Nakon što je u javnost dospela informacija da je Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, otišla sa te funkcije, odmah se postavilo pitanje da li proces evropskih integracija, nakon vidnog usporavanja zbog izostanka reformi, može dodatno usporiti, ali i postati žrtva partijskih interesa i nestručnosti.

Odlazak Tanje Miščević samo je poslednji, i medijski najpropraćeniji, odlazak kompetentnog i stručnog kadra, koji su svojim znanjem i ekspertizom i te kako mogli da doprinesu procesu pregovora.

Ana Ilić, Vladimir Međak, Srđan Majstorović, samo su neki od stručnjaka sa bogatim iskustvom koji su rešili da istupe iz Vladinog tima za pregovore i svoj doprinos evropskim integarcijama Srbije daju van zvaničnih pregovora sa Briselom. Većina tih stručnjaka je u sam proces uključena od prvih dana, od trenutka kada je Srbija (zajedno sa Crnom Gorom) rešila da članstvo u EU postavi kao svoj starteški cilj. Međutim, uprkos tome što su više od 15 godina radili na tome da Srbija postane deo EU, izgleda da im je postalo jasno da u Ministartsvu za evropske integarcije i Vladi Srbije nema sluha za njihovu stručnost i zalaganje.

Dok se tim Tanje Mišćević rasipao pred njenim očima, Vlada Srbije je sebi priuštila luksuz rasipanja svog najkvalitetnijeg kadra iz državne uprave.

Da Vlada ne razume vrednost svakog čoveka za dobrobit i uzlazno kretanje društva ne pokazuje samo izostanak ma kakve ozbiljnije politike kojom bi se mladi stručnjaci motivisali da budućnost grade u zemlji gde su rođeni, već i veoma nemarno ophođenje prema zaposlenima u državnoj upravi. Javni službenici zaduženi su da kao „servis građana“ obezbede nesmetano funkcionisanje institucija nezavisno od svakojakih političkih previranja i intriga. Međutim, kada redove javnih službenika popunjavaju oni koji su na ta mesta došli ne zahvaljujući svom zalaganju, već partijskoj privrženosti, netransparentnost uprave postaje zagarantovana, a sa njom i njena potpuna zavisnost od političkih strujanja. Ta sudbina zadesila je i proces evropskih integracija, koji je, uz nepodnošljive političke pritiske, postao meta i tabloidizaicje i politizacije.

Evropska komisija je u svom ovogodišnjem izveštaju o Srbiji primetila da su njene preporuke o depolitizaciji i profesionalizaciji javnih službi, koje se ponavljaju iz godine u godinu, ne izvršavaju. „Posebno je zabrinjavajuć politički uticaj na postavljanje visokih državnih službenika“, stoji u najvažnijem godišnjem dokumentu za evropske integracije Srbije.

Ni znatno mnogoljudnije države ne mogu sebi priuštiti da se sa smenom vlasti menja i čitav javni kadar, posebno danas kada i u okviru javne uprave postoji veliki broj visoko specijalizovanih zanimanja za čije je obavljanje potrebna izuzetna kompetentnost. Proces evropskih integracija je jedan od takvih poslova, a evidentno je da vlast u Srbiji to ili ne razume ili ignoriše. Da su svečane i milozvučne izjave o privrženosti evropskom putu Srbije, koje se često čuju od predsednika, premijerke i brojnih ministara, samo prazna fraza i napamet naučena mantra, zaposleni na procesu evropskih integracija bili bi pošteđeni raznih upliva politike u njihov, u osnovi, ekspertski i tehnički posao.

Izvesno bi u takvim okolnostima tim Tanje Miščević i dalje vrveo od mudrih glava, a proces pristupanja bio znatno dinamičniji.

Ono što sada sledi jeste popunjavanje upražnjenog mesta šefa Pregovaračkog tima. Imajući u vidu dosadašnji odnos ministartsva i Vlade prema evropskim intagracijama, bilo bi naivno očekivati da će Tanju Miščević zameniti neko sa iskustvom, znanjem, predstavnik akademske zajednice ili civilnog sektora. Naprotiv, otvara se dodatni prostor za politizaciju i usporavanje čitavog procesa.