BEOGRAD – Koalicija 27 izrazila je zabrinutost povodom rezultata prvog sastanka Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji, održanog 21. januara 2020. godine i saopštenja koje je Vlada Republike Srbije izdala tim povodom.
“Smatramo da plan Vlade Republike Srbije umanjuje značaj problema zagađenja vazduha i da predložene mere nisu u skladu sa zvaničnim podacima institucija Republike Srbije o samom zagađenju vazduha”, stoji u saopštenju Koalicije 27, koju čine organizacije civilnog društva posvećene zaštiti životne sredine.
Prema Koaliciji 27, radna grupa je građanima poručila da nema razloga za zabrinutost povodom trenutnog stanja, jer je koncentracija čestica blizu prosečnim vrednostima za ovo doba godine, ali nije objasnila da to i dalje znači da je vazduh u Srbiji prekomerno zagađen.
“Kada se uporede podaci Agencije za zaštitu životne sredine za 2016, 2017. i 2018. godinu, uočava se trend pogoršanja kvaliteta vazduha, koji kod nosioca javnih ovlašćenja, a pre svega Vlade Republike Srbije, treba da izazove zabrinutost”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su u periodu od oktobra do decembra prethodne godine, prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica zabeležena na skoro svim stanicama Agencije za zaštitu životne sredine na kojima se meri koncentracija ove zagađujuće materije. Valjevo i Kosjerić prednjače u broju dana sa prekomernim zagađenjem u periodu od oktobra do decembra: vazduh je bio prekomerno zagađen 57 dana u Valjevu i 54 dana u Kosjeriću, dok je u Beogradu vazduh bio prekomerno zagađen do 29 dana (Novi Beograd). Dozvoljeni broj dana sa prekoračenjem dnevne vrednosti PM10 na mernom mestu je 35.
Prekomerno zagađenje vazduha nastavilo se i u januaru 2020. i zabeleženo je na većini stanica kojima se vrši merenje PM10 čestica. U gradovima poput Užica i Valjeva prosečne dnevne koncentracije PM10 čestica su samo jedan do dva dana bile ispod zakonom propisane granice od 50 mg/m3 za period od 24 sata. Rekordne vrednosti koncentracija PM10 čestica, deset i više puta veće od dozvoljene dnevne granične vrednosti, zabeležene su u Smederevu, Užicu i Pančevu.
Sama činjenica da je vazduh u zimskim mesecima u istoj meri prekomerno zagađen kao i prethodnih godina upravo predstavlja razlog za zabrinutost, jer ukazuje da nadležni organi i institucije nisu učinili ništa da to stanje poprave. Prosečno prekomerno zagađen vazduh je i dalje prekomerno zagađen vazduh.
“Zabrinjavajuća je konstatacija da nema razloga za zabrinutost trenutnim stanjem, naročito ako se u vidu imaju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima usled zagađenja unutrašnjeg i ambijentalnog vazduha godišnje prevremeno umre gotovo 11 500 građana Srbije, kao i da troškovi povezani sa lečenjem zdravstvenih posledica zagađenja vazduha u Srbiji dostižu i do 33% BDP-a”, navodi Koalicija 27.
Izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da se Srbija nalazi na vrhu liste zemalja po broju izgubljenih godina života na 100 000 građana. Poređenja radi, građani Srbije izgube 11 puta više godina života usled zagađenja vazduha od građana Norveške. Zagađenje vazduha u Srbiji i te kako treba da izaziva zabrinutost, kako građana tako i nosioca javnih ovlašćenja koji imaju odgovornost da ovaj problem rešavaju.
“Pozivamo članove Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji da mere za smanjenje zagađenja vazduha definišu u skladu sa zvaničnim dostupnim podacima o izvorima zagađenja, kao i da se u ocenjivanju kvaliteta vazduha i informisanju javnosti oslanjaju na važeće propise: Zakon o zaštiti vazduha i prateće podzakonske akte, kao i Zakon o javnom informisanju i medijima, koji istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije prepoznaje kao javni interes”, zaključuju u Koaliciji 27.