fbpx
European Western Balkans
Image default
Izdvojeno Mišljenja

Kako Kosovo dočekuje desetu godišnjicu Briselskog sporazuma nakon kriza u 2022. godini?

U aprilu 2023. godine navršiće se punih 10 godina od kada su tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i premijer Kosova Hašim Tači, pod blagoslovom Visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, potpisali „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, poznatiji kao Briselski sporazum. Briselski sporazum iz 2013. godine dugo je smatran najvećim dostignućem dijaloga Beograda i Prištine koji se od 2011. godine vodi pod okriljem Evropske unije.  Pivotalno mesto ovog dokument u celokupnom procesu dijaloga proizašlo je ne samo iz težine političkih pitanja za koje je on pronašao sporazumno rešenje već i iz činjenice da je značajan deo njegovih odredbi zaživeo u praksi. Srpske institucije na severu Kosova, označene kao „paralelne“, bile su ukinute, dok su Srbi u severnim opštinama postali deo kosovskog poretka kroz uključivanje u opštinske, policijske i pravosudne organe formirane u skladu sa kosovskim zakonima. Ovaj proces realizovan je uprkos činjenici da Zajednica srpskih opština (ZSO), koja je trebalo da olakša integraciju Srba iz severnih opština u kosovski sistem, nikada nije bila formirana.

Kada se tokom prethodnih godina razmatrala implementacija Briselskog sporazuma, obaveze koje iz njega proizlaze mogle su se grubo podeliti na „ispunjene“ i „neispunjene“. Dok su se ukidanje „paralelnih“ institucija i integracija severa u kosovski sistem smatrali „ispunjenim“ obavezama, formiranje ZSO lebdelo je u vazduhu kao „neispunjena“. Razmatranje Briselskog sporazuma povodom desete godišnjice njegovog potpisivanja, međutim, neće biti moguće bez uvođenja nove kategorije „poništenih“ obaveza. Poništen je upravo njegov najveći rezultat – integracija severa u kosovski sistem. U novembru 2022. godine, Srbi su napustili sve te kosovske institucije u koje su ušli zahvaljujući Briselskom sporazumu. Od Briselskog sporazuma nije ostao „kamen na kamenu“.

Kako je Briselski sporazum za ovih 10 godina prošao put „od sjaja do očaja“? Razlozi su verovatno brojni, ali razmatranju ne bi trebalo da promakne uloga koju je u tome imala politika „reciprociteta“ inaugurisana od strane kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Reciprocitet ili „milo za drago“

Politika reciprociteta predstavljala je novi pristup Prištine u dijalogu sa Beogradom koji je Aljbin Kurti patentirao tokom svog prvog mandata na čelu kosovske Vlade. Tokom zime 2020. godine, kratkovečna Kurtijeva Vlada ukinula je tarife od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, koje je uveo Kurtijev prethodnik na mestu kosovskog premijera Ramuš Haradinaj. Ipak, uvoz iz Srbije na Kosovo efektivno je ostao onemogućen zbog drugih trgovinskih ograničenja koja su uvedena u skladu sa politikom reciprociteta. Prva Kurtijeva Vlada, međutim, nije dugo potrajala jer su upravo mere reciprociteta bila ključna prepreka za nastavak dijaloga Beograda i Prištine za koji je tada bila zagrejana Trampova administracija.

Politika reciprociteta vraćena je na velika vrata nakon što je u aprilu 2021. godine Aljbin Kurti snažnije nego prethodni put zgrabio vlast na Kosovu. Prva u nizu „recipročnih“ kriza izbila je u septembru 2021. godine. Kriza je izbila nakon što je kosovska Vlada odlučila da za vozila iz centralne Srbije uvede probne tablice prilikom ulaska na Kosovo po uzoru na režim koji je Srbija primenjivala za vozila sa RKS tablicama. Nakon što je usledio odgovor srpske strane u vidu blokada administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak i povećanja borbene gotovosti Vojske Srbije duž administrativne linije, kriza je razrešena postizanjem dogovora o korišćenju nalepnica za pokrivanje spornih delova tablica na svim vozilima.

Kriza oko tablica tokom jeseni 2021. godine predstavljala je preludijum za 2022. godinu koja je u potpunosti protekla u znaku tenzija. Prvi kvartal 2022. godine obeležile su dve zabrane. Kosovske institucije najpre su zabranile da se na Kosovu održi referendum za promenu Ustava Srbije zakazan za 16. januar. Kako je ta zabrana prošla bez većeg protivljenja srpske strane, kosovske institucije su bez oklevanja zabranile i da se na Kosovu organizuje glasanje na srpskim predsedničkim i parlamentarnim izborima planiranim za 3. april. Srpska strana je i tada popustila bez borbe iako je imala podršku međunarodnih predstavnika za zahtev da se glasanje omogući.

Postizanjem ekvivalentnog tretmana registarskih tablica i „recipročnog“ neodržavanja srpskih izbora na Kosovu, politika reciprociteta Aljbina Kurti dobila je novi zamah. Istovremeno, popustljivosti srpske strane došao je kraj. To je stvorilo uslove da tokom leta 2022. godine zaoštrenost srpsko-albanskih odnosa dostigne novi nivo.

Od reciprociteta do bumeranga

Nova etapa eskalacije krize započela je krajem juna kada je kosovska Vlada objavila odluku o uspostavljanju reciprociteta sa Srbijom u tretiranju ličnih karata i preregistraciji vozila sa KM na RKS tablice. Strogo posmatrano, zahtev za uklanjanje srpskih registarskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu nije predstavljao meru reciprociteta. Radilo se o neispunjenoj obavezi iz Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine koja je predviđala da će vozila registrovana na Kosovu nositi KS ili RKS tablice. Budući da su registarske tablice sa oznakama gradova južno od Ibra bile uklonjene tokom prethodnih programa preregistracije, zahtev Prištine prvenstveno se ticao KM tablica koje se koriste na severu Kosova. Namera Prištine da uvede ulazno-izlazni dokument za osobe koje na Kosovu ulaze sa srpskim ličnim kartama predstavljala je tipičnu meru reciprociteta budući da su srpske institucije izdavale identičnu ispravu osobama koje ukaze u centralnu Srbiju sa kosovskim ličnim kartama.

Mere u pogledu ličnih karata i registarskih tablica donete su u paketu ali su one zbog različitih rokova implementacije poslužile kao okidači za dve sukcesivne krize. Tenzije su najpre buknule zbog ličnih karata. Nove barikade na severu Kosova osvanule su 31. jula uoči planiranog početka izdavanja ulazno-izlaznog dokumenta građanima Srbije koji ulaze na Kosovo. Barikade su ubrzo bile uklonjene zbog pristanka Prištine da primenu ove odluke odloži za mesec dana.

Kako će se ispostaviti, taj period je bio dovoljan da se pronađe miran izlaz iz krize. Krajem avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da će Beograd prestati da izdaje ulazno-izlazni dokument za građane Kosova i da će umesto toga na administrativnim prelazima biti postavljeni odgovarajući „disklejmeri“ sa porukom da Srbija time nije priznala kosovske lične karte. Ovakav epilog značio je da je Kurti ponovo izborio reciprocitet u odnosima sa Beogradom.

Pitanje KM registarskih tablica pokazalo se kao teže za rešavanje. Srpska strana je prestala da popušta tako da je na severu Kosova izvršen bojkot programa preregistracije koji je Priština jednostrano pokrenula. Kako je do isteka roka za preregistraciju 31. novembra nekolicina vlasnika preuzela RKS tablice za svoja vozila, Priština je objavila plan za sankcionisanje onih koji tu nisu učinili. Sankcije bi se progresivno pooštravale polazeći od opomena, preko novčanih kazni do oduzimanja vozila.

Nakon što je Priština obelodanila „paket“ represivnih mera prema neposlušnim vozačima na severu Kosova, stvari su počele da se menjaju. Dok je srpska strana prethodno bila reaktivna i burno odgovarala na jednostrane poteze Prištine, u novembru je prešla u kontraofanzivu.

Do potpunog obrta u ravnoteži moći došlo je kada su početkom novembra Srbi sa severa Kosovo odlučili da napuste kosovske institucije, iste one u koje se bili uvedeni Briselskim sporazumom. Rezultati diverzije koju je izvršila srpska strana bili su uočljivi već krajem novembra.

Kurti je tada prvi put bio prinuđen da se povuče. Nakon posredničkih međunarodnih diplomata, Kurti je odustao od namere da kažnjava vlasnike vozila sa KM tablicama pravdajući to maglovitim obećanjem o postizanju konačnog sporazuma sa Srbijom već u martu 2023. godine.

Pred kraj godine, umesto nove runde dijaloga, međutim, usledila je nova runda barikada. Tokom decembra, Srbi na severu Kosova proveli su 20 dana na barikadama kojima je leđa čuvala Vojska Srbije koje je ponovo podigla borbenu gotovost duž administrativne linije. Mada ni razlozi za postavljanje niti za uklanjanje barikada nisu bili posve jasni, njihov efekat jeste. One su demonstrirale da Priština nema monopol nad silom na severu Kosova.

Odmrzavanje „zamrznutog sukoba“

Iako je na početku svog drugog premijerskog Aljbin Kurti tvrdio da mu dijalog sa Beogradom ne zauzima značajno mesto na listi prioriteta, ispostavilo se da on predstavlja vektor njegove politike. Politika reciprociteta za kojom je Kurti posegao trebalo je da služi kao poluga koja bi mu omogućila da ostvari dva cilja u odnosu sa srpskom stranom.

Prvi cilj koji je Kurti hteo da postigne bio je uspostavljanje punog suvereniteta Prištine nad severom Kosova, kao oblašću koja je uporno izmicala prethodnim kosovskim Vladama. Vlada Aljbina Kurtija je, međutim, dočekala kraj 2022. godine sa manje uticaja na severu Kosova od onog kojim je raspolagala na njenom početku.

Drugi, i dalekosežniji, cilj Kurtijeve politike bio je da se nametanjem tema naruši status kvo u kome se odnos Beograda i Prištine nalazio godinama. Pitanja koja je Kurti otvarao (izbori, lične karata i registarske tablice) nisu bila cilj već sredstvo da se radikalizacijom prilika na terenu isforsira razgovor o statusnim pitanjima. Da je to bilo u pozadino jednostranih mera koje je povlačio, Kurti je i sam potvrdio krajem novembra nakon pregovora u Briselu. Kurti je tom prilikom naveo da Vučić i on treba da razgovaraju o finalnom sporazumu (o međusobnom priznanju) a ne o tehničkim pitanjima poput tablicama. O težnjama Kosova da zaokruži svoju državnu nezavisnost svedočile su i aktivnosti na međunarodnom planu koje su se odvijale paralelno. Kosovo je u maju podnelo zahtev za prijem u članstvo Saveta Evrope a u decembru kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.

Ledeni pokrivač koji je obmotavao spor oko statusa Kosova počeo je da se topi tokom 2022. godine. Katalizator tog procesa bila je politika reciprociteta kojom je Aljbin Kurti želeo da izazove status kvo i iznudi razgovore o konačnom sporazumu. Svojim jednostranim potezima Kurti jeste uspeo da poremeti status kvo ali ne i da spor približi sporazumnom rešenju. Međutim, dok je Kurti u krizama video način da se ubrzaju razgovori o finalnom sporazumu, za Vučiča krize predstavljaju prilike da se oni odlože. Nade da će deseta godišnjica Briselskog sporazuma biti proslavljena potpisivanjem Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji, na temelju skrivenog francusko-nemačkog predloga, potopljene su izlaskom Srba na severu Kosova iz kosovskih institucija.

Kada se status kvo jednom naruši, sukob može da zauzme trajektoriju eskalacije koja vodi do obnove neprijateljstava. Krize iz 2022. godine u nasleđe su ostavile nedefinisan status severa Kosova kao rizik za izbijanje novih tenzija. Uoči desete godišnjice Briselskog sporazuma, stanje na severu Kosova potpuno je suprotno od onog što je ovim dokumentom bilo zamišljeno da bude. Umesto da Srbi na severu kroz svoje predstavnike u opštinama, policiji i pravosuđu i Zajednice srpskih opština budu integrisani u jedinstven kosovski sistem, sever Kosova pretvoren je u poligon za odmeravanje snaga Beograda i Prištine. Deseta godišnjica Briselskog sporazuma zato traži odgovor na pitanje na šta je potrošena čitava decenija.

 

Povezani članci

[VIDEO] Dragojlović: Zastoj u otvaranju pregovaračkih poglavlja

EWB

[EWB Intervju] Nakarada: Drastično socijalno raslojavanje i siromaštvo glavni bezbednosni izazovi za region

EWB

Na marginama u Londonu: Šta čeka Zapadni Balkan u narednoj deceniji?

EWB