Dopremanje humanitarne pomoći ne bi trebalo da bude takmičenje, ali ono se, u slučaju Srbije, od prvog dana tako tretira. Prvi avion pomoći iz Kine stigao je 21. marta, pet dana kasnije sleće prva tura pomoći čiji je transport finansirala EU, dok se Rusija “uključila u igru” 3. aprila. Iako se analitičari slažu da je od same količine i vrednosti pomoći važnije kako se ona predstavlja, naš portal je pokušao da proveri ko je do sada najviše pomogao Srbiju u borbi protiv pandemije koronavirusa.
Kratak odgovor mora da glasi – trenutno je nemoguće utvrditi. Razlog za to je nedostatak preciznih podataka bilo o novčanoj vrednosti bilo o količini medicinske opreme i druge vrste pomoći koje je Srbija dobila od Kine i Rusije.
Kada je reč o EU, ove brojke je od prvog dana bilo relativno lako pronaći na zvaničnim sajtovima institucija EU, a dodatne informacije European Western Balkans dobio je od Ministarstva za evropske integracije i Delegacije EU u Srbiji.
Vrednost pomoći EU je 15 miliona evra za hitne potrebe i 78,4 miliona evra za potrebe društveno-ekonomskog oporavka. U pitanju su prenamenjena sredstva iz Instrumenata za pretpristupnu pomoć koje Srbija dobija na osnovu toga što je kandidat za članstvo – što znači da opremu kupljenu ovim novcem Srbija nije platila “iz svog džepa”. Juče je objavljena i donacija nove medicinske opreme od preko 4 miliona evra od EU i Norveške.
U okviru 15 miliona evra koje je EU prenamenila za Srbiju spadaju 7,5 miliona odobrenih 20. marta i 4,9 miliona odobrenih 3. aprila – od prvog iznosa je finansirano 15 kargo letova preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a drugi je potrošen na opremu, uključujući 100 trijažnih kontejnera, 50 respiratora i 25 uređaja za ventilaciju, u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), koja je takođe potvrdila ove podatke za naš portal.
Da li kineska pomoć iznosi više od ove sume – to je sasvim moguće, ali trenutno se ne može izračunati. Pre svega, ni u jednom saopštenju o dolasku opreme iz ove zemlje nije pomenuta ni njena precizna vrednost ni količina – govorilo se, na primer, o dolasku “maski, respiratora, opreme i lekova”, na čemu se informacija završavala.
Takođe, nije u potpunosti jasno koji deo opreme iz Kine je humanitarna pomoć, a koji deo je Srbija platila iz svog budžeta – u saopštenjima Vlade Srbije navodi se ukupno oko 8 miliona maski iz Kine, što je deset puta veći iznos od broja koji je kupljen novcem EU. Međutim, za 1,2 miliona maski iz Kine zna se da ih je Srbija kupila, dok se za ostatak ovo ne precizira.
Dodatno se, na primer, pominje da je Srbija od Kine dobila na poklon dve laboratorije, ali da je kupila 90.000 testova i dve mašine za pravljenje maski.
Kada je reč o Rusiji, postoji još manje podataka na zvaničnim sajtovima srpske Vlade. Pominju se, na primer, donacije Srpsko-ruskog humanitarnog centra (3000 maski i mantila, 600 vizira, 200 zaštitnih naočara i slično), dok se preciznije informacije o ruskoj pomoći povezuju sa dezinfekcijom objekata koji su izvršili ruski stručnjaci. Prema izjavi ambasadora Aleksandra Bocana-Harčenka, do 22. aprila je dezinfikovano 88 objekata u 15 gradova u Srbiji.
Treba, takođe, imati u vidu da su i Rusija, a posebno Kina, u Srbiju poslali svoje ekspertske timove, dok ova vrsta pomoći za sada nije stigla iz zemalja EU.
Naš portal obratio se institucijama Srbije, uključujući Vladu i Kancelariju Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, sa upitom o okvirnim vrednostima kineske i ruske pomoći, ali za sada nismo dobili odgovor.
Prema mišljenju direktora istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igora Novakovića, precizne cifre kineske pomoći neće ni biti dostupne javnosti, osim ako se ta tema ne pokrene u medijima.
“Upravo kao što smo dobili pomoć iz Rusije tek nakon članaka u medijima koji su se pitali kako Rusija do sada nije pomogla. Međutim, ne umanjujući značaj ni kineske ni ruske pomoci, smatram da je pored toga bio značajan efekat u medijima”, kaže Novaković za EWB.
On dodaje da bi vredelo istražiti kineska saopštenja za štampu, pošto u dosta slučajeva informacije koje se ne objavljuju u Srbiji, budu objavljene od strane kineskih vlasti, kao i da ne vidi razlog da ovi podaci, za razliku od nekih drugih oblika saradnje Kine i Srbije, ne budu transparentni, posebno jer je povoljan medijski efekat već postignut.
Brojke nisu najvažnije
Čak i ako bi postojale potpuno uporedive cifre pomoći Kine, EU i Rusije, to ne bi bilo od presudnog značaja, jer je upravo razlika između onoga što su činjenice i onoga što se predstavlja u medijima već dokazano najvažnije u Srbiji, a to za naš portal podseća i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
“U principu, kod nas za manipulacije nisu neophodne činjenice. Sama činjenica da se kaže da smo od EU dobili 93 miliona evra, od Kine dobili npr 15, kupili još 10 (tačne iznose ne znamo), nije bitna, jer ovde se u principu ne barata brojevima. Bitan je kontekst – sada možete da pogledate raspravu u Skupštini. Kinezi su prijatelji i partneri, Rusi su braća, a Evropska unija se spominje kada se mora spomenuti, a ponekad se preskoči da je nešto došlo od njih”, kaže Međak za EWB.
Iako smatra da donacije nisu najbitnija stvar kada je reč o evropskim integracijama Srbije, već da naša zemlja ima ravnopravne uslove kao zemlje iz okruženja koji su joj ekonomski konkurenti, on navodi da ne samo što se prikriva koliko je EU pomogla Srbiji do sada – preko 4 milijarde donacija tokom poslednje dve decenije – već i izveštavanje o pomoći drugih zemalja može da iskrivi stvarnu situaciju.
“Vi u vestima imate da uzmete kredit iz Kine, a ovde ga predstavite kao investiciju, a vi ćete to morati da vratite, a na isti način se predstavlja donacija iz EU koja je došla bespovratno. Tako se pravi medijska slika. Nisu tu samo u pitanju donacije, stalno se pominje izvoz u Rusiju, koji jeste bitan, ali kad vi vidite da je izvoz u Rusiju 5,5% našeg ukupnog izvoza i da je 13 puta manji u odnosu na izvoz u EU, od čega živi naša privreda, građani to ne znaju, i o tome se ne raspravlja”, naglašava Međak.
Odgovornost za ovakvu komunikaciju on prvenstveno nalazi u Vladi Srbije koja, prema njegovim rečima, ostavlja utisak da nas neko tera da uđemo u EU protiv naše volje, iako bi trebalo da objasni građanima strateški interes za koji se formalno zalaže.
Sa druge strane, EU ima svoju dozu krivice, jer ona nema kampanju sopstvene promocije, napominje Međak.
“A onda se dođe u situaciju u kojoj Srbija uopšte ne radi na promociji svog puta ka Evropskoj uniji, čak ga često i otežava i govori suprotno. Pritom je tu gomila tabloida koji su produžena ruka vlade, preko kojih se građanima plasiraju te informacije, kako nas EU ucenjuje, kako nam ubacuje klipove u točkove i tako dalje. Prošle godine smo imali kampanju od devet meseci kako ulazimo u Evroazijsku Ekonomsku uniju – što nije tačno. Mi smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, koji smo već imali i sa Rusijom i sa Kazahstanom i sa Belorusijom. Mi kada bismo ušli u EAEU, u startu bismo sebi napravili gubitak od 15 milijardi evra, što je trećina našeg BDP-a. Međutim, u tabloidima je to predstavljeno kao vrhunsko dostignuće naše spoljne ekonomske politike”, objašnjava Međak.
Iz EU ne dolazi samo humanitarna pomoć
Brojke i činjenice su u drugom planu, ali to ne znači da je pomoć EU Srbiji do sada bila beznačajna. Iako su Rusija i Kina poslali stručnjake, što EU nije uradila, postoji niz oblika pomoći koje je Srbija dobila ili će tek dobiti upravo zato što je država u procesu evropskih integracija.
Pored već pomenutih 93 miliona evra prenamnjenih IPA sredstava, Srbija je 21. aprila potpisala sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava sa državama članicama EU, što je prošlo ispod medijskog radara. Isti je slučaj bio i sa najavom Vlade da će se prijaviti za sredstva Fonda solidarnosti EU, koji je dostupan državama članicama i kandidatima koji pregovaraju članstvo, a sredstva iznose 800 miliona evra.
Od 26. aprila Evropska unija je izuzela region Zapadnog Balkana iz mehanizma dozvola za izvoz medicinske opreme koji je uveden da bi se omogućile stalne zalihe unutar Unije, a koji još uvek važi za većinu sveta.
Evropska unija je, takođe, omogućila povoljne kredite za stabilizaciju platnog bilansa država Zapadnog Balkana u iznosu od 750 miliona evra, a Srbija je za sada odlučila da ih ne uzme, jer, prema rečima Vlade, za to nema potrebe.
Konačno, prekjuče je najavljen paket finansijske podrške vredan 3,3 milijarde evra, mobilisan zajedno sa Evropskom investicionom bankom, namenjen za trenutne zdravstvene i humanitarne potrebe usled pandemije koronavirusa kao i za pomoć socio-ekonomskom oporavku. Ekonomski i investicioni paket najavljen za samit EU-Zapadni Balkan koji je trebalo da bude predstavljen u Zagrebu početkom maja biće predstavljen kasnije ove godine.
Kada je reč o medicinskoj opremi, iz Delegacije EU u Srbiji potvrđuju za EWB da je do sada sletelo 12 od 15 aviona, a da se još tri očekuju narednih dana. Od novca iz EU je kupljeno 800.000 maski, 300 infracrvenih termometara i 100 koncentratora kiseonika za terapiju pacijenata.
Kako za naš portal potvrđuju iz UNOPS-a, očekuje se dopremanje još 38 kontejnera za trijažu pacijenata, 30 monitora za intenzivnu negu, do 15. maja se očekuje dopremanje svih 75 respiratora koje je Srbija kupila, kao i još 25.000 testova za COVID-19.
Već je poznata činjenica da su građani Srbije godinama ubeđeni da je Rusija jedan od najvećih donatora Srbiji, iako nije ni među prvih deset, a ubedljivo prva je Evropska unija. Iako ponavlja da svakome treba zahvaliti za pomoć i da je to nesporno, Vladimir Međak takođe upozorava da je pandemija samo eskalirala i ogolila do maksimuma probleme u odnosima Srbije i EU kada je reč o komunikaciji i predstavljanju koristi evropskih integracija, i sada će to postati tačka dnevnog reda.
“Sad će se meriti i ono što se možda ne bi merilo da je retorika bila drugačija”, zaključuje Međak.