Zastave EU i Srbije; Foto: Ministarstvo pravde

Ni nakon dva meseca od usvajanja nove metodologije proširenja Evropske unije, Srbija nije donela odluku po pitanju njenog prihvatanja. Nova metodologija, po kojoj će Albanija i Severna Makedonija voditi pregovore o pristupanju, stavljena je na raspolaganje i sadašnjim državama u procesu pregovora, Srbiji i Crnoj Gori, koja je novi pristup prihvatila sredinom maja.

Za razliku od Crne Gore koja je otvorila sva poglavlja sem jednog, Srbija je otvorila 18 od 35, što sa sobom povlači neodumice oko načina primene nove metodologije. Kako bi se ona prilagodila državama koje su već u procesu pregovora, nije razjašnjeno.

Zbog toga iz Ministarstva za evropske integracije objašnjavaju da će odluku o nastavku pristupanja EU po novoj metodologiji doneti nakon što Srbija iz Evropske komisije dobije odgovor kako bi se novom metodologijom vrednovao dosadašnji napredak Srbije, odnosno šta ona konkreno znači.

Upitan ostaje način otvaranja klastera, što su mnogi naveli kao najveću promenu, a samim tim najveći problem pri izmeni pregovaračkog procesa.

Grupisanje postojećih poglavlja u šest klastera je sa stanovišta Srbije neprimenjivo, smatra potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak.

“Razlog zbog kog najveći deo suštinske promene nije primenjiv na Srbiju jeste zato što smo već otvorili 18 poglavlja, koja se nalaze u različitim klasterima i podneli pregovaračke pozicije za još pet poglavlja. S druge strane, klasterisanje predviđa da se sva poglavlja u određenom klasteru otvaraju odjednom, odnosno da država ispuni sve što je potrebno za otvaranje svih poglavlja i podnese pregovaračku poziciju”, objašnjava Međak.

Ono što ostaje isto jeste zatvaranje poglavlja i to pojedinačno. Međutim, Međak navodi da bi za Srbiju bilo problematično ako bi se primenio novi princip da država kandidat ne može da zatvori nijedno drugo poglavlje dok ne ispuni prelazna merila u poglavljima 23 i 24, sa kojima država kasni već tri godine u odnosu na planirano. On ističe da i u sadašnjim okolnostima svaka država EU može zauzeti stav da Srbija nije spremna za zatvaranje poglavlja dok ne ispuni prelazna merila.

Nova metodologija donosi dinamiku procesu pristupanja

Budući da je EU ostavila otvorenu mogućnost da Srbija i Crna Gora pristupe metodologiji, Jelena Babić iz Evropskih federalista Srbije smatra da su “kolege u Briselu osmislile i okvir za ovu mogućnost”, kao i da dostignuća država kandidata ostvarena do sada neće biti zanemerana, niti će nestati.

“Taj okvir se u prvom redu odnosi na grupisanje do sada otvorenih pregovaračkih poglavlja kako bi se doprinelo dinamičnosti procesa, što je složićemo se svi – za obe zemlje od izuzetnog značaja, jer proces u poslednje dve godine, sa otvorenim jednim ili dva pregovaračka poglavlja značajno stagnira”, objašnjava Babić.

Ona podseća da su drugi principi koji su deo nove metodologije – verodostojnost, predvidljivost i političko usmerenje, takođe sadržani u pregovaračkim okvirima Srbije i Crne Gore, koji se ne menjaju bez obzira na izabranu metodologiju.

“Posvećenost dostizanju i ostvarivanju vrednosti koje su označene kao osnovne i jasniji sistem napretka i sankcija tokom procesa za (ne)sprovedene reforme su samo još jednom glasnije ponovljene u novoj metodologiji”, objašnjava Babić i dodaje da potreba za jasnijim političkim vođstvom samo dodatno naglašava potrebu da političke elite jasno i stoje iza jasno istaknutog, često prvog, spoljonopolitičkog cilja – članstva u EU.

Vladimir Međak ističe da je nedostatak političkog vođstva na obe strane najveći manjak dosadašnjih pregovora.

“To političko vođstvo je sada lajtmotiv nove metodologije. Političko okruženje koje ona planira da promeni i te kako može da se odnosi na Srbiju, i to je ono što zapravo treba da se primeni u našem slučaju. Kod nas je jasno da imamo problem političke motivacije, pristupa i njegove prioritetnosti, kao i samog intenziteta”, naglasio je potpredsednik EPuS-a.

On dodaje da postoji i problem poverenja, te da je fokus, takođe, stavljen na jasniju komunikaciju.

„I u Zagrebačkoj deklaraciji se navodi da se poverenje mora uspostaviti jer očigledno da ne postoji poverenje pre svega u države Zapadnog Balkana da žele da uđu u EU, ali ni poverenje sa naše strane da je EU iskrena na tom putu. Da je komunikacija veoma bitna navodi se i u deklaraciji i u novoj metodologiji, koje treba čitati zajednički“, navodi Međak.

U skladu sa tim, Međak kaže da je novom metodologijom predviđeno da se svake godine, nakon usvajanja godišnjeg izveštaja EK, organizuje posebna međuvladina konfencija na kojoj bi se “podvukla crta” šta je urađeno, gde su se pojavili problemi, i napravio plan za narednu godinu.

“O tom izveštaju bi se raspravljalo na najvišem nivou, međuvladinoj konferenciji, koja se sada održava samo za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja“, ističe Međak.

Neophodni su opipljivi rezultati

Srbija je ispunila određene korake u procesu pristupanja poput analitičkog pregleda zakonodavstva, otvorenih pregovaračkih poglavlja ili izrade akcionih planova za merila za otvaranje poglavlja. Međutim, Babić navodi da nikako ne treba zaboraviti da nas dosta posla još čeka i da bi pregovori u okviru nove metodologije doprineli da rezultati budu dostignuti u jasnijim vremenskim odrednicama, ali i vidljiviji.

“Da stvarna posvećenost evropskoj perspektivi donosi i opipljive koristi. U suprotnom, svejedno je da li smo deo nove metodologije ili ne”, smatra Babić.

Državama kandidatima koje jesu deo nove metodologije omogućena je i brža sektorska harmonizacija i povezivanje. Nakon što se klaster, odnosno sva poglavlja iz jednog klastera zatvore, država kandidat bi u toj oblasti počela da funkcioniše kao članica EU i – ušla bi u strukturu EU, počela da ide na sastanke i učestvuje u politikama EU.

Međak ističe da da bi to bilo vrlo dobro za Srbiju, koja sada ima četiri poglavlja koja bi vrlo brzo mogla da se zatvore – 6, 7, 13 i 20.

“Smatram da je prihvatanje nove metodologije dobro za Srbiju i njeno prihvatanje ne bi trebalo da znači usporavanje, niti vraćanje Srbije unazad. Najveći deo pregovora o pristupanju znači promenu loših praksi u samoj Srbiji. Kada bude krenuo da raste nivo vladavine prava, funkcionisanja državnih institucija, borba protiv korupcije, kontrola javnih nabavki i sve ono što pregovori zahtevaju, tada sama metodologija neće ni biti bitna“, navodi Međak.

On dodaje da treba jasno razjasniti sa EU kako bi konkretno izgledala primena nove metodologije i izvući najbolje iz nje – pre svega političko angažovanje obe strane.

„Međutim, ono što predstavlja rezultat svih navedenih problema je manjak političke volje. A tamo gde nema političke volje, nikakva metodologija vam neće pomoći“, zaključuje Međak.