Nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu, Johana Dajmel, ocenjuje za European Western Balkans da resor proširenja u novoj Evropskoj komisiji “ni pod kojim uslovima” ne bi trebalo da bude dedeljen zemlji koja je remetilački faktor u EU zbog kršenja vrednosti i standarda Unije, blokada u politici proširenja prema Ukrajini, kao što je to bio slučaj sa Mađarskom. Kako ističe, novi komesar trebalo bi da dođe iz države kao što je Švedska.
Briselski portal Euractiv, pozivajući se na izjave neimenovanih diplomata u Briselu i državama članicama EU, objavio je da bi budući komesar za proširenje mogao da bude i potpredsednik Evropske komisije, imajući u vidu složenost i obim posla koji ga očekuje. Takođe, u tekstu se ističe da je nekoliko država zainteresovano da njihovi kandidati dobiju tu funkciju – Austrija, Švedska i Grčka.
Johana Dajmel je saglasna sa ocenama da će novi komesar “imati izuzetno izazovan zadatak”.
“To, uključuje, između ostalog, reforme procesa pristupanja EU, modalitete za različite nivoe članstva, obezbeđivanje kvalifikovane većine i nepostojanje bilateralnih blokada. Od suštinske je važnosti da ovaj resor preuzme država koja nije pristrasna, koja je politički i diplomatski iskusna, i koja se jasno zalaže evropske vrednosti. Švedska bi, stoga, bila dobar kandidat”, smatra Dajmel.
Prema njenim rečima, “ni pod kojim uslovima ovaj resor koji od ključne važnosti za budućnost ne treba da pripadne nekoj od pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo, državi koja je upletena u bilateralne sporove (Grčka, Bugarska), ili koja je sama po sebi postala remetilački faktor u EU, zbog kršenja vrednosti i standarda Unije, te blokada u politici Unije prema Ukrajini (Mađarska)”.
Ocenjujući rad Olivera Varheljija, koju je funkciju komesara za proširenje i susedsku politiku, obavljao u proteklih pet godina, Dajmel konstatuje da je on “sprovodio ne-proširenje, od čega su, takođe, imale koristi neke druge države članice EU, jer nije postojala ambicija u velikom delu EU da se postigne konkretan napredak u proširenju”.
“Predstojeće predsedavanje Mađarske Savetom Evropske unije biće samo po sebi izazov, sa kojim se moramo izboriti što je bezbolnije moguće nakon izbora za Evropski parlament i očekivanog jačanja krajnje desnih snaga. Dovoljno je to je što Viktora Orbana mnogi vladari na Zapadnom Balkanu doživljavaju kao uzor, i on želi da tu učvrsti svoju neliberalnu demokratiju. Ipak, sada, od početka rata u Ukrajini, konrektni koraci u pravcu proširenja EU na Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan, postali su geopolitički i bezbednosni imperativ”, zaključuje Dajmel.
Smatra se da su minimalne šanse da Oliver Varhelji zadrži funkciju u narednom sazivu EK. Kako navodi Euractiv, njegov ostanak na funkciju bio bi “krajnje neobičan”.
Dajmel ocenjuje da je budućnost proširenja EU od velikog značaja i za samu Uniju i za čitav evropski region.
“Radi se o bezbednosti, koheziji i otpornosti protiv svih onih sila koje žele kraj EU i evropskog jedinstva”, navodi Dajmel, komentarišući tvrdnje portala Euractiv da će resor komesara za proširenje biti među najtraženim “poslovima” u novom sazivu Evropske komisije.
Naša sagovornica podseća da je status kandidata za članstvo u Uniji dodeljen i Ukrajini, Moldaviji i Bosni i Hercegovini, dok se državama Zapadnog Balkana obećava perspektiva pristupanja EU od 2003.
“Ukoliko ne bude nikakvog istinskog napretka u pristupanju EU u narednih nekoliko godina, mi ćemo izgubiti ne samo poslednje ostatke kredibiliteta, već ćemo i rizikovati povratak nacionalizma i rast autoritarnih struktura, i još šire ćemo otvoriti vrata za Rusiju i Kinu”, ističe Johana Dajmel za EWB, odgovarajući na pitanje kako će promena u resoru EK koji se odnosi na proširenje uticati na države kandidate, uključujući Srbiju.