Izveštaj Fridom hausa “Zemlje u tranziciji” izazvao je veću pažnju nego inače nakon što je Srbija iz kategorije “delimično konsolidovane demokratije” po prvi put od 2003. svrstana u “hibridne režime”, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Srbiji su kritike upućene, zbog kako se navodi, negativnih pokazatelja u demokratskim reformama i metodama vladavine u Srbiji koji se beleže već pet godina za redom. Fridom haus (FH) ističe da je do toga najviše dovelo višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i “čvrste taktike” koje koristi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Stoga, politikolog Boban Stojanović navodi da rezultati nisu ni namanje iznenađujući.
“Pre dve godine smo već pali u delimično slobodne zemlje, naredni korak je bio pad iz polukonsolidovanih demokratija u hibridne režime. U zavisnosti od politikoloških teorija, to su režimi koji imaju demokratske institucije i procedure, ali je stepen autoritarnosti vlasti toliki da se obesmišljuju i političke institucije i procesi poput izbora. Ja bih rekao da je Srbija takmičarski autoritarizam, upravo jedan tip hibridnog režima”, ističe Stojanović i dodaje da je bilo očekivano da će nas i Fridom haus uskoro svrstati u tu kategoriju, pošto su neki drugi međunarodni izveštaji već ukazali na to.
Sličnog mišljenja je i autor izveštaja za Srbiju Miloš Damnjanović koji je u intervjuu za Glas Amerike (VoA) izjavio da ocena stanja demokratije u Srbiji svake godine opada po malo, a da je taj pad osetan po različitim parametrima, među kojima su integritet ili tok izbornog procesa, stanje slobode medija i ukupno stanje demokratičnosti.
„Mi imamo zarobljenu državu, imamo jednu veoma jaku vladajuću partiju koja je stvorila veoma jaku i organizovanu mašineriju na svim nivoima vlasti. Uspela je da razori opoziciju, da je atomizuje. To je jedan vrlo organizovan partijski aparat koji kontroliše celu državu, od vrha do najniže pozicije, što se polako širi i na ekonomiju i u sve pore državne administracije“, naveo je Damnjanović.
On dodaje da je problem “zarobljenosti države” postojao i ranije, ali da je bio prikriven zbog postojanja političkog i partijskog pluralizma pre dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. godine.
S druge strane, predsednik SNS-a, kao i predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da je izveštaj FH o Srbiji veoma neozbiljan i pun netačnosti, ali i dodao da u izveštaju ipak ima stvari koje su istinite i na kojima Srbija treba da radi.
Premijerka Ana Brnabić takođe je istakla da “iako izveštaj ne prikazuje pravo stanje stvari u Srbiji, postoje i stvari koje stoje i mi ćemo neke primedbe usvojiti”.
Stoga, premijerka je izjavila da je Vlada Srbije juče poslala “studiozan odgovor na 18 strana” organizaciji Fridom haus s obzirom na to da je izveštaj “pun kontradiktornosti”. Prema njenim rečima izveštaj se poziva na reference i izvore koji govore suprotno od onoga što stoji u izveštaju.
Ograničavanje opozicije
U izveštaju se navodi da je vladajuća SNS od dolaska na vlast sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.
Kao jedan do problema izdvojene su skupštinske sednice “na kojima se mogu čuti gotovo isključivo predlozi vladajuće većine”, dok se navodi da je SNS da bi ograničila nadzor na sopstvenim predlozima, isključila opoziciju iz parlamentarnih odbora i “predloge preplavljuje nepotrebnim amandmanima koji oduzimaju vreme odobreno za parlamentarnu debatu”.
“Opozicija bojkotuje rad parlamenta jer ne osećaju da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike“, navodi FH i dodaje da „iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe“.
Ocene posmatrača Saveta Evrope i OEBS da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS „zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru“, nisu prošle nezapaženo i uvrštene su u izveštaj Fridom hausa.
Osim toga, u izveštaju je istaknuta i praksa usvajanja zakona po hitnom postupku, te se navodi da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.
Negativne ocene i za medijsku situaciju u Srbiji
Nedavno objavljeni izveštaj Reportera bez granica Srbija je dočekala ponovnim padom na Indeksu slobode medija, zauzevši 93. mesto.
Slično navodi i Damnjanović rekavši za VoA da je Srbija prethodnih godina redovno gubila poene na medijskoj situaciji.
“Mediji na jednoj ili na drugoj strani hrane to stanje ušančenosti u rovove, dok dominacija medija s jedne strane uspeva da stvori sliku koju jedan deo javnosti doživljava kao realnost”, ističe Damnjanović.
Stojanović smatra da je državna kontrola medija sve jača, a da su problemi sa izbornim procesom samo dodatno ubrzali svrstavanje Srbije u hibridne režime.
“Sve ovo se već nekoliko godina “kuva” u Srbiji, sada je samo Fridom haus to ozvaničio u svom izveštaju”, ističe Stojanović.
Kakve su posledice po evrointegracije Srbije?
Izveštaj Fridom hausa objavljen je pred Samit EU-Zapadni Balkan održan 6. maja. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel upitan o činjenici da su Srbija i Crna gora pale u kategoriju hibridnih režima, izjavio je da je na Samitu ponovljena važnost vladavine prava i EU vrednosti, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dodala da su one sine qua non uslovi za pristupanje EU.
U izveštaju FH je istaknuto da se ova promena u kategorijama događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.
Programska menadžerka i viša istraživačica Centra za evropske politike, Sena Marić, ističe za European Western Balkans da nalazi izveštaja FH zajedno sa ostalim relevantnim indeksima, godinama unazad pokazuju trend pogoršanja demokratskih pokazatelja u Srbiji.
„Takođe, od prošle godine i EU koristi dosta snažniji rečnik za ovu oblast u odnosu na prethodne izveštaje. U poslednjih godinu dana to se i reflektovalo na proces pristupanja Srbije EU, što se može zaključiti na osnovu broja novootvorenih poglavlja (po jedno na svakoj Međuvladinoj konferenciji) u odnosu na dosta veći broj poglavlja spremnih za otvaranje. Očekujem da će i ovoga juna EU poslati istu poruku, time što će, u najboljem slučaju, otvoriti jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom“, objašnjava Marić.
Ona dodaje da se nada da će u dogledno vreme početi da se primenjuju novine koje uvodi novi pristup (revizija metodologije) procesa pristupanja, te da će slanje upozoravajućih poruka od strane EU zbog stagnacije i nazadovanja u oblasti vladavine prava dobiti svoj smisao.
Stojanović ističe da za nas, kao građane, očekujemo svi da će se neko iz EU setiti i ovog dela uslova za članstvo.
“Građanima ništa neće značiti članstvo u EU, ako u nju uđemo bez osnovnih političkih sloboda. Mada verujem da je to svakako nemoguće. Sigurno će i naredni izveštaj o napretku Evropske komisije ukazati na ove nedemokratske tendencije, međutim pitanje je kada će EU malo više pažnje usmeriti na stanje demokratije u Srbiji. Problem demokratije u Srbiji jeste internacionalizovan prethodne jeseni, ostaje da vidimo kada će EU reći da je dosta i prestati da pruža podršku autoritarnom lideru zarad njegove kooperativnosti povodom Kosova. Od tog dela će sigurno zavisiti reakcije EU”, ističe Stojanović.
On dodaje da samo ostaje da se nadamo da EU neće prihvatiti još jednu ukorenjenu autoritarnu vlast kakvu imamo npr. u Crnoj Gori i zaključuje da “jednog dana kada se otvori pitanje demokratije u Srbiji, svakako da ćemo godinama biti udaljeni od EU jer urušene institucije se ne obnavljaju brzo”.