Sastanak predsednika Vučića sa Vladom RS; Foto: Predsednik Srbije

Nakon što je Vlada prošle nedelje objavila detaljan odgovor na to što je Fridom haus “skinuo” Srbiji 0,25 poena u jednoj oblasti i time je spustio u kategoriju hibridnih režima, nema naznaka da će se otvoriti i rasprava oko toga kako se uopšte došlo do situacije u kojoj je Srbija na samoj granici između države koja se može nazvati demokratskom i one koja tu privilegiju nema.

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine, prosečna ocena Srbije na skali Fridom hausa od 1 do 7 bila je 4,36, što ju je svrstavalo u kategoriju polu-konsolidovanih demokratija. Od tada, ova međunarodna organizacija nije zabeležila napredak ni u jednoj od sedam oblasti koje prati, već samo nazadovanje – pre najnovijeg umanjenja rezultata u oblasti korupcije, Srbiji je od početka vlasti SNS-a u pomenutih sedam oblasti ocena revidirana čak deset puta, i to svaki put naniže.

Prosek ocena sedam oblasti, u koje spadaju izborni uslovi, sloboda medija, sudstvo i druge, sada iznosi 3,96. Drugim rečima, niže od granice koja razdvaja polu-konsolidovane demokratije i hibridne režime, koja se nalazi na 4.

Vlada je pokušala da pobije najnovije smanjenje, tvrdeći da u oblasti korupcije nije došlo do daljeg pogoršavanja. U tu svrhu citirala je izveštaje drugih međunarodnih organizacija, koji Srbiju (još) nisu spustili u kategoriju koja označava države u kojima su demokratske institucije u najvećoj meri fasada autoritarne vlasti. Fokus na pitanje da li je Srbija zaslužila poslednju reviziju ocene je poput drveta od kojeg se ne vidi šuma. Šira slika glasi da, uz Fridom haus i druge organizacije, i izveštaji na koje se poziva sama Vlada beleže dugogdišnje nazadovanje Srbije u oblastima demokratije, vladavine prava i slobode medija.

Šta kažu izvori na koje se Vlada poziva?

Jedan od indeksa na koji se Vlada poziva u svom odgovoru Fridom hausu jeste Bertelsmanov indeks transformacije, koji Srbiju trenutno rangira u kategoriju “defektne demokratije”.

“U izdanju Bertelsman fondacije (Bertelsmann Stiftung), nezavisnog i nepristrasnog think thank-a, Bertelsmanov indeks političke transformacije (BPT Index) analizira i poredi procese transformacije prema demokratiji širom sveta”, stoji u odgovoru Vlade Srbije.

Tačno je da Bertelsmanov indeks ne svrstava Srbiju u kategoriju hibridnih režima – ona u ovom rangiranju i ne postoji, već se njen ekvivalent zove “izrazito defektna demokratija” – ali to ne menja činjenicu da je Srbija 2014. na Bertelsmanovom indeksu imala ocenu 8 od 10, a sada ima ocenu 7.

Razvijene demokratije nisu uključene u ovo rangiranje, već najviše ocene imaju donedavni nedemokratski režimi koji su se uspešno demokratizovali. Srbija, kako kaže ovaj indeks, kreće se u suprotnom pravcu.

Oblast u kojoj je Bertelsmanov indeks transformacije zabeležio jedan od najvećih padova od dolaska SNS-a na vlast jeste podela vlasti. Srbija je u ovoj oblasti 2014. imala ocenu 8 (od 10), a sada ima ocenu 5. Ovaj, kako sama Vlada kaže, nezavisan i nepristrasan tink tenk (istraživački centar), poprilično direktno opisuje trenutnu podelu vlasti u Srbiji.

“Stanje konstantno ugrožavaju namere predsednika Aleksandra Vučića, koji u praksi ima više moći nego što mu ih Ustav dodeljuje. Predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti i stavlja sebe u žižu donošenja odluka i javnih politika. Ovo ugrožava sistem kočnica i ravnoteža, institucije i vladavinu prava. Takođe otvara prostor za spori rast autoritarnog režima u Srbiji”, stoji u izveštaju Bertelsman fondacije za Srbiju 2020. godine.

Pad sa ocene osam na ocenu pet u poslednjih šest godina zabeležena je u još jednoj oblasti – slobodni i pošteni izbori.

Opisujući predsedničke izbore 2017. godine, Bertelsmanov izveštaj navodi da su međunarodni posmatrači ukazali na to da su “pritisci na glasače i zaposlene u državnim strukturama bili vrlo prisutni, nadzorni mehanizmi neefikasni a medijsko izveštavanje neuravnoteženo. Pored kandidata vladajuće koalicije, bilo je malo pristupa javnim servisima za kandidate drugih političkih partija”.

Foto: Wikimedia Commons

U ovom izveštaju je, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, zabeležen pad i u kažnjavanju zloupotrebe javne funkcije, radu demokratskih institucija, posvećenosti nosilaca vlasti demokratiji, kao i slobodi izražavanja.

“Nezavisnost i politički pluralizam medijskog sistema su opali poslednjih godina. Ovo je rezultat predominantnosti određenih grupa, opadajućeg životnog standarda, netransparentnog vlasništva nad medijima i njihovog finansiranja, slabe finansijske osnove mnogih privatnih medija i, samim tim, zavisnosti od poslovnih i političkih interesnih grupa”, stoji u izveštaju Bertelsman fondacije, koja pominje i kontroverznu kupovinu televizija O2 i Prva krajem 2018. godine.

Sveukupno gledano, od 2012. do danas, ovaj nezavisni i nepristrasni  istraživački centar je od 18 oblasti koje mere političku transformaciju Srbije ka demokratskoj zemlji, zabeležio napredak u jednoj (društveni kapital je sa 6 porastao na 7). Nazadovanje je zabeleženo u 13, a stagnacija u četiri.

Još jedan indeks koji Vlada Srbije navodi u svom odgovoru Fridom hausu jeste Indeks demokratije Istraživačke jedinice časopisa Economist (Economist Intelligence Unit Democracy Index). Na ovoj listi Srbija nije u kategoriji hibridnih režima, koje Ekonomist uvrštava u svoj indeks, već u kategoriji manjkavih demokratija.

Međutim, i ovde važi isti zaključak – ukoliko se sadašnji trend nastavi, samo je pitanje vremena kada će i Indeks demokratije Srbiju uvrstiti u hibridne režime. Trenutno naša zemlja ima ocenu 6,41 (od 10), a ukoliko padne ispod 6, uslediće promena kategorije. Pre šest godina, prosečna ocena Srbije iznosila je 6,71. Srbija nije zabeležila nijedan napredak od tada.

U pokušaju da dokaže da Srbija od prošle godine nije zabeležila nazadovanje u borbi protiv korupcije, Vlada se u svom odgovoru pozvala i na izveštaje Evropske komisije o napretku naše zemlje na putu ka članstvu u EU, u kojoj stoji da je u ovoj oblasti ostvaren “ograničen napredak”.

Kao što je naš portal pisao u posebnom tekstu, iza diplomatskog izraza „ograničen napredak“ stoji konstatacija da je određeni zakonski okvir izmenjen i unapređen, ali da u tom trenutku Evropska komisija ne može dati sud o njihovoj primeni u praksi (što je suština svakog zakona) i poziva se Vlada da hitno unapredi rezultate u oblasti borbe protiv korupcije. Ista ocena stoji makar od 2015. godine, a da li Vlada smatra da građani treba da se zadovolje održavanjem statusa kvo kada je reč o borbi protiv korupcije zasebno je pitanje.

Međutim, čak i pogled na prethodne izveštaje Evropske komisije, koji ne mere stanje u različitim oblastima brojčano i uglavnom koriste diplomatske izraze kada opisuju situaciju u Srbiji, ukazuje na nazadovanje u stanju demokratije.

Velika sala Narodne skupštine; Foto: Wikimedia Commons

Tako se, recimo, povodom parlamentarnih izbora održanih 2016. samo konstatuje da je potrebno da se primene sve preporuke međunarodnih posmatrača, dok se već sledeće godine, povodom predsedničkih izbora, primećuje da je takmičenje bilo neravnopravno. Kada je reč o radu parlamenta, 2015. je pisano da se previše koristi ubrzan zakonodavni postupak i da je nadzor nad izvršnom vlašću slab, dok se 2019. vrlo jasno ističe da su “parlamentarne prakse vladajuće stranke dovele do urušavanja zakonodavne debate”.

I u oblasti slobode izražavanja, poslednji put kada je Evropska komisija zabeležila određeni napredak bila je 2015. godina. Od tada se već tri puta konstatuje da nema napretka, 2018. je to bio razlog za sve veću zabrinutost, a 2019. razlog za ozbiljnu zabrinutost. Ocena situacije u 2020, kako je najavljeno, sačekaće jesen.

Jedan od indeksa na koji se Vlada sa pravom poziva kao dokaz da ne postoji znatno nazadovanje jeste indeks percepcije korupcije koji sprovodi Transparensi Internešenel. Srbija prema njemu od 2012. do danas svake godine fluktuira između 39 i 42 poena. Ponovo se, međutim, postavlja pitanje koliko građani treba da budu zadovoljni prostom stagnacijom u ovoj oblasti.

Nema izveštaja koji ne govore o nazadovanju

Ni izveštaji na koje se Vlada nije pozvala ne pružaju drugačiju sliku o stanju demokratije. Ako se za trenutak fokus vrati na Fridom haus i njegove izveštaje “Zemlje u tranziciji”, na koje do ove godine nije bilo primedbi, videće se da on uočava problematično ukidanje emisija na nacionalnim televizijama još 2014. godine, nepravilnosti na izborima 2016, premeštanje političke moći na ustavno mnogo slabiju funkciju predsednika Republike od 2017, kao i rast kontrole centralne vlasti nad lokalnom samoupravom, zbog koje je Srbija dobila lošije ocene u ovoj oblasti 2018. i 2019.

I drugi, poznatiji indeks Fridom hausa, “Sloboda u svetu”, zabeležio je nazadovanje Srbije, koja je 2019. pala iz grupe slobodnih u grupu delimično slobodnih zemalja, zbog “pogoršanja u sprovođenju izbora, kontinuiranih pokušaja vlade i savezničkih medija da potkopaju nezavisne novinare kroz pravno zastrašivanje i kampanje kleveta”. Ovogodišnji izveštaj nije zabeležio nikakav napredak.

Nedavno je objavljen i novi indeks slobode medija koji na godišnjem nivou sastavljaju Reporteri bez granica, na kojem se Srbija nalazi na 93. mestu u svetu po slobodi medija (ukupno 180 zemalja), što je tri mesta niže od prošlogodišnjeg rezultata. U poslednjih šest godina Srbija je nazadovala 39 mesta, jer je 2014. bila 54. u svetu, a na Zapadnom Balkanu je sa vodećeg pala na pretposlednje mesto.

Mediji; Foto: Evropska unija

„Broj napada na medije naglo je porastao, dok zvaničnici sve više koriste zapaljivu retoriku protiv novinara. Neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medijskog vlasništva u zemlji, njihove priče su obično dostupne samo na internetu“, stoji u obrazloženju.

U obrazloženju Reportera bez granica navodi se i da su mnoga ugrožavanja rada novinara na Balkanu ostala nekažnjena. Posebno se apostrofira da slučaj novinara Milana Jovanovića, u čijoj je kući u Grockoj 2018. podmetnut požar dok su on i njegova supruga spavali unutra, još nije dobio svoj sudski epilog.

Tokom poslednjih godina postalo je nemoguće pronaći međunarodnu organizaciju koja u svojim izveštajima i indeksima beleži napredak Srbije na polju demokratije, vladavine prava i slobode medija. Domaće organizacije civilnog društva ne sačinjavaju svoja sopstvena rangiranja, ali ih to nije sprečilo da uoče da su trendovi u Srbiji negativni. U decembru 2018. godine, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov izjavio je da su lokalni izbori u Lučanima najgori koje je ta organizacija ikad posmatrala.

“Građani bivaju korumpirani sopstvenim novcem koji izdvajaju kroz poreze. Viđani su paketi koji su deljeni i u Lučanima i ostalim opštinama”, rekao je tada Nedeljkov, dodajući da kao građani nemamo mehanizme na osnovu kojih možemo da držimo političare odgovornim. “Sve se svodi na to ‘daj mi šta god možeš, pa makar bio i taj paket’. A sve više građana gubi poverenje u izborni proces”, zaključio je on.

Umesto da se pozabavi svim ovim temama, međutim, Vlada se za sada samo fokusirala na to kako da Srbija – ove godine – ne bude kvalifikovana kao hibridni režim. Kao uspeh, navodi se da je ona i dalje najbolje rangirana u regionu Zapadnog Balkana, kao i da nije najviše nazadovala u odnosu na 2019. godinu. Zašto je baš ta godina uzeta kao merodavna, a ne, na primer, 2014. od kada Srpska napredna stranka ima natpolovičnu većinu u parlamentu, ostaje nejasno. Ako bi se gledalo od te godine, Srbija zaista jeste doživela najveći pad (0,4) u odnosu na ostatak regiona.

Sedam organizacija civilnog društva Srbije uputilo je ove nedelje poziv Vladi da se umesto pokušaja metodološkog pobijanja, selektivnog prikaza informacija iz pojedinih izveštaja i nipodaštavanja ocena renomiranih međunarodnih organizacija započne ozbiljan društveni dijalog o stanju i budućnosti demokratije u Srbiji. Za sada odgovora nema – a za interes građana je od presudnog značaja da naredna reakcija Vlade ne dođe tek kada bude reč o svrstavanju u još nižu kategoriju.