Juratović: Članstvo u EU nije obaveza, mi možemo bez vas

Josip Juratović; Foto: Filip Krainčanić/Tanjug

BEOGRAD – Srbija i druge zemlje kandidati ne pregovaraju sa EU, već moraju da ispune njene uslove da bi postale članice, i što pre sprovedu tražene reforme i poprave svoj imidž pre će pristupiti evropskom društvu, poručio je danas u Beogradu poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović.

„Ovde se stalno priča o nekakvim pregovorima. Ne pregovarate, već je EU rekla da ako se ispuni određeni uslovi dobijate mogućnost da pristupite, pri čemu i naše društvo mora da vas primi. Bitno je da se ispuni sve što se traži, i što pre poboljšate imidž, jer od toga zavisi brzina ulaska“, rekao je Juratović, na skupu „Dinamika regionalne saradnje i bilateralni odnosi na Zapadnom Balkanu“, u organizaciji Evropskog pokreta Srbije i Fridrih Ebert fondacije.

On uz to dadaje da članstvo u EU nije nikakva obaveza, i „da bi bilo dobro da zemlje regiona zaborave na taktiziranju sa Rusima, Kinezima i EU“.

„Reforme koje sprovodite za ulazak u EU sprovodite zbog vas. EU može bez vas“, poručio je on.

Juratović je rekao kako je, zalažući se za otvaranje poglavlja vezanih za Srbiju, računao da će „napredne snage u društvu“ pomoći reforme, i dodao da je iznenađen što se društvo premalo angažuje u kreiranju politike.

Od opozicije i nevladinih organizacija, kaže, ne očekuje se da čitaju 100 strana o tome šta je loše u zemlji, već bi, kaže voleo da pročitaju i analize kako je neke stvari moguće rešiti.

On napominje da EU, pored unutrašnjih problema, suočena i sa globalnim izazovima, tako da ponekad Zapadni Balkan pada u zaborav jer se „tamo ne puca“, navodi Juratović i dodaje da on kao poslanik pokušava da održi ovaj region na agendi.

„Sve dok se raspravlja o Zapadnom Balkanu on nije zaboravljen“, kaže Juratović i dodaje da ovaj region i dalje ima jako loš imidž i da na tome treba raditi.

Prema njegovim rečima političkim elitama mora biti prioritet regionalna saradnja, jer sami svaka zemlja ne može rešavati sva pitanja.

Osvrnuo se i na Srebrenicu rekavši da je od predsednice jedne vlade očekivao da kaže da je to jedan od najvećih zločina posle Drugog svetskog rata i ponovio da se zalaže za neku vrstu Dejtona 2, konferenciju na kojoj bi bile analizirane dobre i loše stvari Dejtonskog sporazuma i dodaje da su Srbija i Hrvatska jedine odgovorne za bezbednost i mir u BiH.

On ističe da je zagovornik jedinstvene BiH i da se protivi ideje promene granica u Evropi.

„To je apsurd jer bi značio poraz demokratskih vrendosti. Ko počne crtati etničke granice izazvaće katastrofu. Demoratske države su države ravnopravnih građana, bez obzira na nacinalnost. Pravo na samoopredlejenje ne znači i podelu na etničke linije“, poručio je Juratović.

Na kraju je istakao da je EU povukla brojne pouke iz ranijih širenja, da je jedna bila, kada je primila veći broj zemalja u paketu, da se reforme moraju sprovesti pre članstva, a druga da se ne sme obećati datum.

Takođe, kako naglašava, slučaj Hrvatske i Slovenije pokazao je da se bilateralni sporovi moraju rešiti pre prijema.

„Svađaju se oko neke bare, oko koje niko ništa nema, ali time zabavljaju ceo svet“, rekao je on.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić rekla je da postojanje brojnih bilateralnih sporova pokazuje da regionalna saradnja ne prati bilateralne odnose.

Ona je ocenila da bi ubrzana evropska integracija smanjila opasnost od eventualnih sukoba, te dodala da je regionu trenutno najviše potrebna podrška i vodstvo EU.