Ko će doći na samit u Sofiji, a ko neće?

Bugarska zastava; Foto: Pixabay

BRISEL – Pripreme sa samit EU- Zapadni Balkan su u toku, a Bugarskoj, kao organizatoru, nije do sada stiglo nijedno zvanično saopštenje o neučestvovanju na sastanku 17. maja u Sofiji, rečeno je Tanjugu u bugarskom predsedavanju u Briselu.

Iako su samit u Sofiji i Brisel i Bugarska, kao trenutno predsedavajuća EU, postavljen kao konačna potvrda obnovljenog fokusa EU na Zapadni Balkan, neslaganja oko statusa Kosova unutar EU mogla bi da dodvedu u pitanje uspeh celokupnog sastanka, ali i nove strategije proširenja EU.

Prema poslednjim informacijma, Španiji su se, u nameri da ne prisustvuje sastanku na kojem će biti prisutni i predstanici Kosova, pridružile i Rumunija i Kipar.

”Ovo je važno pitanje. Neko priča o proširenju na zemlje koje nisu priznate. To je zabrinjavajuće”, poručio je premijer Španije Marijano Rahoj.

Iz bugarskog predsedavanja naglašavaju da majski samit u Sofiji neće biti samit posvećen ”proširenju”, već ”evropskoj perspektivi, razvoju i saradnji sa regionom”.

Madrid, međutim, ide korak dalje i uslovljava svoje prisustvo nepominjanjem Kosova kao učesnika samita, već samo imenovanjem i ”skrajnutim prisustvom” predstavnika Prištine.

U nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena na samitu u Sofiji, a u koju je Tanjug imao uvid, trenutno se ne pominje niti jedna država Zapadnog Balkna, već se „potvrđuje nedvosmislena podrška evropskoj prespektivi Zapadnog Balkna”, a ”partneri sa Zapadnog Balkana se obavezuju da slede evropski put kao svoj strateški izbor”.

I pored ovako neutralnog rečnika i dalje se postavlja pitanje da li će premijer Španije, Marijano Rahoj, želeti da stavi svoj potpis na zajednički dokumet koji bi trebalo da potpišu i ostali učenici, među kojima je i premijer Kosova Ramuš Haradinaj, koji je potvrdio svoje prisutvo na samitu u Sofiji.

”Samit u Sofiji je mesto koje će spojiti EU lidere sa liderima Zapadnog Balkna kako bi se pokazala opredeljenost za zajednički rad i angažovanje”, kaže portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić.

Kocijančić navodi da su lideri EU na samitu 22. marta već izašli sa zajedničkim saopštenjem koje ”pozdravlja održavanje Samita EU-Zapadni Balkan koji će se održati 17. maja 2018. godine u Sofiji”, gde se ”očekuje da će fokus biti na ponovnom potvrđivanju evropske perspektive regiona, pokretanju konkretnih i vidljivih inicijativa za poboljšanje infrastrukturnog povezivanja i međuljudskih odnosa u regionu i sa EU kao i rad na boljem angažovanju na zajedničkim izazovima kao što su sigurnost i migracija”.

Prema uvidu Tanjuga u radni nacrt „sofijske deklaracije“, pored toga što se ne navode konkretno imena država Zapadnog Balkana, tekst će se fokusirati upravo na načela saradnje u cilju ostvarivanja konkretnih inicijativa u oblasti povezivanja unutar regiona, ali i regiona i EU u oblasti transporta, energetike, digitalne ekonomije, kao i ostvarivanja boljih međuljudskih kontakata i zajedničke saradnje u rešavanju pitanja migracija i terorizma.

I dok iz bugarskog predsedavanja ponavljaju da je rad na organizaciji samita još u toku i da će se poštovati princip statusne neutralnosti Kosova, u diplomatskim izvorima u Briselu već se spekuliše mogućnošću da u slučaju bojkota zemlja članica koje nisu priznale Kosovo, samit u Sofiji neće doneti očekivanu i neophodnu jednistvenu podršku novom angažamanu EU na Zapadnom Balkanu.

Napominje se, međutim, da se na ovakvu vrstu ”velikog samita” EU i Zapadnog Balkna čeka još od samita u Soluniu koji je održan 2003. godine i koji se vidi kao kamen temeljac evrointegracionog procesa Zapadnog Balkana.