Energetika i životna sredina

Jelsta: Zelena ekonomija će biti ekonomski pokretač

Ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Jorn Jelsta; Foto: Facebook / Mikser

BEOGRAD – „Zelena ekonomija nije samo profitabilna, taj segment ima jednu od najvećih stopa rasta i ona će biti ekonomski pokretač. Ukoliko niste deo toga, to znači izolaciju zemlje i tehnološku stagnaciju“, izjavio je ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Jorn Jelsta u svom pozdravnom govoru tokom festivala „Mikser“ u okviru panel-diskusije o Evropskom zelenom dogovoru.

Jelsta je istakao da su sadašnji protok znanja i informacija, kao i globalna tržišta i snabdevanje energijom, svet učinili jako povezanim i međuzavisnim.

„Svako može da bude ugrožen nekim postupkom na drugom kraju svetu. Tehnološke inovacije donose još više globalizacije, a to podstiče klimatske promene. Ubrzani naučni tehnološki napredak je veliki pokretač novih rešenja za ekološke opasnosti“, istakao je Jelsta i dodao da se iz nekih krugova može čuti da je transformacija energetskih sistema na beskarbonske ekonomije, prepreka ekonomskom rastu i prosperitetu.

Ambasador objašnjava da izveštaj pod nazivom „Nova klimatska ekonomija“ koji je Norveška naručila i sprovela pre pet godina, pokazuje da nema kontradikcije između klimatskih akcija i ekonomskog rasta.

„Nasuprot tome, ovaj izveštaj pokazuje da ulaganje u tehnološke inovacije sa niskim emisijama stvara nove prilike, više radnih mesta i veću korporativnu zaradu“, naveo je Jelsta.

On je dodao da je energetska industrija jedna od najvećih industrija na svetu koja prolazi kroz tektonske promene.

„Nova produkcija i novi sistemi za distribuciju su u velikoj meri povećali rentabilnost čiste energije i učinili ga još privlačnijim za potrošače“, naglasio je Jelsta.

Ambasador je istakao da je Norveška podržava viziju karbonski neutralne Evrope do 2050. godine uspostavljene sa pokretanjem „Evropskog zelenog dogovora“

„Oni koji zagađuju moraju da plate cenu za svoje zagađivanje“

Govoreći o norveškim prioritetima i merama kako bi se dostigao cilj karbonski neutralne Evrope, Jelsta navodi da će Norveška imati velike rezove što se tiče gasova sa efektom staklene bašte.

„Norveška već smanjuje emisije i postupa u skladu sa politikom Evropske unije. Takođe, učestvujemo u sistemima obuke Evropske unije“, naveo je Jelsta i dodao da smatra da oni koji zagađuju moraju da plate cenu za svoje zagađivanje i da smatra da je to pošten princip.

Ambasador je podsetio da je Norveška 7. februara podnela revidiran nacionalni plan za dugotrajne rezove u emisijama, odnosno Zakon o nacionalnom revidiranom aktu o emisijama koji je deo Pariskog klimatskog sporazuma.

„Time su uspostavljeni novi, poboljšani ciljevi – da smanjimo emisije za 55% do 2030. godine, u poređenju sa stopom iz devedesetih. S ozbirom na to da su 2007. godine emisije bile veće za 10% nego devedesetih, ovo je smela ambicija. Međutim, već deset godina imamo pozitivan trend i prošle godine emisije u Norveškoj su smanjene ispod stope iz devedesetih“, objasnio je Jelsta i dodao da je glavni deo njihove strategije da zabrani prodaju svih vozila na benzin i dizel do 2025. godine, jer je transportni sektor glavni kontributor zagađenju.

Ambasador je istakao da je snažan fokus i na obnovljivoj energiji.

„Mi smo veliki proizvođač ove energije jer imamo lak pristup hidroenergiji iz razloga što se više od 70 godina oslanjamo na ovaj izvor energije u proizvodnji električne energije. Više od 70% potrošnje je iz obnovljivih izvora. Povećavamo energiju vetra na kopnu, a trudimo se da imamo i vetrenjače, solarnu i energiju talasa“, naveo je Jelsta.

On je naglasio da Norveška danas ima više od 1.600 hidroelektrana i da su gotovo sve u vlasništvu javnih preduzeća, što znači da građani direktno koriste resurse.

„Hidroenergija i potrebna infrastruktura još uvek su kontroverzno pitanje u našem društvu zbog velikog efekta na prirodu, što je slučaj i u Srbiji. Ipak, u Norveškoj smo naučili da je stroga regulacija, pažljivo planiranje i sprovođenje zakona ključno za pravilno korišćenje nacionalnih resursa“, naveo je Jelsta.

Jelsta: Izdvajanje ugljen-dioksida iz velikih emisija je efikasan način da smanjimo zagađenje

Ambasador podseća da je naftna industrija najveća industrija u Norveškoj,  i da je bila glavni pokretač rasta u prošlosti. Stoga, on ističe da Norveška mora da učini ekonomiju manje zavisnom od nafte i gasa, u skladu sa klimatskim ciljevima.

„Izdvajanje ugljen-dioksida iz velikih emisija je efikasan način da smanjimo zagađenje i da se krećemo ka karbonskoj neutralnosti. Skladišta za ove namene su duboko ispod zemlje, a prvi pilot projekat je pokrenut 2007. godine. Norveška je napravila, testirala i poboljšala novu tehnologiju u tom cilju. Danas Norveška igra vodeću ulogu u razvoju tehnologija izdvajanja ugljen-dioksida“, pojasnio je Jelsta.

Ipak on ističe da su neke emisije neizbežne u narednih 10 godina, te stoga tehnologija izdvajanja ugljenika ima važnu ulogu i Norveška će izdvojiti više od 2,5 milijardi dolara u prvi projekat za izdvajanje i odlaganje ugljen-dioksida.

„Želimo da sarađujemo na podizanju svesti u srpskom društvu o teškoćama u oblasti zaštite životne sredine“

Jelsta navodi da bi nam trebalo tri planete ukoliko bi ceo svet trošio onoliko resursa koliko Evropa.

„Ponovno korišćenje resursa je neophodno, otpad je samo deo cirkularne ekonomije. Cirkularna ekonomija nije novi koncept, u bliskoj prošlosti ljudi su popravljali stvari koje se kvare, a stvari za jednokratnu upotrebu se nisu koristile. Trebalo bi da se klonimo instant mentaliteta i priklonimo stavu da imamo pravo da popravljamo stvari, a potrošačima i kupcima se moraju dati opcije da ovo mogu da čine“, objašnjava Jelsta.

On ističe da u Norveškoj cirkularna strategija i cirkularna ekonomija uključuju rad 10 ministarstva koja sarađuju sa različitim segmentima industrije sa ciljem da se uspostave zajednički standardi i dodaje da je saradnja sa EU od ključnog značaja.

„Mi želimo da promovišemo i podstičemo inovacije u sektorima zelene energije kako bismo napravili tehnologije i pripremili firme na tranziciju u društvo sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Želimo da promovišemo proizvodnju ekološke struje, da zajednički razvijemo sistem upravljanja otpadom koji bi podsticao recikliranje i bio deo cirkularne ekonomije. Želimo da podelimo iskustva iz dinamičkog sistema oporezivanja sa subvencijama za rešenja sa niskim emisijama i da obezbedimo da zagađivači plaćaju svoj deo“, naveo je Jelsta.

Ambasador je dodao da Norveška želi da sarađuje na podizanju svesti u srpskom društvu o teškoćama u oblasti zaštite životne sredine i da otvori debatu o tome kako svi akteri, lokalne vlasti, kompanije i građani mogu da daju svoj doprinos.

Panel “Evropski zeleni dogovor” je diskusija o značaju preporuka za Zapadni Balkan, obavezama svih učesnika, od predstavnika vlasti, struke i građana za prilagođavanje ovih preporuka lokalnim uslovima. Na panelu se govorilo o tome gde zaostajemo, koje su najveće prepreke, a koje najveće prednosti u dosezanju ovih standarda i pre primene obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 27 o pridruženju EU.

Govor ambasadora Kraljevine Norveške u Beogradu Jorna Jelste u celosti možete pronaći OVDE.

Povezani članci

Izmena zakona o biocidnim proizvodima do kraja godine

EWB

Kopač: Srbija nikada nije usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisije štetnih gasova

EWB

Fabrici: Zagađenje vazduha je realnost za mnoge u svetu i Evropi

Tanjug