fbpx
European Western Balkans
Analize

Kako su oporezivanje i energetika ove godine dobili najbolje ocene Evropske komisije

Sastanak ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović sa predstavnicima Delegacije EU; Foto: EU Delegation in Serbia

Oporezivanje i energetika – to su oblasti u kojima je Srbija ostvarila značajan napredak u poslednjih godinu dana kada je reč o usklađivanju sa pravom Evropske unije. Njih je posebno označila Evropska komisija u svom izveštaju u oktobru.

Ova dva poglavlja u izveštaju su dobila ocenu 4 od 5, to jest “dobar napredak”. Samo još dva poglavlja, o pravu privrednih društava i finansijskoj kontroli, mogu se “pohvaliti” istom ocenom, dok je u svim drugim poglavljima ona bila manja. Dominirale su trojke i dvojke, te je prosečna ocena Srbije iznosila 2,82.

Poglavlje 15: Energetika i Poglavlje 16: Oporezivanje, još nisu otvorena u pregovorima sa EU, i nalaze se u okviru klastera četiri, odnosno klastera tri, koje Srbija ima nameru da otvori do kraja godine. Tu ambiciju je podržala Evropska komisija, ali konačna odluka zavisiće od država članica Evropske unije i njihove ocene da li je i u drugim oblastima, poput vladavine prava, postignut dovoljan napredak.

Da bi se otvorili klasteri, prema novoj metodologiji, moraju biti ispunjena “merila za otvaranje” za svako poglavlje unutar klastera. U pitanju su kriterijumi koje EU postavlja da bi se uopšte ušlo u dalje pregovore, a koji su tehničke prirode i zavise od same oblasti.

Srbija je, dakle, u prethodnih godinu dana i u oblasti oporezivanja i u oblasti energetike “dodala gas” u ispunjavanju merila o otvaranju, kako bi i celi klasteri bili spremni za otvaranje.

U slučaju oporezivanja, mera koju je trebalo preduzeti već dugo je stajala na dnevnom redu. Još od 2016. godine, Evropska komisija je u svakom godišnjem izveštaju pozivala Srbiju da izjednači akcize na alkoholna pića, koja su dugo godina diskriminisale strane proizvođače.

Pre izmena Zakona o akcizama u maju 2021, akciza na jaka alkoholna pića obračunavala se i plaćala prema kategoriji u koju je piće razvrstano, a ne prema procentu alkohola koji je sadržan u određenom piću, navodi se u Knjizi preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za 2020. godinu.

“Konkretno, u 2020. godini, na rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, plaćala se akciza od 134,6 dinara po litri, a za rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 343,7 dinara po litri”, navodi se.

Kako je ova publikacija ilustrovala, pakovanje rakije od šljive i pakovanje viskija od 0,7 litara, pre izmena Zakona, koštali su isto, oko 2000 dinara. Međutim, akciza na rakiju bila je 97 dinara, dok je na viski bila 241 dinar – razliku su predstavljali gubici za proizvođače viskija, koji su najčešće bili inostrani.

“Visina akciza na jaka alkoholna pića koja se prave od žitarica, koja su praktično iz uvoza, bila su dva i po puta veća”, rekla je Jelena Rančić, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 16, za RTS.

Knjiga preporuka NKEU navela je da je promena Zakona o akcizama “prvi i jedini” uslov za otpočinjanje pregovora u ovom poglavlju. Ona je konačno ispunjena u maju ove godine. Od sada se akciza na alkoholna pića obračunava u odnosu na procenat alkohola koji sadrže, a ne u odnosu na sirovinu od koje su nastala. Predlagač zakonskih izmena, Ministarstvo finansija, procenilo je da će ovo najverovatnije dovesti do snižavanja cena alkoholnih pića od žitarica, poput viskija, dok će se cena alkoholnih pića od voća povećati.

Uslov za otvaranje ovog poglavlja je, dakle, ispunjen, i otuda i pozitivna ocena Evropske komisije. Poglavlje 16: Oporezivanje, sačekaće na otvaranje celog trećeg klastera: konkurencija i inkluzivni rast, koji ukupno čini osam poglavlja.

Kada je reč o poglavlju o energetici, koje se nalazi u četvrtom klasteru od četiri poglavlja, objašnjenje za dobru ocenu Evropske komisije nešto je “tehničkije”. Kako za naš portal navodi Lidija Radulović, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 15 Nacionalnog konventa EU, od rezultata skrininga 2015. godine postojao je period 5 godina “kočenja” razvoja u sektoru energetike, i tek krajem 2020. godine je pokrenuto više procesa na koje se tako dugo čekalo.

“Ono što je najviše doprinelo, takoreći, dobroj oceni jeste ispunjavanje dva merila za otvaranje Poglavlja 15. Prvo, usvojen je plan za potpuno razdvajanje u gasnom sektoru, drugo, usvojen je akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se tiču minimalnih rezervi nafte i naftnih derivata”, kaže Lidija Radulović.

Fokus Evropske komisije u gasnom sektoru bila je kompanija “Srbijagas”. Ona je ranije ukazivala da u njegovom poslovanju nisu razdvojene delatnosti distribucije i trgovine od transporta i skladištenja čime bi se omogućila konkurencija i pristup drugim akterima na tržištu u skladu sa pravilima EU.

Kako je ranije preneo Radio Slobodna Evropa, prema podacima Agencije za energetiku, “Srbijagas” je držao monopol na gasnom tržištu Srbije, što je prepreka na putu evropskih integracija Srbije.

Formalan korak ka rešavanju ovog pitanja načinjen je u maju 2021. Srbija je tog meseca usvojila planove za razdvajanje “Srbijagasa” i “Jugorosgasa”, kompanije koja se bavi isporukom ruskog prirodnog gasa u Srbiju i snabdevanje gasom različitih delova Srbije. Ugovor o prenosu akcija preduzeća Transportgas Srbija d.o.o. sa Srbijagasa na Srbiju potpisan je u maju 2021. godine, stoji u izveštaju Evropske komisije.

Ono što je ostalo kao najveća kritika, ističe Lidija Radulović, jeste nepotpuna implementacija ovog plana.

“Neophodno je potpuno razdvojiti Srbijagas, Transportgas i Jugorozgas, kao i razviti konkurenciju na tržištu gasa, obezbediti trećoj strani pristup gasnoj mreži, što trenutno nije slučaj. Odbijanje pristupa trećem licu gasnoj mreži predstavlja direktno kršenje Ugovora o Energetskoj zajednici što je navedeno i u godišnjem izveštaju Energetske zajednice objavljenom 1. novembra 2021. godine”, navodi ona.

Kada je reč o rezervama nafte, obaveze Srbije odnose se na pravnu obavezu svih članica Evropske unije da imaju rezerve nafte u visini od 61 dana prosečne dnevne potrošnje, ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju.

Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu notirao je da su rezerve nafte u Srbiji i dalje u blagom porastu i da su u junu 2020. godine bile su na nivou od 21 dana prosečne dnevne potrošnje. U decembru 2020. godine počela je izgradnja skladišta nafte kapaciteta 2 puta 20.000 metara kubnih u luci Smederevo, navedeno je u izveštaju.

Vlada je usvojila Akcioni plan u maju 2021, što je u ovoj fazi dovoljan korak. Ovaj dokument, kako je navedeno, treba da ukaže na dinamiku usklađivanja zakonodavstva sa EU, ali i postepeno povećanje nivoa skladišnih kapaciteta za potrebe obaveznih rezervi nafte do minimalnog nivoa utvrđenog pravnim tekovinama EU.

Fokus je, dakle, i u ovom poglavlju, bio na merilima za otvaranje. Uz to, u aprilu su usvojeni novi zakoni – o korišćenju obnovljivih izvora energije i o energetskoj efikasnosti i racionalnog upotrebi energije. Njihovo usvajanje je takođe dopunilo pozitivnu sliku o reformama, pogotovo u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, kaže Lidija Radulović,

Višegodišnje kašnjenje, pa napredak sa ciljem da se otvore klasteri: tako se najbolje može opisati stanje u oblastima oporezivanja i energetike u proteklih godinu dana. Utisak je, zbog toga, da će i dalji napori zavisiti pre svega od toga da li će i kada klasteri biti otvoreni, a ne od procene da li su reforme potrebne za građane.

Povezani članci

Umesto liste: Poslanici u EP koji su uticali na evropski put Srbije

EWB

Da li vlast u Srbiji koristi državni Telekom da bi ograničila slobodu medija?

Sandra Maksimović

Šta će biti ako ne uđemo u EU?

EWB