fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

„Izvestan napredak“ u ekonomiji uz brojna otvorena pitanja

Izvor: Unsplash / Steve Johnson

Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije objavljen ovog oktobra pokazuje da se na polju ekonomskih reformi pozitivno izdvajaju one koje se tiču privatizacije banaka i funkcionisanja Poreske uprave. Ono što zabrinjava jesu reforme drugih državnih i javnih preduzeća koje su u stagnaciji.

Kada se slučaju i čitaju izjave Vladinih zvaničnika i poslanika skupštinske većine u vezi sa novim Izveštajem Evropske Komisije, pomislilo bi se da je sve u najboljem redu i da će Srbija uskoro postati članica Evropske unije.

Međutim, da stanje nije ružičasto i da mnogo krupnih problema ostaje da se reši vidi se čak i letimičnim čitanjem Izveštaja. Na polju ekonomskih kriterijuma konstatuje se da je postignut izvestan napredak u reformi Poreske uprave i privatizacija banaka u državnom vlasništvu (prvenstveno se misli na Komercijalnu banku) ali se zato direktno navodi da „druge velike strukturne reforme javne uprave i preduzeća u državnom vlasništvu napreduju sporo“.

Koji su to problemi u vezi sa ekonomskim okruženjem sa kojima se Srbija suočava? Na kom nivou se nalaze reforme koje Srbija sprovodi, šta je dobro urađeno a gde se zaostaje?

Uticaj države na privredu – neefikasnost i nelojalna konkurencija

Javna i državna preduzeća i dalje su predimenzionirana u odnosu na ostatak privrede – tu nisu samo komunalna i infrastrukturna preduzeća, već je država vlasnik i velikog broja kompanija koja posluju direktno na tržištu. Ovo može biti i problem nelojalne konkurencije. Upravljanje ovim preduzećima više je političko nego ekonomsko, pa na kraju godine ona često posluju neefikasno, o čemu je pisao i Fiskalni savet. To može da se prelije i na sam budžet, naročito u lošim ekonomskim vremenima. Ovo se vidi i u neregularnom postavljanju direktora preduzeća na pozicijama vršioca dužnosti na duži period, čime se olakšava politička kontrola.

Uticaj države ne ostaje samo na pitanju vlasništva: mnogo važniji je regulatorni uticaj kroz zakone i podzakonska akta koji se odnose na privatni sektor. Iako je smanjeno korišćenje hitne procedure za usvajanje zakona (što je posledica praktičnog nepostojanja opozicije u parlamentu, pa nema ni potrebe da se ono zaista i dalje sprovodi) zakoni koji se odnose na privredu i dalje se usvajaju bez adekvatnog procesa konsultacija.

Dobri rezultati u slučaju pandemije  – mudra politika nije ključni faktor

Odgovor na pandemiju koronavirusa u svom ekonomskom segmentu uglavnom je prikazan pozitivno – što se naposletku vidi u relativno dobrim ekonomskim rezultatima u poređenju sa drugim evropskim državama, koje često jesu imale i striktnije mere zatvaranja u odnosu na Srbiju. Ali nije sve bilo samo posledica mudre državne politike. Sa time se slaže i ekonomski urednik dnevnog lista Danas, Aleksandar Milošević, koji smatra da je mali pad BDP-a u Srbiji uzrokovan ograničenim brojem protivepidemijskih mera koje nakon isteka ukidanja vanrednog stanja skoro da nije ni bilo.

„Pad od 0,9% je bio peti rezultat u Evropi, što je svakako izvanredan uspeh. BDP je u prošloj godini bio posledica i strukture srpske privrede, u kojoj turizam kao najpogođenija oblast nije visoko zastupljen, ali i fiskalnih mera, posebno pomoći privredi u vidu minimalaca što je sprečilo masovna otpuštanja koja su se očekivala. Moratorijum na kredite je takođe pomogao da se najteži period prebrodi bez prevelikih potresa. Međutim, možda i najveći doprinos je bilo odsustvo manje-više bilo kakvih protivepidemijskih mera nakon isteka karantina“, ističe Milošević.

Ali izgleda da su se državni paketi pomoći privredi osladili političarima. Jedno je davati pomoć u momentima kada se očekuje duboka recesija, a drugo nastaviti sa njenim davanjem i onda kada se očekuje visok privredni rast.

Ekonomista Slaviša Tasić kaže da su se ekonomske mere pomoći prošle godine uglavnom sprovodile adekvatno.

„Mere ekonomske pomoći su prošle godine bile uglavnom u redu. Što se više one otežu, kao sporadična davanja ove godine, to su manje vezane za pandemiju, manje potrebne i manje opravdane.“

Javne finansije opet pod lupom – neophodnost smanjenja prekomernih deficita

Deo Izveštaja bavio se posebno i stanjem u javnim finansijama, prvenstveno uticajem pandemije zbog smanjenih privrednih aktivnosti i paketa pomoći privredi. Preporuka ovde jeste da se prekomerni deficiti smanje da bi se javni dug opet naveo na silaznu putanju, kao i da se uvedu nova fiskalna pravila koja će za razliku od postojećih, biti ona koja će morati da se poštuju.

Načelno, ovo je nešto na šta se Vlada i sama obavezala. Novi budžet predviđa niži deficit od oko 3% BDP-a za narednu godinu, a aranžman sa MMF-om predviđa i usvajanje upravo ovakvih fiskalnih pravila do narednog juna, da bi ona postala važeća prilikom izrade budžeta za 2023. godinu. Iako je javni dug ispod granice od 60% u okviru kriterijuma iz Sporazuma iz Mastrihta, i deficit se smanjuje, rizika po njih i dalje ima. Tasić takođe napominje da treba obratiti pažnju na javne finansije, jer iako BDP raste, to može biti posledica veće inflacije.

„Javne finansije sada izgledaju dobro jer je ove godine rast BDP-a visok i javni prihodi su premašili ciljeve. Međutim, to je delom i posledica veće inflacije i to treba imati na umu. Ako se od sledeće godine na nivou evrozone krene u restriktivniju monetarnu politiku i više kamate, onda će to biti loše i za rast. Zbog takvih neizvesnosti treba u dobrim godinama štedeti i smanjivati javni dug, jer ne znamo šta nosi budućnost.’’

Politička kontrola nad pravosuđem i dalje opstaje

Iako se pravosuđe često ne posmatra kao deo ekonomskog sistema, poslednjih decenija sve se više insistira na značaju institucija za ekonomski rast i razvoj. Inkluzivne institucije koje obezbeđuju vladavinu prava, odnosno to da se svi zakoni primenjuju podjednako na sve – pospešuju ekonomski rast. Njihova selektivna primena, gde postoje neki malo „jednakiji“ od drugih, jeste ono što rast otežava.

U ovoj oblasti rezultati su prilično loši – Izveštaj navodi da je „pritisak na tužilaštvo i pravosuđe i dalje veliki“ jer visoki vladini funkcioneri i narodni poslanici komentarišu sudske presude i napadaju pojedine sudije i tužioce. Ovo prilično govori u prilog tome da je stanje u oblasti vladavine prava loše. Deo problema je i način izbora sudija koji treba da se reši ustavnim amandmanima – iako je navedeno da se sa ovim procesom krenulo iz mrtve tačke tokom druge polovine ove godine, ova reforma kasni godinama, jer je prvobitno bilo predviđeno da se amandmani koji bi uklonili ili barem smanjili politički uticaj na izbor sudija budu usvojeni još 2017. godine, dok se referendum o tom pitanju sada najavljuje za narednu godinu. Dakle, urađeno je vrlo malo da se stanje popravi.

Korupcija nije prioritet Vlade – preporuke prepisane iz prošlogodišnjeg izveštaja

Korupcija u Srbiji i dalje je veoma visoka. Da ovo nije bio prioritet Vlade govori nam i to da su sve prošlogodišnje preporuke o merama za unapređenje stanja u ovoj oblasti prepisane i u ovom Izveštaju, a one se prvenstveno tiču primene zakona i postojećih mehanizama u praksi, umesto da oni ostanu mrtvo slovo na papiru. Samo usvajanje novih zakona, kao što je izmena Zakona o prevenciji korupcije, nije dovoljna. Broj optužnica i prvostepenih presuda za korupciju na visokom nivou je ne samo nizak, nego još i dodatno smanjen u odnosu na prošlu godinu.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je važna alatka za otkrivanje korupcije, u praksi se sprovodi jako loše jer državni organi često ne izdaju tražene informacije iako su na to obavezani ovim zakonom, dok rešenje Poverenika mogu da se ignorišu jer je mehanizam kontrole i kazni neefikasan. Ne samo da su kazne male i isključivo novčane, nego čak ni upravna inspekcija ne kažnjava državne organe koji se ovako ponašaju (prošle godine nije bilo nijednog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka). Izveštaj navodi probleme u nerešavanju slučajeva uzbunjivanja na terenu visoke korupcije, kao i da „tek treba da se ostvare opipljiva poboljšanja“ u oblastima koje su posebno osetljive na korupciju (javne nabavke, infrastrukturni projekti, javna preduzeća).

Ekonomski razvoj je maraton, a ne sprint

Aleksandar Milošević ističe da održiv privredni rast počiva na uspostavljanju pravne sigurnosti, jednostavne birokratije, smanjenju korupcije, umerenim i predvidivim porezima, obrazovanim radnicima koji ostaju u Srbiji i lakom pristupu finansijama za sektor malih i srednjih preduzeća i start-up zajednicu.

”Dakle, naš dugoročni uspeh zavisi od toga da li će Srbija postati uređeno društvo ili neće, a ne zavisi ni od jednog pojedinačnog investitora, projekta ili međudržavnog aranžmana.“

Ovo je upravo ono što se često previđa u kreiranju i sprovođenju reformi, a još u prikazivanju njihovih rezultata. Ekonomski razvoj je maraton, a ne sprint, i mnogo je važnije postaviti osnove za dugoročne uspehe nego se hvaliti nekim dobrim ali ipak samo kratkoročnim rezultatima. A upravo tu se nalaze poslovične Augijeve štale koje treba počistiti. Izazov u rešavanju ovoga nalazi se na dva koloseka: prvi jeste to što je za osetan napredak potrebno dosta vremena, pa to nije zahvalno za kupovinu podrške na izborima – mnogo je bolje hvaliti se pokojom novootvorenom fabrikom koja je privučena subvencijama.

Drugi, čak mnogo značajniji, jeste što je svaki društveni poredak posledica odnosa snaga velikog broja različitih društvenih igrača – trenutni status quo donosi nekome direktnu korist, a to su najčešće oni koji su deo vladajuće koalicije ili su sa njima politički i ekonomski povezani. Drugim rečima, loše stanje u vladavini prava nije slučajna već namerna posledica lošeg političkog okruženja. Zato je i trenutna Vlada koju predvodi SNS deklarativno spremna da izvrši reforme, ali u praksi to oteže, odlaže ili minimizuje i radi polovično.

Za takve ekonomske reforme koje bi popravile poslovno okruženje u Srbiji izvan velikih stranih investicija, i samim tim suštinski približile Srbiju Evropskoj uniji, potrebne su mnogo značajniji štap i šargarepa nego oni koji se danas primenjuju – stabilitokratija ima svoju cenu, a to je nazadovanje na polju demokratskih prava i sloboda, odnosno tapkanje u mestu što se tiče ekonomskih reformi, kvaliteta institucija i prisustva korupcije.

Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

Povezani članci

Širi kontekst tehničkog dijaloga Beograda i Prištine

Aleksandar Kovačević

Fridom haus: SNS konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode

EWB

Novi i stari problemi novog Poverenika

Ana Toskić