BEOGRAD – Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je diskusiju “Javnost je (ne)poželjna u evropskim integracijama“ kako bi predstavio rezultate šestomesečnog istraživanja o dostupnosti informacija od javnog značaja u procesu EU integracija.
Događaj je imao za cilj da ponudi odgovore na pitanja o tome koliko su dobro građani informisani o promenama koje su se već desile ili koje su u toku u procesu evropskih integracija i koliko su informacije dostupne građanima.
Rezultati praćenja sprovođenja zakona i usvajanje državnih propisa ukazuju na to da Vlada Srbije teži da ograniči pristup građanima informacijama od javnog značaja u evropskim integracijama, promenom zakonodavnog okvira. Oraničen pristup informacijama danas se prostire i na pozicije o pojedinim poglavljima, informacije o usklađenosti pravnog okvira Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao i na druge srodne dokumenate u procesu pristupanja.
Sa druge strane, istraživanje je otkrilo da, suprotno tvrdnjama vlasti, Evropska unija nema jasne zahteve za sužavanje pristupa informacijama.
Izveštaj je posebno naglasio da, s obzirom na kompleksnost i važnost procesa pristupanju EU za obične građane, oni moraju da budu temeljno obavešteni o promenama koje se dešavaju.
Ipak, državni organi i dalje tretiraju proces EU kao tehnički i relevantan samo za uzak krug ljudi, uglavnom donosioce odluka i ljude zaposlene u javnoj upravi.
Dalje, kao dobar primer je i uskraćivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja u izveštaju odnosi se na slučajeve Savamala, lažni policajci, kao i u slučaju Zukorlića.
Dakle, u izveštaju se poziva Vlada Srbije da zauzme jasan stav o procesu evropskih integracija, koji prevazilazi to da je postaje pitanje orijentacije spoljne politike i da se obezbedi transparentnost procesa, i tako ojača poverenje građana. Isto tako, potrebno je isključiti mogućnost klasifikacije informacija i dokumenata sa oznakom “restriktivno/ ograničeno”.
U isto vreme, neophodno je da EU obrati specijalnu pažnju na uključivanje javnosti u pregovore o pristupanju, jer postojanje javnog nadzora kao mehanizma kontrole od ključnog je značaja za efektivnu integraciju Srbije u EU.
I na kraju, od važnog je značaja za EU da se u svojim izveštajima bavi ilustrativnim slučajevima koji odražavaju postojanje ili nepostojanje kvalitativnih promena u radu institucija (kao što su slučajevi koji su navedeni u ovom izveštaju), koji su od posebnog fokusa u poglavljima 23 i 24.