fbpx
European Western Balkans
Politika

Kmezić: Srbija naginje ka konkurentnom autoritarizmu

Marko Kmezić; Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Srbija do 2021. može da bude spremna za EU, ali mora se postaviti pitanje – šta tačno podrazumeva ta spremnost, smatra Marko Kmezić, predavač na Univerzitetu u Gracu i član “Balkans in Europe Policy Advisory Group (BiEPAG)”.

Da li je to završetak pregovora i zatvaranje pregovaračkih poglavlja ili uvođenje Srbije u porodicu liberalnih evropskih demokratija i uspostavljanje vladavine prava, rekao je Kmezić u intervjuu za dnevni list Danas.

On je izrazio skeptičnost da će Srbija biti spremna do 2021. , kako očekuju srpski zvaničnici, jer smatra da Srbija sve jače klizi ka konceptu iliberalne demokratije ili konkurentnog autoritarizma.
“Vladajuća politička elita predstavlja se tokom pregovora sa EU sposobnom da usvaja demokratske zakone i procedure i služi se demokratskom retorikom, ali zapravo zadržava antidemokratsku praksu oličenu u ogoljenom klijentelizmu, neformalnim pravilima, pritiscima na političke protivnike” objasnio je Kmezić u izjavi za Danas.

Sa druge strane kaže da je trenutno EU spremna da zažmuri na jedno oko na navedene tendencije pre svega zbog sopstvenih interesa, kao što je kontrola priliva izbeglica putem balkanskog koridora ili očuvanja stabilnosti u region.

Kmezić, ipak veruje da ovakav pristup neće dovesti do pristupanja Srbije EU, jer nakon naučene lekcije sa Rumunijom i Bugarskom, pa donekle i Hrvatskom, teško je zamisliti da bi dozvolili članstvo zemlji koja nema status konsolidovane liberalne demokratije.

Na pitanje da li do pomenute 2021. može da se završi celokupan posao u okviru poglavlja 23, Kmezić odgovara da EU tvrdi da pregovori za članstvo nisu samo štikliranje uspešno obavljenih zadataka, već je potrebno, naročito u vezi sa poglavljem 23, dokazati i implementaciju usvojenih zakona, te nezavisnost pravosuđa, medija, nezavisnih državnih tela, civilnog društva itd”.

“Imajući u vidu današnje stanje u ovim oblastima, četiri godine deluje kao izuzetno kratak period da bi stanje bilo bespovratno popravljeno”, smatra Kmezić.

Kao najveće izazove poglavlja 23, Kmezić vidi u onom najbazičnijem, uspostavljanju pravne države.

“Srbija je trenutno daleko od ovog cilja. Problem je pre svega institucionalne prirode, ogleda se u nepostojanju jakih i nezavisnih institucija koje služe kao brana u odnosu na autoritarne tendencije političkih elita.” istakao je on.

Kmezić jedan od osnovnih problema vidi u nepostojanju kontrole izvršne vlasti u zemlji koja je personifikovana u lideru vladajuće stranke, Aleksandru Vučiću.

Na pitanje o nezavisnosti sudstva, Kmezić je istakao da je ona ugrožena uz reči da “Evropska komisija redovno konstatuje u svojim izveštajima već godinama unazad”.

Odgovornost za ovakvo stanje je na političkim elitama “koje bez obzira na nekoliko promena vlasti jednako nastoje da zadrže kontrolu nad pravosuđem. Šokantan je recimo bio proces reizbora sudija za vreme vladavine DS. Međutim i režim Aleksandra Vučića radi isto, koristeći doduše druge metode, kao što su indirektan politički pritisak i medijske najave hapšenja”, rekao je on.

Situaciju u vezi sa medijskim slobodama, ocenio je kao veoma lošu, uz podsećanje na reči Dunje Mijatović, bivše predstavnice OEBS – a koja je nedavno istakla “da je sloboda medija ugroženija danas u Srbiji nego tokom devedesetih godina prošlog veka” , a kao paradigmatičan primer istakao “utisak nedelje koji je nadživeo čak i režim Slobodana Miloševića, ali ne i režim Aleksandra Vučića”.

Na posletku je istakao da medije karakteriše odsustvo transparentnog finansiranja i jasne vlasničke strukture, snažna ekonomska zavisnost medijskih radnika, nedostatak adekvatne zaštite novinara.

“Ukoliko tome dodate poplavu privatnih, najčešće tabloidnih medija, dobijate medijsku sliku koju karakteriše krah profesionalizma, etike i morala, te medije koji umesto da neguju slobodu izražavanja i dijalog služe za otvoreno veličanje određene političke opcije i u gorem slučaju za obračun sa političkim neistomišljenicima”, rekao je Kmezić.

Povezani članci

Lazarević: Nedostatak kvalitetne diskusije o koristima članstva u EU

EWB

Van Rompej: Reforme se sprovode pre svega radi građana regiona

Tanjug

Vučić sa Ejhorst razgovarao četiri sata o putu Srbije u EU

EWB