Svako ko prati rad medija u Srbiji i voljan je da rasuđuje objektivno zna da je sa dolaskom novih vlasti 2012. počelo stvaranje drugačije klime u medijskom prostoru.

Uticaj na slobodno i objektivno informisanje u početku je bio mek i ne mnogo vidljiv, ali već 2014. postaje eksplicitan i izričit. Te, 2014, političkom voljom koja je bila maskirana u poslovne razloge, ukinuta je najpopularnija “talk-show” emisija “Utisak nedelje” na TV B92. Ista sudbina je zadesila i debatne emisije na TV Studio B, a postaje sve primetniji i uticaj na uređivačku politiku javnih medijskih servisa. Tako je počeo rat novih vlasti protiv slobodnih i profesionalnih medija, koji je u proteklim godinama poprimao različite oblike i dovodio do nezamislivih zapleta i ishoda.

Paraleleno sa sprovođenjem sistematske represije režima nad slobodom misli i informisanja stvarana je moćna propagandna mašinerija vladajuće političke grupacije koja danas u potpunosti dominira javnim prostorom i predstavlja glavni izvor informisanja za najveći deo stanovništva. Uskraćivanje javne debate i kritičkog mišljenja, satanizacija drugačijih političkih opcija, enormna proizvodnja lažnih vesti, konstantna proizvodnja regionalnih tenzija i domaćih afera, promovisanje kiča i prostakluka umesto obrazovanja i kulture, neke su od ključnih karakteristika današnje javne sfere u Srbiji koju kreira državna propagadna mašinerija.

Da Srbija svih prethodnih godina nazaduje po pitanju medijskih sloboda lako se može pratiti i kroz Izveštaje o napretku Evropske Komisije (EK), i to posebno u komentarima za Poglavlje 23, u kojima se, iz godine u godinu, ta činjenica konstatuje i izražava zabrinutost “zbog nedostatka napretka” (2018). U Izveštajima EK se ukazuje na “rastuću tendenciju autocenzure” (2014), na “neprimereni uticaj na uređivačku politiku” (2014), na nedostatak kritičke debate u medijskim programima (2016), na pristrasno medijsko izveštavanje tokom predizborne kampanje (2016), na političku kontrolu medijskog sektora (2016) itd. Iste negativne ocene iznosi i Evropski parlament u svojim rezolucijama, dok ugledni međunarodni mehanizmi koji mere nivo slobode izražavanja kontinuirano beleže pad rejtinga Srbije. Na listi “World Press Freedom Index” koju objavljuje organizacija Reporteri bez granica, Srbija je 2013. zauzimala 54. poziciju, 2014. je bila 67, dok je 2018. pala čak na 76. mesto. I na listi međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House), koja kontroliše stepen demokratije i ljudskih sloboda u čitavom svetu, Srbija je izgubila status slobodne države. Sada je svrstana u grupu delimično slobodnih zemalja sa delimičnim slobodama u medijskoj sferi.

Bez slobode izražavanja nema članstva u EU

Članice EU mogu postati samo zemlje u kojima se poštuje pravo na slobodno izražavanje i informisanje.

Za EU “sloboda izražavanja je je ključni indikator spremnosti zemlje da postane deo EU. Ona podrazumeva posvećenost demokratiji, dobroj upravi i političkoj odgovornosti. Nijedna zemlja ne može pristupiti EU ukoliko ne garantuje slobodu izražavanja kao osnovno ljudsko pravo”, citat je koji zauzima centralno mesto na internet stranici Evropske Komisije (EK) posvećene procesu proširenja.

EU, na različite načine pomaže unapređenje medijskih sloboda u zemljama Zapadnog Balkana u kojima su mediji suočeni sa političkim i ekonomskim pritiscima, a novinari su često žrtve pretnji i fizičkih napada.

EU pruža pravnu pomoć Srbiji u pripremi medijskih zakona i medijske strategije. Zatim, kroz godišnji izveštaj o napretku, EU vrši kontrolu medijske politike u zemlji kandidatu za članstvo i daje preporuke šta bi trebalo unaprediti. I treće, kroz IPA programe tj. medijske konkurse, EU pruža finansijsku pomoć medijima. Iako se evropski medijski konkursi sprovode na svake dve ili tri godine, oni imaju veliki značaj za opstanak preostalih malobrojnih kvalitetnih i profesionalnih medija u Srbiji, koji su, u postojećem političkom ambijentu, osuđeni na izumiranje.

Međutim ova dragocena stručna i finansijska pomoć EU ne doprinosi rešavanju suštinskog problema Srbije koji se ogleda u nepostojanju političke volje da se obezbedi poštovanje prava na slobodu informisanja. Politička volja aktuelne vlasti usmerena je u sasvim suprotnom pravcu i umesto da ovo osnovno ljudsko pravo štiti ona ga kontinuirano urušava, u isto vreme jačajući sredstva informisanja koja sprovode propagandu u njenu korist.

Iako civilno društvo, nezavisni mediji, opozicione partije, ali i međunarodne “watchdog” organizacije kao što je Fridom haus, godinama ukazuju na ovakav trend u Srbiji, EU dosledno žmuri nad sistematskim urušavanjem medijskih sloboda i medijskog pluralizma, čije su poražavajuće konsekvence odavno vidljive u srpskoj javnoj sferi.

Poznata epizoda iz 2015, kada je na molbu novinara da prokomentariše narastajuću cenzuru u Srbiji evropski komesar Johannes Hahn (Johanes Han) izrazio nevericu i zatražio dokaze, odavno je postala paradigma odnosa administracije EU prema zbivanjima u Srbiji.

Bez obzira na kritike iznete u godišnjim izveštajima EK i rezolucijama EP, koje se pored stanja u medijima, odnose i na vladavinu prava, borbu protiv korupcije itd, evropski zvaničnici su u godinama za nama, bez izuzetka iznosili pohvale na račun reformskog učinka srpskih vlasti i ispoljavali nesrazmernu toleranciju prema očiglednom i postojanom urušavanju demokratskih tekovina i procesa.

Po pitanju poštovanja evropskih vrednosti i standarda, Srbija je 2019. neuporedivo dalje od članstva u EU nego što je to bila 2012. Daleko je i od pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, iako je saradljivost u rešavanju kosovskog čvora bio presudni faktor da Evropa podrži aktuelni režim i proglasi ga za “faktor stabilnosti”.

Tolerišući stabilokratiju u Srbiji, EU je postala tihi saučesnik u jačanju autokratije. Srbija je danas zemlja koja se ne može pohvaliti vladavinom prava, poštovanjem sloboda ili demokratskim institucijama.

Da bi se Srbija vratila na put demokratije, slobodnih izbora i slobodnih medija, njenim građanima je više nego ikada potrebna pomoć Evrope. One Evrope koja čvrsto stoji iza svojih izvornih vrednosti i načela, na čijim temeljima je EU i nastala.