fbpx
European Western Balkans
Analize

Kakvu će ulogu u budućnosti KFOR imati na Kosovu?

Foto: Flickr / KFOR Kosovo

Nakon potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma između NATO-a i FR Jugoslavije 9. juna 1999. godine čime je prekinuto bombardovanje, narednog dana usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se predviđa povlačenje vojnih i policijskih snaga FR Jugoslaije i uspostavljanje međunarodne operacije pod vođstvom NATO-a na Kosovu.

Već 11. juna, iz današnje Severne Makedonije prvi kontigenti KFOR snaga (Kosovo Force). Devet dana kasnije, sa potpunim povlačenjem snaga FR Jugoslavije, KFOR su ostale jedine legitimne vojne snage.

Od tada je prošlo više od 20 godina,  a okolnosti na Kosovu, Srbiji i Zapadnom Balkanu su se znatno promenile, pa se postavlja pitanje sa kojim političkim izazovima se KFOR misija suočava danas i kakva mu je budućnost.

Mandat isti, promene u organizaciji i strukturi

Iako se struktura KFOR tokom godina menjala (što je i normalno s obzirom na dugovečnost misije), mandat ove misije je ostao nepromenjen.

“Mandat UN za našu mirovnu misiju KFOR, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999, ostaje nepromenjen. I dalje se staramo da okruženje bude sigurno i bezbedno i da svim zajednicama na Kosovu bude garantovana sloboda kretanja, za dobrobit svih ljudi na Kosovu”, rekao je nedavno admiral Robert Burk, komandant Komande združenih snaga u Napulju, pod čijom je nadležnošću KFOR misija.

Pored toga, uloga misije je i da se podržavaju i koordinišu međunarodni humanitarni napori i civilno prisustvo, zatim podrškra razvoju stabilnog, demokratskog, multietničkog i mirnog Kosova, kao i podrška razvoju Kosovskih bezbednosnih snaga (KSB).

Međutim, ono što je uočljivo jeste fluktacija zemalja učesnica u misiji i tendencija smanjivanja pripadnika misije.

„Dijalog Beograda i Prištine i regionalni odnosi svakako utiču na ulogu KFOR-a, pa su se tako vremenom struktura i brojnost misije prilagođavali situaciji na terenu. Pre nekoliko godina je značajno smanjen broj pripadnika ove misije, ali ona i dalje de facto predstavlja značajno vojno prisustvo na Kosovu i značajan mehanizam za prevenciju sukoba u ovom regionu“, kaže Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

U početku misija je brojala oko 50.000 pripadnika iz 39 država članica partnera. Već 2008. godine taj broj je spao na oko 17.500 pripadnika. Danas KFOR broji nešto manje od 3400 vojnika iz 27 različitih zemalja.

I dok smanjivanje broja pripadnika misije izaziva nelagodu zvaničnika u Beogradu i budi pažnju medija, za analitičare iz Prištine to predstavlja znak unapređenja situacije na Kosovu.

“Smanjivanje broja KFOR vojnika nije povezano (direktno ili indirektno) sa aktivnostima KFOR misije na Kosovu, već je to stvar indidivdualnih odluka država koje učestvuju u ovoj misiji. Zaista to potvrđuje primetan napredak na Kosovu”,  navodi za EWB Plator Avdiu, istraživač Kosovskog centra za studije bezbednosti (KCSS).

On kao i Ignjatijević smatra da je već više od 20 godina KFOR igrao značajnu ulogu kada je u pitanju sveobuhvatna bezbednost na Kosovu.

“Prema mom mišljenju danas je ovoj misiji su smanjene dužnosti i odgovornosti koje je imala zbog postepenog prenosa odgovornosti na kosovske institucije i razvoj bezbednosnih institucija Republike Kosovo, poput Kosovske policije, Kosovskih bezbednosnih snaga itd.”, smatra Avdiu.

Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga – izazov za NATO?

Devet godina od ulaska pripadnika misije KFOR na Kosovu, 12. juna 2008. godine NATO je KFOR-u dodelio novi zadatak –  obučavanje „multietničkih, profesionalnih i civilno kontrolisanih Kosovskih bezbednosnih snaga (KSB)“.

KSB predstavljaju zvanične bezbednosne snage vlasti u Prištini koje su lako naoružane i čiji se glavni zadaci uglavnom skoncentrisani na podršku civilnim vlastima u situacijama kada nije primereno da reaguje policija, otklanjanje eksplozivnih materijala, upravljanje opasnim materijalima, gašenje požara i civilne zaštite. Shodno tome, misija ovih snaga nije obuhvatala odbrambenu komponentu što je karakteristika vojski većine država.

Međutim, kosovski parlament je 14. decembra 2018. godine usvojio tri zakona kojom se postavlja osnov za transformaciju KSB u Vojsku Kosova u narednih deset godina sa planom da ima oko 5000 vojnika i oko 3000 rezervista.

„U Skupštini Kosova sa apsolutnom većinom, izvan političkih razlika, kao retko kada, izbaranici naroda su usvojili paket zakona o osnivanju Vojske Kosova“, napisao je tada na Fesjbuku Hašim Tači, tadašnji predsednik Kosova.

Na ovo je reagovao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg koji je u zvaničnom saopštenju naveo da „žali što je ova odluka donesena uprkos iznete zabrinutosti NATO-a“.

„Dok je o pitanju tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga na Kosovu da odluči, jasno smo stavili do znanja da je ovaj potez neblagovremen“, naveo je Stoltenberg tada i doda da je sada na Severnoatlantskom savetu da preispita nivo saradnje sa KSB.

I dok diskusije u Severnoatlanstkom savetu još uvek traju, što je potvrdio i zamenik generalnog sekretara Mirča Đoana u skorašnjem intervjuu za EWB, Avdiu kaže da nema promene nivoa saradnje što se tiče KFOR-a ili NALT-a (NATO savetodavnog i tima za vezu lociranog u Ministarstvu odbrane Kosova i odgovornog za razvoj KSB).

“Uprkos nekim kritikama iz sedišta NATO-a nakon procesa transformacija KSF-a, ne verujem da će sede ili u budućnosti biti neke potencijalne reakcije iz sedišta NATO-a koje ses tiču KFOR-a i aktivnosti NATO sedišta na Kosovu”, kaže Avdiu za EWB.

On dodaje da takođe da ne vidi reakcije iz Srbije i njihovih saveznika kao relevantne s obzirom da KSB doprinosi ne samo regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu, već i međunarodnim mirovnim misijama zajedno sa SAD i drugim partnerima.

Tako je januara 2021. godine kosovski parlament jednoglasno glasao za slanje mirovnjaka pod komandom Nacionalne Garde Ajove. Međutim, javnosti nije poznata misija u kojoj bi išli ili broj pripadnika koji bi se poslao.

Ignjatijević smatra da se dve godine od usvajanja ove legislative sitaucije nije baš praksi promenila, uključujući i uloge KFOR-a.

„Odluka da se KSB transformiše u vojsku u Srbiji je odjeknula i tema je senzacionalistički i ratoborno ispraćena u medijima, iako je izvesno da jedan takav proces može trajati godinama i neće u velikoj meri uticati na situaciju na terenu“, zaključuje Ignjatijević.

KFOR je tu i ostaće

Kada je u pitanju značaj i budućnost misije, Marija Ignjatijević ističe da je za Srbiju prisustvo KFOR-a i dobra komunikacija sa misijom značajna kao garancija stabilnosti i sigurnog okruženja za srpsku zajednicu.

„S druge strane, sama tema je u Srbiji veoma osetljiva i retko se govori o konkretnim oblicima i koristima od saradnje sa NATO, pa tako i o saradnji sa KFOR. Nije izvesno da će se u nekom skorijem periodu KFOR u potpunosti povući, ali će svakako regionalni odnosi uticati na prirodu mandata ove misije“, ističe Ignjatijević za EWB.

S druge strane, kada je u pitanju budućnost odnosa KFOR-a i samog Kosova, Avdiu smatra da nova vlada Kosova treba razviti strateški okvir za saradnju sa NATO-om.

“Nova kosovska vlada, za koju se očekuje da uskoro bude konstituisana, treba razviti strateški okvir za saradnju sa sedištem NATO-a i Severnoatlantskim savetom kako bi se započeo politički dijalog između kosovskih institucija i sedišta NATO-a u Briselu koji će rezultirati međusobnim ugovornim odnosima”, navodi Avdiu.

On kaže da bi ovo postavilo osnov za pristupanje Kosova programu Partnerstva za mir i eventualnog razvoja Akcionog plana za članstvo (MAP).

“Politički dijalog između obeju strana (Kosova i sedišta NATO) definisaće takođe i strategiju izlaska KFOR misije koja treba ostati na Kosovu sve dok ova ne postane članica NATO-a do kada bi Kosovske bezbednosne snage i Kosovska policija preuzele preostale odbrambene i bezbednosne dužnosti KFOR-a”, zaključuje Avdiu.

S obzirom da je završetak dijaloga Beograda i Prištine, koji treba da rezultira sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa, daleko i činjenica da Kosovo ne priznaju četiri zemlje NATO članice, čime je njegova evroatlantska perspektiva neizvesna, KFOR će barem za sada biti jedina legitimna vojna sila na Kosovu. Međutim, isto tako će kao i do sada prilagođavati svoje aktivnosti, strukturu i brojeve pripadnika u cilju ispunjavanja svog mandata.

Povezani članci

Rast podrške članstvu u EU među mladima, ali dezinformacije i nezainteresovanost i dalje problem

Sofija Popović

Ministarstva zadužena za evropske integracije spremno dočekuju 2018.

Marija Stojanović

Odnos prema ratnim zločinima važan za pristupanje Srbije Evropskoj uniji

Divna Prusac