BEOGRAD – Srbiju nakon otvaranja pregovaračkog Poglavlja 27 o životnoj sredini čeka ozbiljan posao, a ovaj pomak nije opravdan dosadašnjim rezultatima Vlade Srbije, ocenila je danas Koalicija 27 nakon današanje međuvladine konferencije sa Srbijom, na kojoj je i formalno otvoren Klaster 4.
Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije izjavila je konferencije otvaranje klatera sa Srbijom više namera članica EU da motivišu Srbiju da ubrza proces uspostavljanja reformi u ovoj oblasti, nego što je rezultat stvarnog napretka u zaštiti životne sredine.
„Nama tek predstoji teži deo posla da bismo dostigli standarde životne sredine i zatvorili Poglavlje 27. Pri tom, ne smemo da zaboravimo da javnost i dalje nije videla pregovaračku poziciju Srbije i da mi ne znamo o čemu pregovaramo, na šta smo se obavezali i koliko će Poglavlje 27 da košta. Ovo je idealna prilika da Ministarstvo zaštite životne sredine ’skine prašinu’ sa preko 1600 stranica tog dokumenta i saopšti građanima šta je njihov sadržaj“, izjavila je Petrović.
Kako je objasnila, Koalicija 27 već osam godina prati najvažnije događaje i procese u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, radi analize, formuliše preporuke koja objavljuje u formi izveštaja iz senke.
„Do sada smo izdali osam izveštaja iz senke, međutim većina preporuka koje su formulisale organizacije civilnog društva nije usvojena, niti su razmatrane od 2014. godine do danas”, naglasila je Petrović, dodajući da je u poslednjem izveštaju iz senke posebno naglašeno da je napredak Srbije u toj oblasti vrlo ograničen.
Koalicija 27 predala je u Vladi Srbije paketiće za ministarke zaštite životne sredine i rudarstva i energetike Irenu Vujović i Zoranu Mihajlović, u kojim ase nalaze svi izveštaji ove koalicije od početka njenog rada 2014. godina, sa nizom preporuka koje mogu pomoći u zatvaranju Poglavlja 27.
Mirjana Jovanović ispred Beogradske otvorene škole (BOŠ) ukazala je na pojedine probleme koje treba da budu rešene u okviru poglavlja 27. Istakla je da se u Srbiji manje od 15 odsto otpadnih voda prečišćava, a da bi se rešio problem otpadnih voda potrebno je da bude izgrađeno više od 3.000 postrojenja za prečišćavanje, za šta Srbija nema novca već se oslanja na evropske fondove.
Kako je objasnila, veliki problem predstavljaju i nesanitarne divlje deponije na kojima se često dešavaju deponijski požari, kakav slučaj je bio letos na deponiji Vinča.
“Gledajući izveštaje ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koliko otpada proizvodimo, pa tako prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2019. godini je proizvedeno malo manje od 12 miliona tona otpada, dok istovremeno izveštaj Republičkog zavoda za statistiku za istu godinu, u Srbiji je proizvedeno 66 miliona tona otpada”, napomenula je Jovanović.
Goran Sekulić iz WWF Adria tvrdi da iako je dosta zakona i strategija preuzeto i implementirano iz Evropske unije u srpsko zakonodavstvo, problem je u usklađenosti zakona, kao i njihovoj primeni.
On smatra da je za rešavanje nagomilanih problema sa zaštitom životne sredine veoma važno uključivanje civilnog sektora i stručnih institucija, jer, kako kaže, Ministarstvo zaštite životne sredine ne može samo da reši te probleme.
Prema njegovim rečima potrebno je da postoji jasna opredeljenost Vlade Srbija za dostizanje evropskih normi u oblasti zaštite životne sredine, ali i povećanje postojećih kapaciteti lokalnih samouprava i državne uprave.
„Opredeljenost bi se jasno pokazala kroz unapređenje kapaciteta države i lokalne samouprave u oblasti životne sredine, ustaljeno finansiranje u ovoj oblasti i efektivnu uključenost svih sektora, stručne javnosti i organizacija civilnog društva u razvoj i primenu politika životne sredine. Sa postojećim kapacitetima i načinom rada ne možemo da završimo sav posao i zatvorimo Poglavlje 27 – to je kao da smo izašli na fudbalski teren sa 6 igrača i nadamo se da će neko dati gol“, zaključio je Sekulić.