Za tačno dve nedelje Evropska komisija će objaviti svoj redovni Izveštaj o napretku država Zapadnog Balkana, potencijalnih kandidata i onih koje već pregovaraju. To će biti prvi konkretan presek stanja rada srpske Vlade i administracije u proteklih pola godine na putu ka EU, ali i verovatno hladan tuš posle februarske Strategije EU o proširenju kada je šargarepa kojom Brisel maše dobila na sebi magične brojeve – 2025 – potencijalni datum pristupanja Srbije u EU.

Dakle, proces pristupanja Uniji počinje da poprima svoje jasne konture – i sadržajno i vremenski. Sa novom Strategijom EU o proširenju Zapadnog Balkana Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, označena kao jedna od zemalja predvodnica ovog procesa. Sa Šest vodećih inicijativa Strategija predviđa konkretne mere i institucionalno povezivanje EU i Zapadnog Balkana. Time će zapravo zemlje ZB već dobrim delom biti integrisane u Uniju bez formalnog članstva. Ministarski sastanci u Briselu na kojima učestvuju resorni ministri sa ZB, integrisanje ZB u Energetsku i Transportnu zajednicu, EUROPOL-ovi oficiri u svim zemljama ZB, statusni ugovori sa Evropskom Pograničnom i Obalskom Agencijom, samo su deo kolača iz Strategije.

Međutim, magija (može da) prestaje upravo tog 17. aprila.

Ko nije uradio domaći zadatak?

Fokusirajući se samo na jedan kriterijum – set političkih kriterijuma iz Kopenhagena – možemo ustanoviti koliko je (ne)ispunjeno.

Politički  kriterijumi iz Kopenhagena jesu srž i suština onoga što nazivamo vrednosti Unije. Vladavina prava, demokratske institucije, zaštita i poštovanje ljudskih i manjinskih prava, postavljeni su još 1993. kao glavni check za državu koja teži pristupanju u EU. Još važnije, ovo nije menu à la carte. Dakle, oko ovoga nema pregovora! I Unija je tu naučila svoje lekcije, kako u pretpristupnoj fazi tako i u postpristupnoj realnosti. Upravo posle prijema Rumunije i Bugarske 2007. godine uvedeno je Poglavlje 23 koje se po pravilu otvara na početku i zatvara na samom kraju pregovora, a bavi se vladavinom prava i osnovnim slobodama. I sve to kako se ne bi ponovo došlo u situaciju da neka EU Država Članica ima Verifikacioni mehanizam koji evo već 11 godina kontroliše i u mnogome ograničava te Članice.

Znajući sve to, dolazimo do srpskog slučaja. Prvo je izmenjen Akcioni plan za Poglavlje 23, dajući nove 3 godine za implementaciju onoga što je obećano da će već biti ispunjeno. Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović tim povodom izjavljuje da:

„Podsećam da je Srbija sama sebi nametnula rokove za sprovođenje Akcionog plana, nisu nam nametnuti od strane Evropske komisije, u nekim planovima smo možda bili previše ambiciozni i optimistični i zato će se raditi revizija Akcionog plana, ali samo u delu ispunjavanja rokova“.

(KRIK, 3. decembar 2017. godine)

Pored samoizazvanog kašnjenja, dolazimo do drugog problema, ovog puta supstancijalnog. Izmene Ustava u pogledu pravosudnih odredbi.

Izmene Ustava – let’s play a bit

Ustavne izmene, kako se navodi u Akcionom planu, moraju da „obezbeđuju nezavisnost pravosuđa od političkog uticaja, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije predsednika sudova, sudija i (zamenika) javnih tužilaca“. Suštinski, Ustavom moraju biti ojačane uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u rukovođenju pravosuđem kako bi se obezbedila nezavisnost ove grane vlasti.

I okej, čini se da Ministarstvo pravde ima jasan okvir da valjano uradi domaći zadatak. Međutim, ceo proces koji je usledio je sve samo ne valjan. Prvo Ministarstvo objavi listu amandmana kojima treba da se izmene postojeće ustavne odredbe koje regulišu pravosuđe. Potom strukovna udruženja i organizacije koje se bave pravosuđem objave svoje tumačenje predloženih amandmana kritikujući ih da podrivaju osnovne principe nezavisnosti pravosuđa, te da kroz institut istaknutih pravnika na mala vrata uvode političku kontrolu pravosuđa.

Zamenik ministarke pravde Čedomir Backović je tu pravnu novelu pravdao na sledeći način:

„Kad pet sudija zauzme stav po principu ‘vrana vrani oči ne vadi’, a pet istaknutih pravnika, koji nemaju jedinstvo interesa kao sudije, nego dolaze iz različitih oblasti, drže drugu liniju, onda treba da presudi osoba koja nije sudija. To se zove uzajamna kontrola vlasti“.

(Portal 021!, 19.02.2018. godine)

Vrhunac je usledio kada su na javnim raspravama posvećenim ovim ustavnim amandmanima strukovna udruženja kolektivno napustila raspravu zbog istupa zamenika ministarke prave Čedomira Backovića, čime je osnovni mehanizam građanske participacije u izmenama Ustava postao izlišan.

Konačno, pre ulaska u proceduru izmene Ustava predložene izmene biće poslate Venecijanskoj komisiji (stručno telo Saveta Evrope). Podjednako važno, ovi amandmani će biti jedno od osnovnih merila za procenu postignutog u okviru Poglavlja 23. Da li će se zaključak opisati sa ‘kolega, doučite za sledeći rok’ ili ‘tanka šestica’ teško je proceniti, ali je svakako daleko od pohvale.

A da konačno zagrejemo stolicu?

Izveštaji o napretku upravo služe da bi Komisija proveravala, korigovala i ukazivala na pozitivne i negativne aspekte integracija. Iako se čini kao jako tehnički proces (neporecivo), izveštaji o napretku sadrže suštinu onoga što treba da usvojimo tokom procesa pristupanja. I služe da se vidi presek stanja – šta je urađeno, šta nije. Dobar đak da se nagradi, lošem da se kaže da uči i na raspustu i da dođe na dopunske časove.

Statistika je neumitna. Za 4 godine i 2 meseca pregovora sa EU (od januara 2014. godine), Srbija je otvorila 12 od 35 poglavlja, i privremeno zatvorila 2. Poređenja radi, Crna Gora je za nepunih 6 godina pregovora (od juna 2012. godine) otvorila 30 poglavlja, i privremeno zatvorila 3. Štaviše, možda najindikativniji podatak jeste činjenica da Srbija nikad nije otvorila više od 2 poglavlja dok su sve zemlje koje su pristupile Uniji otvarale po 3 i više poglavlja tokom check perioda.

Summa summarum, Srbija se u dosadašnjem procesu EU integracija više pokazala kao mangup iz pretposlednje klupe koji ima puškice i beži sa časova, radujući se kad prepiše pismeni i dobije dvicu, nego kao bar vrlo dobar učenik koji s vremena na vreme ubode i nekog petaka. Na primer, iz demokratije i vladavine prava.

A da, konačno, zagrejemo tu stolicu?