*Tekst je originalno objavljen u Dnevnom listu Danas
BEOGRAD – Jasno je da je su za pomirenje važni i ekonomska i saradnja mladih, unapređenje infrastrukture i saradnja u drugim oblastima, ali redosled koraka mora da obuhvata i one koji su do sada bili zapostavljeni i nezadovoljavajući, poput utvrđivanja činjenica o žrtvama rata i odgovornih za ratne zločine, kaže za Danas Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu te države u EU, komentarišući dokument „Vladavina prava i pomirenje – četiri scenarija za 2025. godinu“. Navedenu analizu naša sagovornica izradila je i javno predstavila u saradnji sa Anom Marjanović Rudan, stručnom saradnicom Politikon mreže, na nedavno održanom Beogradskom bezbednosnom forumu.
Marović objašnjava da su, prema mišljenju autorki studije, dva ključna faktora za proces pomirenja u regionu. Prvi faktor je napredak u jačanju vladavine prava, „odnosno spremnost da se povuku odlučniji rezovi, poput depolitizacije pravosuđa, a koji bi vodili pravdi i procesuiranju odgovornih za ratne zločine“, dok se drugi odnosi na jačanje regionalne međuvladine saradnje, „koja bi dovela do uspostavljanja komisije za utvrđivanje činjenica“.
“Moguće je više scenarija do 2025. godine u odnosu na ova dva faktora, a do kojeg će od njih doći, zavisi od toga da li će u državama regiona u narednom periodu preovladati autoritarne ili demokratske prakse, više ili manje podsticajne za pomenute procese, kao i jačanje ili slabljenje političkog pritiska sa EU i nivoa država članica u pravcu intenzivnijeg sprovođenja reformi. Važnu ulogu za proces pomirenja ima i protok vremena koji otežava i procesuiranje ratnih zločina i utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava. Stoga smatramo da bi vlade morale biti obavezane na učinkovitiju reformu vladavine prava i uspostavljanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica, kao i poboljšanje saradnje u procesuiranju ratnih zločina. Što se pak EU tiče, ključno je razvijanje detaljnijih mehanizama za jačanje vladavine prava i ubrzanje procesa pomirenja u okviru inicijativa, koje je Unija predvidela u sad već zaboravljenoj strategiji iz februara, da snažnije podstiče i podržava civilno društvo i šalje jasne i nedvosmislene poruke regionalnim liderima. Sve ove aktivnosti bi trebalo započeti bez odlaganja” – smatra sagovornica Danasa.
U dokumentu se kao prvi scenario za vladavinu prava u regionu za 2025, koju je EU, podsetimo, označila kao godinu mogućeg pridruživanja Srbije i Crne Gore Uniji, navodi se „učvršćivanje nacionalnih podela“. U tom kontekstu pominje se jačanja elementa poznatog pod terminom „zarobljena država“, što bi podrazumevalo da su „u većini država reforme koje služe promovisanju vladavine prava, uključujući ustavne nadzore nad nezavisnošću svedene na institucionalne promene sa beznačajnim uticajem“. U tom slučaju, procenjuje se da bi manje od 30 odsto građana imalo poverenja u nepristrasnost pravosudnog sistema, i da ne bi bila uspostavljena „činjenična baza“ za reforme na Zapadnom Balkanu.
Drugi scenario je nazvan „nikakav napredak znači regresiju“ (status kvo). To bi značilo da ne postoji interes za „oslobađanje institucija“, da države regiona kasne u ispunjavanju obaveza iz strateških dokumenta koji se tiču vladavine prava, te da su najzahtevnije reforme „gurnute pod tepih“, uključujući ustavne garancije za nezavisnost pravosuđa. Procenjuje se da bi u navedenom slučaju 50 odsto građana imalo poverenje u nepristrasnost sudstva.
Treći scenario autorke označavaju kao „vetar u jedra pomirenju“. Kao ključni elementi navedeni su: postojanje političke volje da se reformiše pravosuđe i unapređenje institucionalnog okvira, ali ograničenog uticaja, sa neravnomernim napretkom u različitim delovima regiona. Prema procenama, u tom slučaju 60 odsto građana smatralo bi da je pravosuđe nepristrasno, a „politika uslovljavanja EU i pritisak civilnog društva ohrabrili bi posvećenost lidera da reše otvorene bilateralne sporove i osnaže regionalne ekonomske i društvene veze“.
Najzad, kao najoptimističniji scenario navedena je mogućnost koja podrazumeva da je do 2025. „pomirenje postalo nova normalnost“ u regionu, što bi značilo da se sve države kreću u pravcu nezavisnog pravosuđa – „svi tehnički uslovi su ispunjeni, kapaciteti osnaženi, transparentnost unapređenja… više od 70 odsto građana veruje u nepristrasnost pravosuđa“…
Politika sećanja
Autorke studije navode i značaj „politike sećanja“ na Zapadnom Balkanu. Kako se ističe u dokumentu, politika sećanja doprinela bi „kulturi solidarnosti, toleranciji i poštovanja ljudskih prava“.