Javna diplomatija predstavlja jednu od značajnijih oblasti kojom se NATO bavi, kako bi se kompletna javnost obavestila o stepenu saradnje sa određenom državom. Međutim, u Srbiji je javnost nedovoljno obaveštena o aktivnostima koji se sprovode u okviru ove saradnje, te je oblast javne diplomatije ocenjenja kao “najslabija karika”.
NATO Vojna kancelarija za vezu počela je u Beogradu 2006. godine, iste godine kada je Srbija postala deo NATO programa Partnerstvo za mir. Kako se navodi na zvaničnom sajtu ove organizacije:
„Kancelarija olakšava saradnju Srbije s Alijansom u okviru programa Partnerstvo za mir i pomaže napore Srbije u reformi sistema odbrane kroz zajedničku Grupu Srbija-NATO za reformu sistema odbrane“.
Do kvalitativne promene na planu javne diplomatije dolazi u januaru 2015. godine, kada je usklađen prvi Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) , a kancelarija je dobila i ulogu da osim podrške vojnoj reformi Srbije, pruža podršku u oblastima javne diplomatije i političkog dijaloga.
„NATO kancelarija za vezu pruža podršku Vladi Srbije i akademskoj zajednici u pripremi i realizaciji projekata kroz NATO program Nauka za mir i bezbednost, a pomaže i NATO agenciji za podršku i nabavke u sprovođenju aktuelnog Poverilačkog fonda za bezbedno uništenje zastarele municije“, navodi se na sajtu Kancelarije za vezu.
Kada je u pitanju pomenuti Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO, posebna pažnja pruža ovoj temi kroz jedno od četiri poglavlja. Aktivnosti koje bi zvanični organi Srbije trebalo da sprovode što samostalno, što u kooperaciji sa NATO uglavnom su prikazane kao permanentan proces.
Ipak, o realnom stanju stvari u javnosti govori profesor Fakulteta bezbednosti, Darko Trifunović u izjavi za Demostat.
“Svako ko kritikuje prorusku orijentaciju Srbije biva momentalno proglašen za špijuna i NATO plaćenika. Ne postoji političar koji bi u ovom trenutku mogao da razbije taj krug, pošto smo stvorili društvo u kojem vam je neophodna fotografija sa Putinom da biste osvojili izbori”, naveo je on.
Da to nije samo usamljeni utisak predstavnika akademskog sveta govori i istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku čiji su rezultati predstavljeni u martu ove godine. Anketa je pokazala je da bi čak 64 odsto građana negativno glasalo na referendumu o članstvu u NATO. Ti visoki procenti se ne menjaju već godinama i variraju između 60 i 75 odsto.
U anketi je navedeno i da se 47 odsto ispitanika protivi bilo kakvoj saradnji sa NATO. S druge strane, svega četiri odsto građana podržava veću saradnju sa NATO, dok se pet odsto zalaže za članstvo.
O obimu saradnje tek ponekad govore u javnosti i najviši državni organi Srbije. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je jednom prilikom da je u poslednjih pet godina Srbija održala 44 vojne vežbe sa SAD i članicama NATO, dok je u istom periodu, Srbija je održala svega šest vojnih vežbi sa Rusijom.
„Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije“, nagalasio je tom prilikom ministar Dačić.
O konkretnim brojkama, a u poslednje dve godine mogli smo čuti i na ovogodišnjem Beogradskom bezbednosnom forumu od premijerke Ane Brnabić.
Na panelu na kojem je premijerka govorila sa zamenicom generalnog sekretara NATO, Rouz Gotemiler navedeno je da je Srbija tokom 2016. i 2017. godine učestvovala u 25 bilateralnih i multinacionalnih vojnih vežbi sa zemljama članicama NATO i Partnerstva za mir, koje često ostaju u senci vežbi koje izvodimo sa Rusijom (4 u prethodne dve godine).
Da postoji problem sa razilažanjem stvarnih činjenica i njihovog prikazivanja u javnosti, govorio je i Branimir Filipović (v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije) u intervjuu za European Western Balkans (EWB) . Tom prilikom, on je naglasio da je oblast javne diplomatije ocenjena od državnih organa u Srbiji kao „najslabija karika“, stoga će se pristupiti izradi Strateških smernica za bolje informisanje o saradnji.
Filipović je istakao i da – kada se radi o javnoj diplomatiji, a u pitanju je odnos Republike Srbije prema NATO, Srbija ima jasno opredeljenje da objektivno, blagovremeno i jasno predoči javnosti šta je suština saradnje Srbije sa NATO, do kojih se rezultata došlo i kakav je interes Srbije u toj saradnji.
„Dakle, ne radi se o promovisanju NATO, jer to nije naš zadatak, niti NATO od nas to očekuje, već o jednoj odgovornoj aktivnosti, gde će se važna sfera spoljne politike predstaviti na najbolji mogući način javnosti, a glavni kriterijum takvog predstavljanja jesu istina i činjenice“, ističe Filipović.
Da je javna diplomatija od izuzetne važnosti za odnose Srbije i NATO-a, saglasan je i pomoćnik Generalnog sekretara Takan Ildem, koji je za EWB rekao da:
“Ponekad možemo da pristupimo određenim pitanjima sa emocijama, a ne da saznamo stvarne činjenice. Ponekad bi se ta osećanja mogla emitovati iz različitih razloga, kao što je prošlost, ali to ne bi trebalo da predstavlja prepreku za nas da pokušamo da razumemo šta NATO predstavlja, koja je naša uloga u saradnji sa partnerima i kako ova saradnja može poslužiti kao doprinos bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu”, kaže Ildem.
Potrebu da se medijska slika uskladi sa realnošču, ističe i profesor Fakulteta političkih nauka, Dragan Đukanović u izjavi za EWB
„Veoma je značajno je da se objasni stanovništvu kakve su realne potrebe vezane za regionalnu bezbednost – koji su rizici i pretnje, kao i da se proceni objektivno i da se ne donosi ni jedan a priori stav, nego da se u tom smislu promišlja budućnost Srbije“, smatra Đukanović.
On ističe da je važno objasniti javnosti koje prednosti nosi saradnja Srbije i NATO-a.
“Poput toga da članstvo osigurava povećanje direktnih stranih investicija u novim državama članicama, kao i da bi se na taj način Srbija bolje povezala sa svojim neposrednim okruženjem”, kaže Đukanović.
Đukanović dodaje da je potrebno na različite načine raditi na izjednačavanju medijske slike sa stvarnom.
„Dokle god je u glavnim medijima diskurs koji izaziva anti-NATO sentimente, postojaće ovaj problem i pored toga što se nekad ukazuje na pozitivnu NATO ulogu – recimo, kada je u pitanju zaštita Srba na Kosovu, ili kroz javne istupe naših zvaničnika da je NATO nama u tom segmentu jako bitan, što objektivno jeste tako“, kaže profesor i zaključuje da bi kroz poboljšanje objektivnog informisanja trebalo poboljšati rejting koji NATO ima u javnosti. Naravno, tu su i edukacije, konsultovanje stručnih vojnih krugova koji su u nekoj meri zanemareni, kada je u pitanju ta perspektiva. Mislim da se nekako najmanje pitaju mlađe generacije oficira“, ukazuje Đukanović.
Ostaje da se vidi, da li će nakon usvajanja pomenutih Strateških smernica za bolje informisanje javnosti, Vlada Republike Srbije u imati dovoljno autoriteta, snage i volje da osigura i moć implementacije, kako bi njeni građani imali uvid u kompletne aktivnosti Srbije i NATO, te na osnovu činjenica, a ne emocija, mogli da razumeju bezbednosne potrebe Srbije.