fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Izveštaj Evropske komisije: Ni u jednom poglavlju Srbija nije spremnija, manji napredak nego ranijih godina

Evropska komisija; Foto: EU

BRISEL – Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2021, kao i u prethodnim godinama, ocenio je nivo pripremljenosti Srbije za članstvo u 33 pregovaračkih poglavlja, koji su od prošle godine grupisani u šest klastera. Ni u jednom poglavlju nivo pripremljenosti Srbije nije dobio višu ocenu nego prethodne godine.

Za nivo pripremljenosti izveštaj koristi sledeću skalu: rana faza, izvestan nivo pripremljenosti, umerena pripremljenost, dobar nivo pripremljenosti i napredan nivo.

Tako Srbija i 2021. godina ima “izvestan nivo pripremljenosti” u pet poglavlja, “umerenu pripremljenost” u najvećem broju poglavlja – njih 22; dok “dobar nivo pripremljenosti” ima u šest poglavlja. Ni u jednom poglavlju Srbija nema najnižu ocenu – rana faza, ali ni najvišu – napredni nivo.

Svako poglavlje je dobilo istu ocenu kao i 2020. godine, što znači da ni u jednom od njih Srbija nije dosegla viši nivo pripremljenosti.

Kada je reč o poglavljima kod kojih je ocena još niska, odnosno pokazuje “izvestan nivo pripremljenosti”, u izveštaju iz 2021. to su Poglavlja vezana za vladavinu prava – 23 i 24, zatim Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 27: Životna sredina i Poglavlje 33: Finansijske i budžetske provizije.

Poglavlja u kojima Srbija ima ocenu “dobar nivo pripremljenosti” su Poglavlje 6: Pravo privrednih društava, Poglavlje 7: Pravo intelektualne svojine, Poglavlje 14: Transport; Poglavlje 25: Nauka i istraživanje; Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura i Poglavlje 29: Carinska unija.

Prošle godine “dobar napredak” u sedam poglavlja, ove godine u četiri

Osim opšteg stanja pripremljenosti, izveštaj Evropske komisije ocenjuje i napredak za svako poglavlje u izveštajnom periodu. I za ove ocene koristi se skala: nazadovanje, bez napretka, ograničen napredak, izvestan napredak, dobar napredak i vrlo dobar napredak.

Kada se ove ocene numerički izraze, Srbija za 2021. dobija prosečnu ocenu 2,8 na skali od 1 do 5. To je najniža prosečna ocena koju je Srbija dobila u izveštajima od 2015. godine do danas. Prethodne, 2020. godine, ona je iznosila 3,02; 2019. ocena je bila 2,95 dok je 2018. bila najpribližnija trenutnom proseku: 2,82.

U prethodnih godinu dana, koje pokriva ovaj izveštaj, Srbija je postigla dobar napredak u četiri poglavlja –  Poglavlje 6: Pravo privrednih društava, Poglavlje 15: Energija, Pogljavlje 16: Oporezivanje i Poglavlje 32: Finansijska kontrola.

To je manje u odnosu na izveštaj iz 2020, kada je dobar napredak zabeležen u sedam poglavlja.

Osim toga, ove godine zabeleženo je odsustvo napretka u tri poglavlja – Poglavlje 4: Sloboda kretanja kapitala, Poglavlje 9: Finansijske usluge i Poglavlje 28: Zaštita potrošača i zaštita zdravlja.

Prethodne, 2020. godine, odsustvo napretka nije zabeleženo ni u jednom poglavlju u celosti, već samo u elementima Poglavlja 23, što čini ovogodišnji izveštaj lošiji kada je reč o učinku Srbije.

Jednu od razlika između prošle i ove godine predstavlja činjenica da je izveštaj iz 2020. pokrivao nekoliko meseci duži period u odnosu na izveštaj iz 2021, tokom kojeg je potencijalno bilo više vremena za napredak u reformama.

Povezani članci

Formiranje evropskih institucija 2019

EWB

Dačić najavio proširenje članstva RIK-a sledeće nedelje, rok bio 17. novembar

EWB

Minić: Podrška EU integracijama u Srbiji nikad nije bila manja

EWB