Ker-Lindzi: Zapadni Balkan da pomno prati Francusku posle izbora

Foto: Pixabay

LONDON – Na koji način će rezultati predstojećih izbora za Evropski parlament uticati na budućnost Zapadnog Balkana posebno kada je reč o politici proširenja pitanje je koje najviše zanima države ovog regiona, piše profesor Džejms Ker-Lindzi sa Londonske škole za politiku i ekonomiju za Balkan Insight.

Nesumnjivo je da se izbori održavaju u trenutku kada je otvoreno mnogo pitanja i unutar same Unije.

„Prošli izbori održani su nakon svetske finansijske krize, poslednjih pet godina obeležile su nove neprijatnosti od migranstke krize, Bregzita do porasta popularnosti desničarkih partija, zbog čega su izbori sve više u centru pažnje. Trenutno je nemoguće predvideti njihoce ishode“, ističe profesor Ker-Lindzi.

Prema dosadašnjim anketama Evropska narodna partija osvaja najviše glasova, praćena Partijom evropskih socijalista i liberalnim savezom ALDE-Makron.

Zbirni rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će desničarski Evropski savez naroda i nacija, Evropski konzervativci i reformisti uključujući i Zelene uzeti između 40 do 70 sedišta u Evropskom parlamentu. Biće i nezavisnih članova koji dolaze iz novih partija.

„Rezultati izbora neće pružiti jasnu poruku šta treba očekivati kada je reč o Zapadnom Balkanu“, piše profesor Ker-Lindzi ali dodaje da ono što je izvesno jeste da neće biti velikih previranja među vodećim partijama s obzirom na to da su one jasno izrazile svoju podršku daljem proširenju EU.

Profesor, pak, upozorava da državu koju pomno treba pratiti jeste Francuska koje je nizrazila negodovanje po pitanju politike proširenja EU.

„Ključna država koju treba pomno pratiti jeste Francuska koja je među država članicama najviše izrazila negodavanje kada je reč o proširenju, a moguće je da će i blokirati otvaranje pregovara EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom u junu“, smatra profesor.

Sa druge strane objavljivanjem zvaničnih rezultata izbora za EP počinje se sa formiranjem novog saziva Evropske komisije. Dva kandidata koja imaju najviše šansi da zamene odlazećeg predsenika Komisije Junkera su Manfred Veber koji dolazi iz redova Evropske narodne partije i Frans Timermans koji dolazi iz Saveza socijalista i demokrata koji još nisu jasno izneli svoj stav po pitanju proširenja EU. Odluku o tome ko će naslediti Junkera svakako donose države članice.

Jednom kada se odabere komesar, sledi odabir drugih mesta u komisiji. Profesor ističe da posebno treba obratiti pažnju na naslednike Federike Mogerini i Johanesa Hana.

„Posebno treba obratiti pažnju na nasledika Federike Mogerini koji će biti novi šef EU diplomatije. U ovom trenutku ne postoji jasna ideja ko bi to mogao biti. Ovo pitanje je od posebnog značaja za region Zapadnog Balkana posebno za odnos Srbije i Kosova. Imajući u vidu da su Mogerini kao i njena prethodnica Ketrin Ešton učestvovale u razgovorima između Beograda i Prištine, pitanje je da li će naslednik šefice EU diplomatije nastaviti sa angažovanjem i na koji način“, objašnjava profesor.

Međutim uloga komesara za pregovore o proširenju ostaje ključna uloga. U odlazećem mandatu to je bio Johanes Han. Ni ovde ne postoje jasne naznake ko će ga naslediti. Ono što će svakako biti zanimljivo jeste i da se vidi da li će novi komesar doći iz država članica koje podržavaju proširenje Unije ili iz država koje su skeptiče po pitanju istog, piše Ker-Lindzi.

„Idealan kandidat bi bio onaj koji ima politički uticaj u Briselu ali isto tako i kredibilitet da šalje poruke da region nastavi sa reformama“, smatra profesor.

Izbori za Evropski parlament su značajni i važni, ali će nam oni samo dati naznake u kom pravcu bi Evropska unija mogla da se kreće.

„Tek će na jesen biti jasnije kakav će pristup EU imati prema Zapadnom Balkanu i politici proširenja u godinama koje slede“, zaključuje profesor Džejms Ker-Lindsej.