fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Ko je topio tenkove u železari?

Tenk M-84; Foto: Vojska Srbije

Povodom predsedničke kandidature Zdravka Ponoša, bivšeg načelnika generalštaba Vojske Srbije, ponovo je u javnosti prisutan narativ koji sadašnja vlast već godinama koristi protiv bivše: da je tokom dvehiljaditih godina, pod uticajem zapada, slabljena Vojska Srbije, uz neizostavnu optužbu o “topljenju tenkova”.

Tako je predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Darko Glišić nedavno izjavio da je Ponoš “moć naše vojske sveo na nivo lovačkog društva – ono je bilo bolje oporemljeno i spremnije za dejstvo”.

“Taj čovek je istopio sve što je moglo da se istopi od gvožđa – tenkove, avione, topove. Sve što smi imali u tom trenutku kao vojska nestalo je”, rekao je Glišić za TV Pink, a slične opaske imao je i ministar finansija Siniša Mali, kao i narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Dok se predstavnici tadašnje vlasti oštro protive ovakvom opisu događaja, stručnjaci ukazuju za naš portal da se promene koje su izvršene u Vojsci Srbije u prvoj deceniji 21. veka moraju staviti u odgovarajući kontekst.

Narativ dugog veka

Zdravko Ponoš sada je glavni akter ovih narativa, ali oni sežu godinama u prošlost. Prethodno su se od njih branili bivši predsednik Srbije Boris Tadić, kao i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac.

U maju 2021. godine, Tadić je najavio tužbe protiv novinara Dragana J. Vučićevića i Milomira Marića, zbog navoda da je u mandatu njegove vlasti vojska uništavana topljenjem tenkova.

On je istovremeno na svom tviter profilu podelio dokument Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane, tvrdeći da njime Vučićević i Marić “mašu” napadajući ga.

Dokument predstavlja odgovor na zahtev za informaciju koji je Ministarstvu odbrane uputio novinar Radmilo Marković 2017, a u kojem se pružaju informacije o oružju koje je uništeno u periodu od 2000. do 2008. godine.

Iz dokumenta se vidi da je odlukom ministra odbrane Srbije i Crne Gore 2005. godine – u tom trenutku je na ovoj funkciji bio Zoran Stanković – odobrena prodaja, između ostalog, 200 tenkova tipa T-55.

Kada je reč o oružju koje je uništavano, u dokumentu se naovdi da su u pitanju bile nešto više od devet hiljada raketa Strela-2M i preko 23 hiljade streljačkog i lakog naoružanja.

Da su tenkovi, zapravo, istopljeni, ostao je ukorenjen narativ u javnosti. Ove optužbe, koje se poslednjih nedelja pripisuju Zdravku Ponošu, ranije su u javnosti pre svega bile vezane za Dragana Šutanovca, ministra odbrane od 2007. do 2012. godine.

Šutanovac je tokom godina više puta odgovarao na optužbe. U tekstu koji je 2019. objavio u nedeljniku Vreme, napisao je da takve tvrdnje izazivaju “podsmeh svakog profesionalnog pripadnika VS”, dodajući da se od 2015. godine se na javnim tenderima Ministarstva odbrane očigledno prodaju “vaskrsli istopljeni tenkovi T-55 i to ni više ni manje nego 282 komada”.

Da nema dokaza za priču o topljenju tenkova, 2016. pisao je i dnevni list Politika. Sagovornici ovih novina tada su tvrdili da u “Železaru” nije dovoženo teško naoružanje, pa samim tim ni sečeno, a takođe i da “takav stari čelik magneti na dizalicama ’Železare’ ne bi mogli da hvataju, podižu i stavljaju u punilice, jer sadrži visok procenat legura, naročito mangana”.

Kako za naš portal kaže Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, mantra o istopljenim tenkovima, koja nema utemeljenje u realnosti, koristi se za diskreditaciju političkih protivnika i ima dvostruku ulogu – da probleme u vojsci pripiše bivšoj vlasti i “uništiteljima vojske” koji se menjaju po potrebi, a da sadašnju vlast i predsednika Republike predstave kao spasitelje koji su vojsku podigli na noge.

“Vojska je institucija u koju građani Srbije tradicionalno polažu najviše poverenja i stoga su narativi koji se plasiraju o njoj pogodni za oblikovanje javnog mnjenja”, kaže Ignjatijević.

Vreme kada se cela Evropa razoružavala

Tačno je da je Vojska Srbije tokom dvehiljaditih doživela reformu, stavljanje dela naoružanja van upotrebe, kao i smanjivanje ljudstva. Sagovornici našeg portala, međutim, smatraju da ove promene treba tumačiti u kontekstu vremena.

Marija Ignjatijević objašnjava da se Vojska Srbije u tom periodu našla pred brojnim izazovima i potrebom za suštinskom reorganizacijom.

“Dotadašnji model masovne vojske bio je neodrživ u novonastalim okolnostima, skup i neadekvatan za suočavanje sa novim bezbednosnim izazovima. Zato je započeta reforma, po ugledu na brojne evropske zemlje koje su transformisale sisteme odbrane i usklađivale ulogu vojske sa prirodom bezbednosnih pretnji. Problem je što ta reforma u Srbiji nikada nije izvedena do kraja i što ni nakon više od decenije mnogi procesi i koncepti koji je trebalo da prate reorganizaciju vojske nisu zaživeli”, kaže Ignjatijević.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je sa padom istočnog bloka i kraja hladnog rata došlo do jednog velikog procesa smanjivanja oružanih snaga svih zemalja Evrope.

“Svi su dramatično redukovali svoje snage… U hladnom ratu, vojska je bila jedan od epicentara društvenih zbivanja. Služio se vojni rok u većini evropskih zemalja. Onda se to promenilo… Devedesetih, kada su se drugi razoružavali, mi smo ratovali”, dodaje on.

Kako kaže Radić, reorganizacija Vojske nakon 2000. godine je krenula jer nije bilo novca, ljudi i tehnike, naoružanje nasleđeno iz bivše Jugoslavije je bilo istrošeno, zastarelo, bez rezervnih delova i bez mogućnosti održavanja.

“To su zapravo bili elementi koji su uticali na oblikovanje vojske. I reorganizacije su krenule u nekoliko talasa”, kaže Radić.

Tako je, između ostalog, 2004. odlučeno da se Vojska tadašnje Srbije i Crne Gore smanji za oko 11,000 formacijskih mesta, u miru i za oko 82,000 formacijskih mesta u ratu. Tada je iz upotrebe povučen 131 tenk modela T-55, koji su navodno istopljeni.

Potom je 2006. godine predviđno je da do 2010. godine srpska vojska bude svedena na 21.000 profesionalnih pripadnika. Predviđeni broj vojnika u mirnodopskim uslovima zahvata od 0,2% do 0,4% ukupne populacije, dok bi za vreme rata taj broj bio tri puta veći.

Prema oceni Aleksandra Radića, Vojska je sačuvala maksimalnu količinu tehnike koju je bilo moguće održavati, a ono što je stavljeno van snage u regorganizaciji 2006. godine bilo je racionalno sa vojne tačke gledišta.

“Mi sad imamo kontra-proces. Sad vojske Evrope počinju ponovo da rastu. Ali do pre nekoliko godina, po formaciji, po stanju, Vojska Srbije je imala više tenkova nego Francuzi i Nemci. Odnosno uporedivo kao Nemci”, dodaje Radić.

Reorganizacija iz 2006-2007. i dalje na snazi

Kako ističe Aleksandar Radić, u reorganizaciji Vojske od juna 2006. do jula 2007, što je period kada je načelnik generalštaba postao Zdravko Ponoš, ono što je povučeno od naoružanja stavljeno je u rezervu.

“Neke količine naoružanja koje je bilo bezperspektivno, one su stavljene na prodaju, a mnoge od tih stvari nisu uspele da pronađu kupca jer nikome na svetu nisu potrebne. Ali recimo tenkovi T-55, oni koji su pretekli do reorganizacije, postali su rezerva. A onda su neki političari kasnije prodavali te tenkove”, kaže Radić.

On dodaje da je reorganizacija Vojske iz 2006-2007. i dalje ista, te da je u međuvremenu samo minimalno nadograđivana, što je presedan. Ranije su, kako objašnjava, reorganizacije nastupale na svakih četiri-pet godina. Apsurdno je, kako kaže, to što sadašnja vlast kritikuje reorganizaciju koju prihvata i ne menja.

U međuvremenu, Vojska se poslednjih godina suočava sa kadrovskim problemima.

“Sad smo došli do apsurdne situacije koju ova vlast ima pred sobom. Imate jedinice koje nemate načina da popunite zato što ste kompromitovali jedinice, zato što ljudi napuštaju vojnu službu, zato što je stvarni broj daleko u odnosu na potrebe, i onda kažete ko je kriv – krivi su NATO generali. Pa kako su oni krivi? U prvih šest godina SNS vlasti, od 2012. do 2018. vojska je izgubila 11% kadra. Ne postoje podaci za posle 2018, ali taj proces se nastavio”, zaključuje Radić.

S obzirom na Ponoševu predsedničku kandidaturu, javnost će gotovo sigurno nastaviti da sluša o slabljenju i uništavanju Vojske dvehiljaditih, bar tokom naredna dva meseca. A, kako je ta priča u međuvremenu postala “evergrin hit” među političkim narativima, verovatno će opstati i dugo nakon toga.

Povezani članci

[VIDEO] Burazer o dijalogu: Vrlo smo daleko od konačnog sporazuma

EWB

Hoće li medijska slika Srbije kao “saveznice Rusije” uticati na politiku zapada?

Aleksandar Ivković

Potrebna je politička volja da se reši problem zagađenja vazduha u Srbiji

EWB