BUDVA – Zapadni Balkan je od izuzetne važnosti za Sjedinjene Američke Države, smatra Majkl Karpenter, spoljnopolitički savetnik bivšeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, napominjući da bi nova američka administracija trebalo da posveti veću pažnju regionu.
Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
“Mislim da je ovaj region strašno važan za SAD, sada više nego ikad i da ima ljudi kojima je stalo do toga, ali ostajem pesimista kada je reč o tome da li ova administracija ima ono što je potrebno da se usredsredi energija, pažnja, resursi ovde na Zapadnom Balkanu”, izjavio je Karpenter u intervjuu za portal European Western Balkans (EWB) na marginama 2BS Foruma u Budvi gde je učestvovao kao govornik.
On kaže da ostaje da se vidi da li će američka politika prema Balkanu biti promenjena dodajući da u poslednjih par meseci nije primećeno da je Vašington obratio pažnju na region.
“Prilično sam pesimista s obzirom da administracija ide od jedne do druge krize i zbog činjenice da se nije fokusirala na jačanje naših saveznika i partnera”, rekao je Karpenter.
On, međutim, dodaje da u Vašingtonu ima puno ljudi poput senatora Džona Mekejna i Krisa Marfija koji shvataju značaj regiona i koji žele da SAD igraju veću ulogu i ulažu lične napore u pronalaženje rešenja za probleme i izazove na Balkanu.
Tu je, navodi, i Brajan Hojt Ji, pomoćnik zamenika državnog sekretara i profesionlni diplomata koji ima veliko znanje i imao je veoma značajnu ulogu od kad je došao u Stejt department.
“Ono što u ovom trenutku ne vidimo je pažnja na visokom nivou – ne samo od članova Kabineta poput ministra odbrane ili državnog sekretara – već od visokih zvaničnika na nižim funkcijama. Naravno mnoge od tih pozicija su trenutno upražnjene, ali nismo videli veliku pažnju prema Zapadnom Balkanu od strane visokih zvaničncika”, naveo je Karpenter.
A to je, kako je istakao, važno za održavanje napretka.
Govoreći o interesima Rusije na Balkanu, Karpenter smatra da remetilački uticaj Moskve otežava odnos NATO i EU prema regionu i slabi obe te institucije što je, kako kaže, primarni cilj ruske spoljne politike.
On primećuje da postoje izvestan nivo rastućeg uticaja u Republici Srpskoj i Srbiji, kao i nekim drugim zemljama u kojima Rusija ima jake kulturne veze.
“Ako pogledate Humanitarni centar u Nišu, to je primer mesta gde bi Rusija očigledno volela da proširi svoj uticaj u regionu. Ali, sve u svemu, mislim da uloga Rusije na Balkanu nije primarno vojne prirode, već je uglavnom fokusirana na ometanje evropskog i transatlantskog uticaja”, smatra Karpenter.
Kada je reč o ulozi Turske na Balkanu, Karpenter kaže da će ona zavisiti od toga kako se ona bude postavila kao država uz podsećanje da je moderna Turska na Ataturkovim principima zasnovana kao sekularna muslimanska država koja je ključni saveznik NATO i Zapada.
Čak iako je evropska integracija uvek bila daleko, takva Turska bi mogla da ima pozitivnu ulogu u regionu.
Ali, primećuje on, Turska odnedavno postaje sve autoritarnija i kreće se u radikalnijem smeru koji je, kako kaže, više u skladu sa nekim vladama Zalivskog regiona.
“Ako se takav scenario bude izveo u Turskoj onda će Turska igrati negativniju ulogu u ovom regionu”, rekao je Karpenter.
Sve to, zavisi od budućnosti Turske koja je, po njegovim rečima, sada na geostrateškom raskršću i otvoreno je pitanje da li će izabrati da postane suštinski bliksoistočna sila ili će ostatii jednom nogom na vratima evroatlantske zajednice.
Važno pitanje je i da li će Ankara imati bliže odnose sa Vašingtonom i Briselom ili sa Moskvom, zaključio je Karpenter.