Sem Fabrici, Ana Brnabić i Jadranka Joksimović; Foto: Vlada RS

Srbija nema fer izborne uslove, funkcionalan parlament, slobodu izražavanja niti značajne rezultate u borbi protiv korupcije – ovo su nalazi najnovijeg izveštaja Evropske komisije, pet godina nakon otpočinjanja pregovora sa Evropskom unijom. Dan nakon što je predao dokument premijerki Brnabić, šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici naglašava da je 2025. godina „samo indikativan datum za realizovanje određenih reformi“, a nikako sigurni rok za pristupanje.

Pored zabrinjavajućih nalaza izveštaja, koji je objavljen u sredu, a pokriva period od aprila 2018. do maja 2019. godine, podjednaku pažnju javnosti privukao je i direktan način na koji su saopšteni.

„Ovogodišnji izveštaj EK se čini najizričitijim do sada, u smislu da je EU pokazala veću smelost da stvari imenuje svojim imenom. To se i moglo očekivati imajući u vidu da je Srbija uveliko u procesu pristupanja EU, a da stepen pripremljenosti i napretka za članstvo ne korespondira sa očekivanjima od države kandidata u ovoj fazi pregovora“, kaže za European Western Balkans Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica Centra za evropske politike.

Ocenu pripremljenost i napretka za člansto Komisija je, kao i prethodne godine, grubo podelila na četiri oblasti: političke kriterijume, ekonomske kriterijume, regionalne odnose sa naglaskom na normalizaciju odnosa sa Kosovom, kao i usvojenost pravnih tekovina Evropske unije, podeljenu po pregovaračkim poglavljima.

Politička polarizacija i bojkot – odgovornost vladajućih stranaka

Upravo su politički kriterijumi, koji se odnose na demokratiju i vladavinu prava, dobili primetno lošije ocene u odnosu na izveštaj iz 2018. godine, izazvali reakcije i vlasti i opozicije i stavili izveštaj u medijski fokus.

„Izveštaj EK je otrežnjujuća slika stanja demokratije u Srbiji. U pogledu funkcionisanja demokratskih institucija, ukazuje se na negativne trendove i na hitnu potrebu za popravljanjem stanja u parlamentu i izbornih uslova“, ocenjuje za EWB Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTE.

On ukazuje na navode izveštaja koji konstatuju da Srbija nije primenila nijednu prioritetnu preporuku međunarodnih posmatrača u cilju poboljšanja izbornih uslova.

„Za Crtu je posebno značajno pozivanje na rezultate domaćih posmatrača lokalnih izbora, i zaključak koji je iznela EK da je institucionalni odgovor na zabeležene nepravilnosti bio nedovoljan“, kaže Nedeljkov.

Posebno negativnu ocenu dobio je rad parlamenta, a izveštaj, za razliku od prošlogodišnjeg, nedvosmisleno upire prst u odgovorne za trenutno stanje.

„Parlamentarne prakse vladajuće koalicije dovele su do urušavanja zakonodavne debate i značajno potkopale nadzor parlamenta nad izvršnom vlašću“, navodi se u dokumentu. Nedeljkov dodaje da su objedinjavanje rasprave o nepovezanim zakonima i podnošenje stotine nerelevantnih amandmana najvažnije taktike te vrste koje se spominju.

Sve ovo dovelo je do bojkota Narodne skupštine i lokalnih skupština od strane dela opozicije, kao i najave bojkota parlamentarnih izbora, podseća izveštaj Evropske komisije. Njegove nalaze pozdravile su Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana.

„U trenutnoj polarizovanoj atmosferi, neophodno je da debata između partija i smislena  parlamentarna rasprava budu što hitnije ponovo uspostavljene“, zaključak je ovog dela dokumenta kojim se, međutim, ne iscrpljuju negativne tendencije uočene u Srbiji.

Nove-stare boljke: sloboda izražavanja i vladavina prava

Uprkos oštrom i jasnom rečniku koji je Evropska komisija koristila kada je sloboda medija u pitanju, premijerka Ana Brnabić i dalje ne shavta kako je moguće da, pored osuđujuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, rada na medijskoj strategiji i procesuiranja lica koja su pretila novinarima, Srbija nije postigla napredak.

Da je detaljnije pročitala dokument, premijrka Brnabić možda bi jasnije shvatila objašnjenje, jer se u izveštaju jasno navodi da postoji politički i ekonomski uticaj na medije, posebno na javni servis, nedostatak kapaciteta i proaktivnog rada REM-a, kao i često korišćenje i tolerisanje govora mržnje u medijima.

„Izjave najviših državnih zvaničnika o dnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje ambijenta u kome bi bilo moguće nesmetano ostvarivati pravo na slobodno izražavanja”, navodi se u izveštaju i dodaje da je  u posmatranom periodu zabeleženo sedam slučajeva napada na novinare i njihovu imovinu.

Za razliku od 2018, kada je uz konstataciju da nema napretka u oblasti slobode izražavanja izneta i ocena da takva situacija “sve više zabrinjava”, u novom izveštaju se navodi da je “nedostatak napretka sada već stvar za ozbiljnu zabrinutost“.

Međutim, sloboda izražavanja samo je jedno od osnovnih prava pokrivenih Poglavljem 23, koje, uz Poglavlje 24, obuhvata reforme u vladavini prava, ključne za brzinu pristupanja Srbije EU. Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek kaže da je ocena EK o stanju u ovoj oblasti objektivna i opravdano negativna.

„Sa pravom se ukazuje na nepostojeći učinak reformi, što pokazuje mali broj procesuiranih slučajeva visoke korupcije i organizovanog kriminala, kao dve prioritetne oblasti za Srbiju“, objašnjava Elek za naš portal.

Za razliku od stava većine komentatora, koji pozdravljaju veću strognost i direktnost EU u ovogodišnjem izveštaju, on smatra da je odgovornost za ovakvo stanje mogla da bude još jasnije istaknuta.

„Komisija je i ovaj put propustila priliku da na nedvosmislen način ukaže na ključni problem koji je zaslužan za ovo stanje, a to je sve dublje zarobljavanje države. Bilo bi korisno da EU eksplicitno ukaže da izostanak rezultata reformi nije samo posledica neznanja ili nedostatka kapaciteta službi za sprovođenje zakona, već pre svega isprepletenosti privatnih i partijskih interesa koji su preuzeli primat nad javnim  interesom“, poručuje Elek.

Jedina tema koja zauzima jednak značaj sa reformama u oblasti vladavine prava, makar u diskursu evropskih zvaničnika, jeste normalizacija odnosa sa Kosovom. Sličnost ovog odeljka u prošlogodišnjem i ovogodišenjm izveštaju odslikava blokadu u koji je ovaj proces zapao sredinom prošle godine.

„Srbija ostaje angažovana u dijalogu“, napisala je oba puta Evropska komisija, „ali mora da napravi dodatni suštinski napor i doprinese konstruktivnom okruženju“ za normalizaciju odnosa, kako je stajalo 2018, odnosno sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma, kako piše ove godine. Novinu predstavlja osvrt na uvođenje carina Prištine, a uzdržanost Beograda u toj prilici se pozdravlja.

Utešna nagrada: Pregovaračka poglavlja i ekonomski rast

Za razliku od vrlo negativnih ocena slobode medija i vladavine prava, čini se da je Srbija i ovog puta mnogo bolje prošla kada je reč o uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnosti da preuzme obaveze članstva.

„Kada uporedimo ovaj izveštaj sa prethodnim, Srbija je po oceni EK i u političkim i u ekonomskim kriterijumima ostvarila niži nivo napretka nego 2017. godine a poseduje isti nivo spremnosti za preuzimanje obaveza iz članstva. Ako svakom poglavlju damo istu težinu, onda se može reći da je ostvaren blagi napredak u pogledu opšte spremnosti za članstvo“, kaže Sena Marić.

Što se tiče ekonomskog razvoja i konkurentnosti, izveštaj pozdravlja snažniji rast u toku 2018. godine, ali još više naglašava strukturne nedostatke srpske privrede.

„Velike strukturne reforme javne administracije, poreske uprave i državnih preduzeća su nedovršene i sporo napreduju“, rečenica je koja se javlja u izveštajima i iz 2018. i iz 2019. godine. Ovogodišnji izveštaj, dodatno, primećuje da se zamajac reformi usporava.

Sveukupni rezultati ovogodišnjeg izveštaja i komentari ambasadora Fabricija ukazuju na to da je Srbija, nakon pet godina pregovaranja, i dalje u prvom poluvremenu utakmice zvane „pristupanje Evropskoj uniji“, a umesto postizanja golova, ocena političkih kriterijuma više izgleda kao dodeljivanje žutog kartona.