Izveštaj Evropske komisije analiziraće stanje demokratije, medije i vanredno stanje

Sem Fabrici i Ana Brnabić prilikom predaje Izveštaja EK; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Izvori Danasa iz Brisela potvrdili su da će godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji biti objavljen najverovatnije 6. oktobra, što je prvo preneo European Western Balkans.

Upitani za sadržaj dokumenta EK koji će se odnositi na situaciju u Srbiji u ključnim domenima, izvori Danasa navode da očekuju da će Izveštaj dati realističnu sliku situacije, uz naglašavanje svih izazova sa kojima se Srbija suočava.

Sagovornici Danasa iz Brisela takođe poručuju da će „sa velikom pažnjom pročitati i analizirati paket izveštaja EK“.

Prethodni izveštaj o napretku Srbije objavljen u maju 2019, a ove godine izveštaji pomereni sa proleća na jesem usled pandemije COVID-19.

Pročitajte šta je prethodni Izveštaj Evropske komisije zabeležio o stanju u Srbiji.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik European Western Balkans, izjavio je za Danas da Evropska komisija prilikom pisanja navedenog dokumenta „uvek konsultuje i druge zvanične izveštaje“ organizacija poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, OEBS-a, ali i izveštaje nevladinih organizacija iz inostranstva poput Reportera bez granica i Fridom hausa, te ocene koje daju predstavnici nevladinog sektora i državnih organa iz Srbije.

“Izveštaj EK koji bi trebalo da bude ubrzo objavljen obuhvatiće i period izborne kampanje u našoj zemlji, ali i vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije, tako da očekujem da se u tom papiru nađu ocene zvaničnog Brisela o svim „gorućim“ pitanjima, poput vladavine prava, stanja demokratije, rada parlamenta, funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela, slobode medija…”, rekao je Štiplija.

On je dodao da će značajna pažnja bez sumnje će biti posvećena međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova, vođenog uz posredovanje Evropskog parlamenta.

“Te razgovore pratile su kontroverze i očekujem da će biti navedene manjkavosti poput činjenice da su preporuke EP samo delično sprovedene. Ilustracije radi, verujem da će se EK kritički osvrnuti na podatak da je nije u potpunosti reformisano Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Naime, iako je REM „osvežen“, primećeno je niz nelogičnosti u vezi sa njegovim nadležnostima nad emiterima sa nacionalnom „pokrivenošću“, objasnio je Štiplija.

On takođe očekuje da će Evropska komisija dati „zanimljive ocene“ o stanju ekonomije u Srbiji, kao i o „upitnoj ulozi Nadzornog odbora Narodne skupštine“, uspostavljenog na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika. Kako naglašava, rad ovog tela „ostao je gotovo u potpunosti neprimećen, čime je njegova osnovna uloga obesmišljena“.

Štiplija napominje da je od 2015. primetan trend u izveštajima EK o Srbiji po kojem se ukazuje na „pad administrativnih kapaciteta“ sadašnjeg Ministarstva za evropske integracije, odnosno ranije Kancelarije za evropske integracije. On naglašava da će u ovogodišnjem dokumentu „sigurno biti ocenjeno da se desila dodatna stagnacija administrativnih kapaciteta, imajući u vidu ostavku šefice tima Srbije za pregovore o članstvu u EU Tanje Miščević i još nekih pojedinaca“.