fbpx
European Western Balkans
Društvo Izdvojeno

Javno čitanje izveštaja Evropske komisije: Srbija stagnira na putu ka EU

Javno čitanje izveštaja Evropske komisije; Foto: FoNet

BEOGRAD — Iako je nazadovanje Srbije u Poglavlju 31 značajno, ono ne sme da skrene pažnju sa drugih važnih oblasti o kojima se govori u izveštaju Evropske komisije, kao što su vladavina prava, demokratija, pravosuđe i sloboda medija, zaključeno je tokom “Javnog čitanja izveštaja Evropske komisije”, koje već petu godinu organizuju Fondacija Centar za demokratiju (FSD) i Centar savremene politike (CSP).

Nataša Vučković, generalna sekretarka FCD-a, naglasila je značaj izveštaja za građane i ulogu civilnog sektora u prenošenju ključnih informacija građanima.

Ona je rekla da izveštaj predstavlja objektivnu sliku života i rada u Srbiji i da kao takav treba da bude smernica za napredak.

Podsetila je i da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateški cilj Srbije, ali da pojedini predstavnici vlasti svojim izjavama ovo dovode u pitanje.

“Danas je više nego ikad potrebno očuvati pozitivan govor o Evropskoj uniji i suprotstaviti se opasnom populizmu koji, nudeći laka rešenja, zapravavo odaljava Srbiju od istorijske šanse da se približi modernim društvima današnjice,” poručila je Vučković.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, predstavila je glavne zaključke iz izveštaja po ključnim oblastima i podsetila da je proces izrade izveštaja uključio sve relevatne aktere, od predstavnika vlasti, preko civilnog društva do međunarodnih organizacija.

Halačeva je naglasila da je politika proširenja dobila novi zamah i da u ovom trenutku više nego ikada predstavlja “geostratešku investiciju za dugoročni mir, stabilnost, bezbednost i prosperitet na evropskom kontinentu.”

“Evropska unija ostaje glavni trgovinski partner Srbije, najveći donator i njen najveći investitor. Nastavićemo sa pružanjem finansijske pomoći i investicijama koje će napraviti razliku, kao što je Evropski ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kao i razni projekti koji će pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom krizom,” rekla je zamenica šefa delegacije i dodala da će Evropska unija nastaviti da blisko sarađuje sa civilnim društvom u Srbiji. 

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni dikrektor CSP-a, skrenuo je pažnju na to da se od objavljivanja izveštaja fokus javnosti nalazi na nazadovanju u poglavlju 31, a ne na drugim temema.

 “Već tradicionalno petu godinu mi podvlačimo neke stvari za koje mislimo da su mnogo važnije za građane u ovoj zemlji i koje će ovu zemlju zaista napraviti evropskom. Tako smo i ove godine izabrali da se bavimo osnovama koje Srbiju čine demokratskom državom, kao i poglavljima 23 i 24 koja se tiču osnovnih prava i vladavine prava uopšte”, rekao je Todorović Štiplija.

Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike govorio je o značaju političkih kriterijuma za pristupanje EU, za koje, kako je naglasio, ne postoje standardizovana pravila kada je reč o proceni stanja demokratije u državama kandidatima.

Majstorović je izrazio zabrinutost zbog činjenice da se pitanje demokratije često nalazi u senci spoljnopolitičkih pitanja, jer bez razvijene demokratije Srbija ne može da se nada napretku u evrointegracijama, bez obzira na spoljnu politiku.

“Nijedna država koja nema jasno definisanu podelu vlasti, u kojoj ne postoji samostalnost pravosuđa, u kojoj ne postoji slobodna javnost u smislu slobode medija i slobode civilnog društva, ne može pretendovati da ubrza svoj proces pristupanja Evropskoj uniji.”

On se osvrnuo i na izbore, za koje je konstatovano da su prošli mirno, ali u neravnopravnim uslovima, praćeni pritiscima na glasače i izveštavanjem medija u korist vladajuće koalicije. Majstorović je takođe istakao problem velikog broja izuzeća od primene zakona o javnim nabavkama, koje su deo klastera 1 koji se tiče osnovnih pitanja.

Prema poglavlju 23 najjasnije se može odrediti koliko je država ispunila političke kriterijume, objasnila je Jovana Spremo ispred Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Ona smatra da je činjenica da je u poglavlju 23 postignut samo ograničen napredak posledica stanja u kome se nalaze mediji u Srbiji, po kom pitanju nije bilo napretka.

Prema njenim rečima, kada je reč o pravosuđu, u izveštaju dosta prostora zauzimaju ustavne promene usvojene na referendumu u januaru 2022, i to najviše u vezi sa procesom.

 “Ovo bio jedan od retkih procesa gde je postojao određen nivo transparentnosti i inkluzivnosti kada je u pitanju uključivanje struke i civilnog društva u sam proces. Sa druge strane, ostavlja se prostor da se vidi kako će zapravo izgledati rešenja u pravosudnim zakonima koji treba jasnije da pokažu ono što su same upravne promene donele,” rekla je Spremo.

Ona je dodala da je prema nalazima Evropske komisije najveći napredak to što sudije i tužioce više neće birati narodni poslanici, već nezavisni organi.

Javno čitanje izveštaja EK; Foto: FoNet

Spremo je istakla da ovogodišnji izveštaj veliku pažnju poklanja pravu na slobodu okupljanja, za razliku od prethodnih. Izveštaj je kroz brojne primere — od ekoloških protesta do Europrajda — ukazao na načine na koje je vlast opstruirala pravo na javno okupljanje.

Naglasila je da je potrebno što pre formirati Savet za razvoj i saradnju civilnog društva i podsetila da je u prethodne 2 i po godine bilo više od 200 slučajeva napada i pritisaka na branitelje ljudskih prava.

Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP)  govororeći o  poglavlju 24, ukazao je  na to da rezultati iz godine u godinu ostaju na istom nivou ne treba da bude iznenađujuće imajući u vidu da je odgovorna osoba za sprovođenje Akcionog plana ministar Vulin, koji svojim izjavama i postupcima često dovodi u pitanje evropski put Srbije.

Prema njegovim rečima, Evropska komisija je prepoznala reakciju civilnog društva koja je bila od ključne važnosti da se ne usvoji kontroverzni Zakon o unutrašnjim poslovima u leto 2021.

Međutim, Elek smatra da je Komisija trebalo da bude više kritički nastrojena prema samom zakonu i načinu na koji je pokušano njegovo usvajanje.

Kao eksplicitna preporuka u izveštaju navodi se da Srbija mora da radi na tome da ograniči uticaj politike na rad MUP-a i policije.

 Elek podseća da Srbija nikada nije imala vlast koja je želela da ograniči svoj uticaj na policiju.

“Policija je uvek u Srbiji bila, pre svega, institucija koja je zadužena za očuvanje režima, nikada nije bila servis građana, a to je nešto što bi u nekom trenutku morala da postane”, rekao je Bojan Elek.

O slobodi medija, još jednoj od oblasti izveštaja EK u kojoj ni ove godine nije bilo napretka,govorio Nikola Burazer, Programski direktor CSP-a i urednik portala European Western Balkans.

On je naglasio da je sloboda medija sama po sebi važna za demokratiju u Srbiji, ali i da se stanje u kome se mediji nalaze preliva na druge oblasti, pogotovo za ispunjene političkih kriterijuma koji čine osnovu procesa evrointegracija.

Podsetio je  da je u prošlogodišnjem izveštaju Evropska komisija prvi put nakon nekoliko godina procenila da u Srbiji postoji određen napredak kada je reč o slobodi medija, što je obrazloženo usvajanjem Medijske strategije i Akcionog plana.

“To je bila dosta kontroverzna odluka, da se nešto u Srbiji oceni kao napredak samo zbog formalnog usvajanja dva dokumenta, bez implementacije u tom trenutku, a uz konstataciju da su nastavljeni u praksi svi problemi koji su i pre postojali. Zbog toga je važno da je ove godine Komisija zapravo rekla da kada je reč o Medijskoj strategiji, nije došlo do sprovođenja onoga što je njome bilo predviđeno,” naveo je Burazer.

Prema njegovim rečima,  Evropska komisija kritikovala i REM, ali i da je po prvi put izdvojila Telekom kao primer koncentracije medijskog tržišta, na šta je civilno društvo u Srbiji godinama ukazivalo.

Panelisti su zaključili da Srbija stagnira na evropskom putu, kao i da se povremeni napredak koji se meri u promilima odnosi na usvajanje formalnih dokumenata, čija implementacija po pravilu izostaje.

Povezani članci

“EU i dalje najuticajniji igrač na Zapadnom Balkanu, uticaj drugih igrača ograničen”

EWB

Varhelji i Fajon različito o izbornim uslovima u Srbiji

EWB

[VIDEO] Zamrznuti konflikt nije rešenje, EU se “uspavala”

EWB