Kada zvaničnici NATO-a dolaze u Srbiju i obrnuto, uvek se ističe važnost saradnje i uloge KFOR-a na Kosovu. Štaviše, u nedavnoj službenoj poseti, predsednik Srbije zatražio je od NATO-a da zadrži svoje snage na Kosovu, pošto je uloga KFOR-a i dalje važna za održavanje mira i stabilnosti. Generalni sekretar NATO-a je odgovorio da NATO nema planove da napusti Kosovo.
Od potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma (VTS) između NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije u junu 1999, NATO vodi mirovne operacije na Kosovu radi osiguranja mira i stabilnosti. Kosovske snage su pod vođstvom NATO-a (KFOR) ušle na Kosovo što je bilo praćeno povlačenjem srpskih snaga. KFOR deluje u skladu sa Poglavljem VII Povelje UN kao operacija za sprovođenje mira, koja se naziva operacijom podrške miru.
Kao što je navedeno u VTS, državni organi SRJ i Republike Srbije razumeju i slažu se da će se međunarodne snage sigurnosti (“KFOR”) “rasporediti i delovati bez ometanja na Kosovu i sa ovlašćenjima da preduzmu sve potrebne akcije za uspostavljanje i održavanje sigurnog okruženje za sve građane Kosova.”
Prvobitni ciljevi KFOR-a bili su da spreče obnovu neprijateljstava i pretnji na Kosovu od strane jugoslovenskih i srpskih snaga, da osiguraju javnu sigurnost i red, demilitarizuju Oslobodilačku vojsku Kosova i podrže međunarodne humanitarne akcije, takođe podržavajući međunarodno civilno prisustvo. Danas KFOR i dalje igra važnu ulogu u održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja, kao i “podršci razvoju stabilnog, multietničkog i mirnog Kosova.”
Saradnja KFOR-a i Vojske Srbije se poslednjih 18 godina dodatno razvila. Prvobitno su sarađivali preko Zajedničke komisije za implementaciju (JIC), na osnovu VTS potpisanog 1999. godine između KFOR-a i Vojske Srbije. Nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma, potpisani su i drugi potporni sporazumi u cilju uspostavljanja procedura za koordinaciju između strana na administrativnoj graničnoj liniji Kosova.
Srpske snage i KFOR sarađuju u širokom spektru aktivnosti na administrativnoj graničnoj liniji, uključujući patrole, vežbe evakuacije i druge aktivnosti koji vode ka boljem razumevanju, komunikaciji i operativnoj efikasnosti. Postojeća saradnja i razmena informacija između KFOR-a i Vojske Srbije takođe je važna kada se radi o pitanjima poput terorizma i organizovanog kriminala. U okviru Zajedničke komisije za implementaciju redovno se održavaju sastanci KFOR-a i Vojske Srbije za sprovođenje Kumanovskog sporazuma.
U svojoj poseti Srbiji, pre nekoliko meseci, komandantkinja Komande združenih snaga NATO-a u Napulju, Mišel Hauard, naglasila je da postoji dobra komunikacija između Vojske Srbije i KFOR-a, kao i operativno-tehnička saradnja koja se dokazuje na redovnim sastancima između načelnika štaba Vojske Srbije i komandanta KFOR-a.
“Snage na Kosovu pod vodstvom NATO-a zadržaće fleksibilno prisustvo”, rekla je Hauard. Trenutno ima oko 5.000 vojnika koji su sposobni da odgovore na bilo kakav bezbednosni izazov.
“Naša misija je zasnovana na uslovima, što znači da će svako smanjenje broja vojnika biti zasnovano na situaciji na terenu, ali sada smo procenili situaciju na način koji naglašava potrebu da NATO bude i dalje na Kosovu”, rekao je generalni sekretar Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Vučićem.
Nedavno je premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio da se Kosovo trudi da uspostavi Kosovske bezbednosne snage, naglašavajući volju da se što pre pridruže NATO-u. Na pitanje da komentarišu tvrdnje kosovskih političara da je KFOR prepreka uspostavljanju kosovske vojske, generalni sekretar Jens Stoltenberg je odgovorio da svaka promena u mandatu Kosovskih bezbednosnih snaga mora biti urađena u skladu sa ustavom.
Sa druge strane, srpski visoki zvaničnici naglasili su da je KFOR najzaslužniji akter održavanja mira i bezbednosti na Kosovu. Najavljena transformacija Kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage bi predstavljala snažnu povredu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i dovela do nestabilnosti u regionu. NATO je nadgledao uspostavljanje Kosovskih bezbednosnih snaga koje predstavljaju lako naoružane volonterske snage.
Njihova primarna odgovornost odnosi se na bezbednosne zadatke kao što su reagovanje u vanrednim situacijama, upravljanje opasnim materijama, protivpožarnu i civilnu zaštitu. Kosovske snage bezbednosti mogu da imaju najviše 2.500 aktivnih kadrova i 800 rezervista.
“Međuetnički incidenti su smanjeni, a bezbednosna situacija na Kosovu je značajno poboljšana, uključujući oblasti u kojima živi srpska većina, dok su kosovski Srbi i druge manjine integrisane u lokalne bezbednosne institucije”, rekao je bivši komandant KFOR-a Đovani Fungo na poslednjem sastanku sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije.
Takođe, razgovarali su o budućim aktivnostima između KFOR-a i Vojske Srbije, kao i trenutnoj situaciji na administrativnoj graničnoj liniji. KFOR ostaje da sarađuje sa Vojskom Srbije, ali i sa bezbednosnim institucijama na Kosovu i međunarodnom zajednicom kako bi se osigurala adekvatna sredstva za rešavanje bezbednosnih izazova.