BEOGRAD – Prethodnu 2022. godinu, kao jednu od najizazovnijih, obeležio je pregršt događaja koji su uticali na prethodno nepovoljne društveno-političke uslove za ostvarivanje ljudskih prava, zaključeno je na predstavljanju novog izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava „Ljudska prava u Srbiji 2022“.
„Stanje ljudskih prava se nalazi u mraku“, rekla je Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, naglasivši da je nekoliko prava jako ugroženo u Srbiji, a pre svega sloboda izražavanja, sloboda medija i položaj marginalizovanih grupa.
Dušan Pokuševski, pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava složio se da se sloboda medija, položaj novinara i pitanje njihove sigurnosti može prepoznati kao veliki problem u Srbiji. Takođe je podsetio da su tri događaja najviše definisala specifičnost društveno-političkih uslova u 2022. godini. Pre svega, napad Rusije na Ukrajinu i posledice rata, zatim intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine i tenzije do kojih je dolazilo, kao i prošlogodišnji izbori koji su pokazali potpunu paralisanost države.
„Kada pričamo o slobodi izražavanja, javna sfera je preplavljena govorom mržnje i na neki način smo izgubili kompas kako se treba postaviti prema tom fenomenu. Na žalost, deluje mi da je on postao uobičajen i da nema adekvatnih reakcija institucija“, kaže Pokuševski, dodavši da su zabeležena 132 incidenta vezano za novinare, od kojih je 9 fizičkih napada i 4 napada na njihovu imovinu.
Pokuševski je objasnio da je Srbija jedno polarizovano društvo gde se osnovni politički pravci i shvatanje ljudskih prava manifestuju potpuno drugačije, što možda ide u prilog glavnim političkim akterima. Dodatno, građani nisu uspeli da pronađu način da o bitnim problemima uspostave efikasan i konstruktivan dijalog sa nosiocima vlasti, što konsekventno povećava broj protesta koji su bili održani u 2022. godini, ističe Pokuševski.
Još jedna alarmantna činjenica je da prema poslednjem istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, čak 90% građana smatra da izbori u Srbiji nisu fer i slobodni.
Tara Tepavac, saradnica za parlamentarna istraživanja u Crti, izjavila je da ne može da nas iznenadi takav stav građana.
„Prošlogodišnje izbore obeležilo je ozbiljno ugrožavanje integriteta izbornog procesa , kršenje ljudskih prava i istinsko produbljivanje nejednakosti između izbornih učesnika, zbog toga što su sami temelji slobodnih i poštenih izbora bili podriveni“, rekla je Tepavac naglasivši da postoji izražena medijska neravnopravnost i brisanje granica između države i vladajuće stranke.
Tepavac je takođe komentarisala rad Narodne skupštine, naglasivši da je atmosfera u plenumu zabrinjavajuća i da se redovne sednice sazivaju po hitnom postupku što dovodi do sprečavanja predloga dopune dnevnog reda i izostanka kvalitetne debate u plenumu. U slučaju da neki predlog dođe na dnevni red, u plenumu se javljaju razmirice i prepucavanje uz prisutnost diskriminacije i mizoginije, objašnjava Tepavac.
Još jedan u nizu zabrinjavajućih rezultata poslednjeg istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava jeste da 73% građana smatra da plata koju primaju nije dovoljna za dostojanstven život i 86% građana smatra da radna prava nisu zaštićena.
„Stanje prava na rad je nepromenjeno loše. Nije se desilo ništa što bi pokazalo da stvari idu ka tome da se usaglasimo sa međunarodnim standardima ostvarivanja prava na rad“, rekao je Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven i naučni rad.
On je dodao da je Akcioni plan za Poglavlje 19 usvojen u nesrećnom trenutku u 2020. godini, ali da nijedan zakonski tekst iz akcionog plana nije donet. Donose se propisi koji su suprotni onome što su pravne tekovine Evropske unije i javlja se tendencija udaljavanja od međunarodnih standarda rada, zaključio je Reljanović.
S druge strane, kada se priča o pravima posebno osetljivih društvenih grupa, tek tada se može videti koliko se država bavi ljudskim pravima, istakla je Tošković. Ona je naglasila da ne možemo da pričamo o ostvarivanju i uživanju ljudskih prava bez osvrta na politički kontekst u državi.
„Ova vlast predstavlja jednu političku hobotnicu koja se svojim pipcima našla u svim porama ovog društva i na sve moguće načine uticala da ne dođe do ostvarenja ljudskih prava zato što se obračunavala sa svima onima koji su bili drugačijeg mišljenja“, zaključuje Tošković.