevantne zakonske propise za sprovođenje ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Dodaje se da je za pripremu ovih zakona konsultovana Venecijanska komisija, kao i da su održane javne rasprave. Naglašava se da iako pet pravosudnih zakona imaju potencijal da unaprede nezavisnost i odgovornost pravosuđa, da je neophodna njihova puna primena.

U delu o srpskom pravosuđu navodi se da je sporno premeštanje tužiteljki iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Dodaje se da su premeštaj tužiteljki javno osporavali i sami tužioci kao i da je čitav slučaj izazvao široke kritike.

“Novim zakonom kojim se implementiraju ustavni amandmani iz 2022. godine uvede su zaštitne mere u vezi sa obaveznim uputstvima i preraspodelom poslova u okviru Kancelarije javnog tužilaštva, čime su obezbeđeni snažniji alati javnim tužiocima da podnesu prigovor”, piše u dokumentu i dodaje da su premeštene tužiteljke radile na slučaju korupcije u javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije. 

Navodi se i da visoki zvaničnici i političari nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage, što je u suprotnosti sa kodeksom ponašanja članova Vlade i Parlamenta i dodaje da je se politika kažnjavanja ovakvih kršenja pravila nije poboljšala.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, u dokumentu u koji je EWB imao uvid konstatuje se da je formirana radna grupa za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2023-2028 godine. Dodaje se da je došlo do blagog povećanja broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u 2022. godini u odnosu na 2021. Međutim, iako je porastao broj novih istraga, smanjio se broj novih optužnica, a nisu prijavljeni ni slučejavi konačnog oduzemanja imovine.

Od Srbije se traži da prati efekte zakona o zaštiti uzbunjivača u smislu praćenja državnih organa nakon otkrivanja te uskladi izmene zakona sa pravnom tekovinom EU. Primećuje se da prijave uzbunjivača, kao u slučaju fabrike namenske industrije Krušik iz Valjeva, još nisu istražene u skladu sa zakonom.

“Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou kako bi ojačala poverenje u institucije”, navodi se u dokumentu. U non-pejperu se naglašava da vlasti nisu uspostavile konstruktivniji odnos sa Savetom za borbu protiv korupcije. Dodaje se da ovaj Savet takođe još nije bio sistematski konsultovan o nacrtima zakona.

Zabrinutost za položaj medija

Evropska komisija traži od vlade Srbije da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila dezinformacijama i anti-EU narativima, koji se najočiglednije vide u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine. Konstatuje se pokretanje kanala Russia Today (RT) na srpskom jeziku.

“Ova kuća, zajedno sa Sputnik Srbija, proizvode i/ili šire sadržaje koji manipulišu informacionim okruženjem u Srbiji. Takav sadržaj ima odseka u velikom delu mainstream medijima u Srbiji i šire u regionu”, navodi se u non-pejperu Evropske komisije.

Evropska komisija izražava zabrinutost i za politički i ekonomski uticaj na medije, dodajući da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i klevetničkih kampanjan a medije, posebno na lokalnom nivou.

“Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti zastrašujući efekat, uključujući autocenzuru”, navodi se u dokumentu.

Navodi se da su u novembru 2022. godine nastavljene konsultacije o izmenama i dopunama Zakona o javnom finansiranju, koji se bavi sufinansiranjem medija. “U sadašnjem sistemu medijim sa najvećim brojem kršenja novinarskog kodeska koje je zabeležio Save za štampu i dalje dobijaju javna sredstva, posebnom na lokalnom nivou”, piše EK.

Konstatuje se da je u januaru ove godine 2023. godine počeo rad na izradi izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, od čega se “očekuje jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), efikasno očuvanje medijskog pluralizma”.

Dodaje se da je REM dodelio četiri dozvole za nacionalne frekvenzije sa rokom važenja osam godina, istim prethodnim licencama, uprkos što je REM dobijao upozorenja da te televizije krše zakonske obaveze. Piše i da je poziv za petu licencu objavljen 9. avgust 2022. godine, a da je REM trebalo da donese odluku u roku od 30 dana od trenutka objavljivanja liste kandidata.

Navodi se i da je u toku nekoliko sudskih postupaka u kojima su Telekom Srbija i privatne kompanije “u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji”.  “Visoki zvaničnici su javno dali prednost jedmo pružaocu usloga u odnosu na druge. Plakati i štandovi koji reklamiraju prelazak sa jednog provajdera na drugi pronađeni su u prostorijama poput opština”, konstatuje EK.

Mešovita slika borbe protiv kriminala

Kao što je slučaj i sa borbom protiv korupcije, Evropska komisija zaključuje da kada se radi o borbi protiv kriminala Srbija je povećala broj novih istraga i optužnica, ali su se smanjile prvostepene i pravosnažne presude. Dodaje se da je tokom posmatranog perioda bila dobra saradnja srpskih vlasti sa EUROPOL-om, posebno kada je reč o trgovini drogom, oružjem i borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa.

Vlada u Beogradu se upozorava da još uvek kasni sa sprovođenjem analize uloge i praksi službi bezbednosti, kao i Saveta za nacionalnu bezbednost, “kako bi se obezbedila jasna podela mandata i propisa koji se tiču presretanja komunikacija za krivične istrage”.

Činjenica da važeći Zakonik o krivičnom postupku dozvoljava da prikriveno presretanje komunikacije vrše i Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija, treba da bude predmet analize – da li je to u skladu sa najboljom evropskom praksom”, ističe se u izveštaju Evropske komisije i konstatuje da su pripremni radovi u tom pravcu otpočeli.

Vizna politika i dalje delimičnog uskladu sa EU

Kada je reč o poglavlju 24, u delu non-pejpera, Evropska komisija navodi da je Srbija u prethodnom periodu preduzela važne korake kako bi uskladila svoju viznu politiku sa EU, tako što je ponovo uvela vizni režim za državljane Bolivije, Burundije, Kube, Gvineje Bisao, Indije i Tunisa.

“EU je pozdravila ova odluke, jer je nesvrstavanje Srbije sa EU po pitanju vizne politike dovelo do značajnog povećanja neregularnih ulazaka u EU u 2022. Međutim, vizna politika Srbije je i dalje samo delimično u skladu sa listom EU. Trebalo bi nastaviti sa naporima ka usklađivanju saviznom politikom EU”, navodi se u izveštaju o stanju u oblastima poglavlja 23 i 24.

Među zemljama koje su na negativnoj listi EU, ali uživaju slobodu kretanja u Srbiji spominju se: Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

u izveštaju se primećuje da je upravo u slučaju Ukrajinaca Vlada Srbije prvi put iskoristila pravni mehanizam predviđen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i u velikoj meri u skladu sa politikom EU.

Prema podacima Evropske komisije, više od 4.000 ukrajinskih državljana je prijavilo boravak u Srbiji te je većina njih smeštena u privatnim smeštajima. Navodi se i da je broj ruskih državljana koji dolazi u Srbiju i dalje je visok i dodaje oni nameravaju da dugoročno ostanu u zemlji.

Povezani članci

Infrastruktura ili vladavina prava – šta je bio fokus Vučićevih sastanaka Briselu?

EWB

Šta znamo o Strategiji proširenja EU?

Katarina Anđelković

Kosovo i sankcije nisu jedine prepreke: Nedostatak vladavine prava parališe Srbiju na putu ka EU