Joksimović: Srbiji je potrebna EU

Jadranka Joksimović; Foto: Kabinet ministra

BEOGRAD – Dobijanje okvirnog datuma za članstvo Srbije u Evropskoj uniji je legitimno pitanje sa naše strane, izjavila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Mi imamo naše planove, kao i obaveze prema onome što smo obećali građanima. Mnoge prethodne vlade su članstvo obećavale 2004, 2007, 2009, 2011, a mi smo zvanične pregovore započeli u januaru 2014, podsetila je Joksimovićev u intervjuu za list Alo.

Dakle, naglasila je ona, potreban je neki precizniji vremenski okvir, kakav god bio, da bismo mi u odnosu na potrebe pregovaranja prelaznih perioda za promenu standarda u određenim oblastima, na primer u poljoprivredi, zaštiti životne sredine, bezbednosti hrane mogli da planiramo ne samo aktivnosti, već i budžet.

„Zato nas zanima kakav je plan EU, ukoliko mi budemo u potpunosti spremni. Mislim da je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk legitimno odgovorio – kada budete spremni, vrata EU neće biti zatvorena. Ili biće otvorena, možda tako bolje zvuči, suština je ista“, rekla je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, realno je da će proces dijaloga sa Prištinom i implementacija dogovorenog pratiti uporedo sa ukupnim procesom pregovora po ostalim reformskim poglavljima.

„Tako piše i u pregovaračkom okviru za Srbiju. Po našem poslednjem istraživanju, naši građani smatraju u procentu od 49 odsto da dijalog treba da se nastavi, nezavisno od naših pregovora sa EU, jer su svesni da zamrznuti konflikti opterećuju celo društvo“, navela je ona.

Problem je što EU želi da posmatra dijalog kao idealno tipski model pregovora, gde će sve ići kao po loju, gde ništa ne može da remeti dogovoreno, a pogledajte gde smo u pogledu ZSO skoro dve godine nakon dogovora, rekla je ministarka za evropske integracije.

Ona kaže da su poruke koje dobija od evropskih zvaničnika, poruke razumevanje o značaju Srbije za zaokruživanje geopolitičkog, geoekonomskog, pa i bezbednosnog koncepta EU.

„Istovremeno, poruke o neophodnosti sprovođenja svih neophodnih reformi, što je u redu, jer ja uvek naglašavam to mi radimo zbog sebe, naših građana i države, zbog bolje sadašnjosti i budućnosti. Mi smo pokazali ozbiljnost kao država kandidat, imamo dobre rezultate u brojnim oblastima, ali i jasnu političku volju za partnerstvom sa EU zemljama. Imamo i važnu, i ne uvek zahvalnu i ne tako ulogu u promociji i održanju regionalne stabilnosti, što je i te kako važno za zemlje EU“, rekla je Joksimovićeva.

Na pitanje kada će Srbija biti potpuno spremna za članstvo, ona ističe da „mi znamo šta je naš posao u odnosu na ono što smo obećali građanima, a to su reforme, koje se ogledaju i kroz dostizanje kriterijuma za otvaranje poglavlja“.

Naš plan je da do kraja 2020-21, što ne znači da su to godine prijema, budemo u potpunosti pripremljeni, odnosno da usvojimo sve standarde i pravne tekovine Unije, navela je ministarka za evropske integracije.

Tada će se kreirati i nova finansijska i budžetska sedmogodišnja perspektiva EU, i zbog toga je važno da budemo spremni. Jer, kada zatvorite sva ta poglavlja, onda države članice u svojim parlamentima moraju da ratifikuju sporazum o članstvu. Neke čak održavaju i referendum o tom pitanju. I mi možemo tada da održimo referendum suština je da mi evropske standarde i EU dovedemo u Srbiju, kazale je Joksimovićeva.

Joksimovićeva je istakla da postoje realne potrebe za promenom Ustava u nekim segmentima.

„Posebno u pogledu načina izbora sudija i tužilaca, što je deo i akcionog plana za poglavlje 23 (u pregovorima sa EU). To je konkretna stvar povezana sa unapređenjem efikasnosti i nezavisnosti pravosuđa, mislim da je to neosporna stvar i interes svakog građanina Srbije“, rekla je Joksimovićeva za list Alo, odgovarajući na pitanje da li ćemo pre prijema u EU morati da promenimo Ustav i iz njega izbrišemo preambulu.

Ne znam, kaže ona, zašto se svuda umeće preambula kao „skriveni razlog“ promene Ustava.

„Naravno, kada idete u našem sistemu na promenu Ustava u nekim delovima uvek se otvara i šira javna debata o drugim važnim pitanjima, jer je Ustav najviši pravni, ali i politički dokument jedne zemlje“, kazale je ministarka.

Na pitanje kako komentarišete podeljenost u društvu, vladi i skoro svim nivoima po pitanju – Rusija ili EU, Joksimovićeva ističe duboko uverenje da su u Srbiji ljudi zainteresovani za bolji život, za stabilnost i mir, prosperitet.

„Tu ne bi trebao da bude podela. Poslednje istraživanje kaže da 49 odsto građana Srbije apsolutno vidi EU kao najbolji način da se to postigne, 24 odsto nema do kraja jasan stav, a 27 odsto je protiv. Mislim da to pokazuje jasnu orijentaciju građana prema evropskim integracijama. Možete da gajite naklonost prema narodima i državama, iz ovih ili onih razloga, ali mi treba da gledamo naše interese kao što svi drugi gledaju samo i isključivo svoje. To rade uspešna društva“, kazala je ona.