Kentera: Srbija suviše bitna na Balkanu da bi bila neutralna

Beogradska NATO nedelja; Foto: Filip Krainčanić
Beogradska NATO nedelja; Foto: Filip Krainčanić

BEOGRAD – Srbija je suviše bitan faktor na Balkanu da bi vodila neutralnu spoljnu politiku, uveren je predsednik Atlantskog saveza Crne Gore Savo Kentera, a sličnog su misljenja bili i ostali učesnici današnjeg panela „NATO i Zapadni Balkan“ koji je održan u okviru Pete NATO nedelje u Beogradu.

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić je istakla da je za razliku od vremena kada su zemlje Istočne Evrope postajale članice NATO-a, za zemlje Zapadnog Balkana ovo zanimljiv, dinamičan, ali i komplikovan period.

„Rusija nije bila revizionistička kada su se zemlje Istočne Evrope priključivale alijansi. Danas je teško vreme, još se ne mogu pretpostaviti posledice Bregzita na NATO, EU i proces evropskih integracija“, rekla je Milić.

Ona je ocenila da je u Srbiji trenutno apsurdno što je, prema istraživanjima, za vreme aktuelne vlasti podrška EU u Srbiji pala ispod 50 odsto.

„EU se ovde predstavlja kao jedno od dva zla. Zato je naš pokušaj da široj javnosti objasnimo da ne možemo razdvajati transatlantsku alijansu od Evropske unije“, navela je Milić.

Prema njenim rečima osim neprijateljskog delovanja Rusije, postoje i dodatne bezbednosne pretnje u regionu.

„Zaustavljen je proceš reformi bezbednosnog sistema u zemljama Zapadnog Balkana, drugi problem je što postoji potpuni zastoj u suđenjima za ratne zločine pred regionalnim sudovima, kao i potpuna destrukcija dosadašnjih presuda u Hagu“, rekla je direktorka CEAS-a.

Ona smatra da članice NATO-a treba da politički budu što prisutnije na Balkanu.

Članstvo Crne Gore je, kako je rekla, za nju najbolja vest koja je u poslednjih 10 godina stigla sa Balkana.

Predsednik Atlantskog saveza Crne Gore Savo Kentera rekao je da je prijem te zemlje u NATO pokazalo da Zapad i dalje gleda na Balkan kao na svoju interesnu sferu, a da je Rusija u tom slučaju izgubila bitku.

On je dodao da nije bilo lako 11 godina objašnjavati narodu Crne Gore zašto ta država treba da postane članica NATO-a.

„Trebalo je razbiti mit od odnosima Crne Gore I Rusije i o tome kako ne možemo jedni bez drugih“, rekao je Kentera.

On smatra da je sledeći kandidat za članstvo u NATO Makedonija u kojoj su se, kako kaže, stvorili uslovi za prijem, posebno otako je ta zemlja dobila novu vladu.

I predsednik Atlantskog saveza Crne Gore smatra da politika neutralnosti Srbije nije održiva na duže vreme.

„Srbija je suviše bitan faktor na Balkanu da bi bila neutralna i ne može se sedeti na dve ili tri stolice. I Crna Gora je to pokušavala, ali smo se na kraju opredelili da gledamo u budućnost, a ne u prošlost i Srbija treba da gleda šta je u interesu njenih građana, a ne Rusije, Amerike i EU“, poručio je Kentera.

Nekadašnji direktor Generalnog direktorata za NATO i politiku bezbednosti Crne Gore Vesko Garčević uveren je da je na Balkanu potrebna ozbiljna rasprava o tome šta su spoljnopolitički priorieti drržava tog regiona.

On smatra da je na Balkanu dominantna refleksija razmišljanja iz SFRJ koja je, kako je rekao, nastavak lažne politike nesvrstavanja.

Garčević je istakao da sva istraživanja javnog mnjenja u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju zabrinutost građana za korupciju, vladavinu prava i civilnu kontrolu bezbednosnih službi.

„Zato treba da razmotrimo ko nam nudo mogućnosti da to unapredimo, u kom sistemu možemo da implementiramo te tekovine, a ko nam se nameće kao alternativa intergracijama“, smatra Garčević.

On se zapitao kakvu neutralnost Srbija želi na Balkanu u 21.veku i da li je ona moguća.

„Da li je to stvar samo političkog trenutka ili stavljate u stranu ozbiljnu raspravu o tome šta donosi članstvo u NATO“, rekao je Garčević.

Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan iz odeljenja za javnu diplomatiju Robert Pščel ocenio je danas da se region kreće u pravom smeru budući da sve zemlje žele da postanu članice Evropske unije.

On je naveo da NATO ne preferira neku zemlju na račun drugih, ocenivši da bi evropske integracije trebalo da donesu korist svima.

Za nas je, kaže Pščel, veoma važno šta se dešava na Zapadnom Balkanu po pitanju bezbednosti i evropskih integracija, jer se ne može zamisliti da region bude izvan glavnih tokova.

„EU je željeni cilj svih u regionu, NATO samo za neke, ali opet niko nije isključen, mi zelimo da svi imaju koristi od toga“, rekao je Pscel i podsetio da ta organizacija vodi politiku „otvorenih vrata“ koju je potvrdila Crna Gora kada je postala njena članica.

On je istakao da NATO ima pozitivnu agendu za Zapadni Balkan i da nema „tajnih planova i tajno skovanih ideja“.

Kako kaže, NATO želi da pojača svoje angažovanje iz više razloga, pre svega zbog bezbednosti u reginu što je vitalni interes, ali je istakao i da se poštuje politika svake zemlje u regionu i da je to nešto što se podrazumeva.

On je ponovio da KFOR ostaje kao neko ko je najvažniji u obezbeđivanju sigurnosti i bezbednosti na Kosovu i u zaštiti manastira.

Pščel kaže da treba rešiti problem dezinformisanja koje preovladava gotovo svuda, navodeći da to nije problem samo EU, NATO ili pojedinačnih zemalja. Ocenio je da to izaziva nepoverenje ili utiče na dobrosusedske odnose, te da je jako važno proveravati izvore.