BEOGRAD – “Građani su izašli iz karantina, životna sredina je konačno postala društvena tema u Srbiji, ali institucije su ostale zatvorene”, zaključak je sa predstavljanja osmog godišnjeg Izveštaja iz senke Koalicije 27, “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak pod ključem”.
Izveštaj, koji prati napredak reformi predviđenih EU pregovaračkim Poglavljem 27, analizira stanje u 10 oblasti u životnoj sredini u Srbijii i ove godine akcenat stavlja na nedostatak učešća građana, stručne javnosti i civilnog sektora u procesu donošenja odluka u životnoj sredini.
Simon Ilse, direktor kancelarije Hajnrih Bel fondacije, pohvalio je što se svest građana značajno povećala, kada je u pitanju zaštita životne sredine.
„Životna sredina postaje tema broj jedan, ne samo u Beogradu, već na prostoru cele Srbije. Najnovija istraživanja pokazuju da briga o životnoj sredini ne traje samo dok traje grejna sezona, već cele godine“, kaže Ilse.
Sa ovim je saglasna i direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović. Ona je istakla da je očekivano poraslo interesovanje građana za zaštitu životne sredine i prirodnih vrednosti, ali to nažalost nije dovelo do toga da ova oblast postane prioritet Vlade Republike Srbije, niti do toga da podaci postanu dostupniji.
„Nakon osam godina praćenja, jasno vidimo trend sužavanja prostora za uključivanje javnosti u odlučivanje o životnoj sredini. Pandemija je to dodatno otežala, postavši izgovor kojim se zatvaraju vrata za građane koji žele da odlučuju u svojoj budućnosti”, ocenila je Petrović.
Petrović, u ime Koalicije 27, ističe da osim na obeshrabrivanje javnog dijaloga, izveštaj ukazuje i na problem nedostupnosti tačnih i pravovremenih podataka o stanju životne sredine, kao preduslova za kvalitetne odluke.
„Tamo gde su dostupni, podaci su neretko nelogični i kontradiktorni, što otvara pitanje na čemu se zasnivaju politike i akcioni planovi vezani za životnu sredinu. Ovakvi problemi uočeni su u oblastima upravljanja otpadom, hemikalijama, kvaliteta vazduha, voda, šumarstva i zaštite prirode“, kaže Petrović.
Na konferenciji je istaknuto da je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija napredak u oblasti zaštite životne sredine ocenila kao ograničen. Petrović objašnjava da godinama u nazad Srbija dobija relativno dobre ocene za stepen usaglašenosti zakonodavstva koji uređuje oblast životne sredine sa pravnim tekovinama EU, sa čim se Koalicija 27 nikada nije u potpunosti složila.
„Ono u čemu nema dileme jeste da je primena zakona ogroman problem. Za to postoje brojni razlozi – od nedostatka administrativnih kapaciteta, loše koordinacije među institucijama, neusaglašenost zakona iz oblasti životne sredine sa drugim sektorskim zakonima. Međutim, ono što mi smatramo da je jedan od vodećih razloga za to što se zakoni ne primenjuju efikasno je neuključivanje javnosti u procese kreiranja i formulisanja politika“, kaže Petrović.
Programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji, Antoan Avinjon, objašnjava da tom ograničenom napretku doprinosi manjak komunikacije između donosilaca odluka i građana, što ovaj izveštaj i apostrofira.
„U predstojećem periodu, pred nama su važni regionalni procesi kao što je Zelena agenda za Zapadni Balkan, koji mogu biti značajno mesto susreta i promena na ovom polju, na šta se i Vlada Republike Srbije obavezala”, podsetio je programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji, Antoan Avinjon.
Kada je reč o Zelenom fondu, Petrović ističe da od 2016. godine, odnosno od trenutka kada je izmenom Zakona o zaštiti životne sredine formiran Zeleni fond kao budžetska linija, od tada Koalicija apeluje da se donesu zakonska akta koja bi Zeleni fond učinila operativnim.
„Krajem 2020. godine, Zeleni fond je nestao kao budžetska linija i kao informaciju koju smo mi dobili od Ministarstva za zaštitu životne sredine jeste da je Zeleni fond postao program Zelene agende“, kaže Petrović, dodajući da su ostala mnogobrojna pitanja na koja javnost još uvek nije dobila odgovore.
Da javnost želi da bude upoznata sa stanjem životne sredine, objašnjava Dina Đorđević iz Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, međutim, problem se javlja kada treba doći do odgovarajućih podataka.
„Gotovo je nemoguće dobiti ijedan inspekcijski nalaz u kojem se konstatuje neki problem, institucije su sve više zatvorene“, kaže Đorđević.
Ona smatra da je nedostatak kapaciteta može da bude jedan od razloga, ali da, kad postoji volja, to može da se reši.
Kompletan Izveštaj Koalicije 27 “Napredak pod ključem” može se pronaći na sajtu koalicija27.org. Organizacije udružene u Koaliciju 27 su: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan Stepen Srbija, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN), Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF), uz podršku Švedske, Evropske unije i Hajnrih Bel fondacije.