PRIŠTINA – “Premijer Tači je u ime Republike Kosovo preneo na KFOR apsolutnu vlast nad svim budućim misijama Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova u neograničenom periodu”, navodi se u saopštenju Kabineta premijera Kosova Aljbina Kurtija od 26. februara.
Kurti je takođe uputio zvanično pismo predsednici Skupštine Kosova Vjosi Osmani, informišući je o postojanju tajnog sporazuma, kao i o „ustavnim implikacijama razmene pisama od 19. aprila 2013, između tadašnjeg premijera Hašima Tačija i tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Razmusena”, navodi se u saopštenju.
U pismu koje je 2013. potpisao Tači, a koje je objavila Kancelarija premijera Kosova, Tači uverava Razmusena da će „Kosovske bezbednosne snage sprovoditi misije na severu Kosova samo uz prethodnu saglasnost KFOR-a”.
“Kao premijer, ne izražavam nikakvo stanovište za ili protiv tajnog sporazuma ili u vezi sa njegovim sadržajem. Duboko razumem i cenim saradnju Republike Kosovo i NATO-a u obezbeđivanju punog teritorijalnog integriteta Kosova. […] Kao predsednik Vlade, uveravam Skupštinu, kao i sve građane, da neće biti preduzeti koraci koji bi ugrozili ovaj savez neophodan za bezbednost naše zemlje“, piše premijer Kurti u pismu upućenom Osmani.
Kurti naglašava činjenicu da je, nakon što je zvanično prihvatio funkciju premijera Kosova, bez odlaganja zatražio od osoblja Kabineta da analiziraju sadržaj ovog tajnog sporazuma, kao i njegove implikacije u odnosu na Ustav u pogledu članova 20 (Prenos suvereniteta), 18 (Ratifikacija međunarodnih sporazuma) i 91 (Razrešenje predsednika).
Uz pismo, Kurti je objavio i mišljenje u kojem zaključuje da je Tači počinio ozbiljne povrede Ustava, piše Gazeta Ekpress.
„Uzimajući u obzir dokaze kojima raspolaže Kabinet premijera, kao i relevantne odredbe Ustava Republike Kosovo, postoji dovoljan osnov za prima facie zaključak da je predsednik Tači, u vreme kada je bio premijer, počinio ozbiljno kršenje Ustava, kao i da izvršenje ovih povreda opravdava pokretanje ustavne procedure za njegovo razrešenje sa mesta predsednika Republike Kosovo“, zaključio je Kurti.
Postupak razrešenja predsednika se inicira putem jedne trećine poslanika Skupštine, koji potpisuju peticiju, piše Radio Slobodna Evropa – Balkanski servis. Ukoliko peticija sadrži sumnje u kršenje Ustava, ista se odmah mora podneti Ustavnom sudu, koji donosi odluku u roku od sedam dana od kada je primio peticiju. Ukoliko Ustavni sud odluči da je izvršena povreda Ustava, Skupština može razrešiti predsednika odlukom glasova dve trećine poslanika.