fbpx
European Western Balkans
Društvo

Koalicija “prEUgovor”: Bez vidljivih napredaka u vladavini prava u proteklih šest meseci

Foto: FoNet

BEOGRAD – Srbija je još daleko od postizanja vidljivih rezultata u oblastima Poglavlja 23 i 24, zaključak je novog Alarm izveštaja koalicije “prEUgovor” koji pokriva period od maja do oktobra 2022. godine. Iz koalicije konstatuju da je izveštajni period Srbija je provela sa Vladom u tehničkom mandatu, a u prethodnih šest meseci izostao je čak i do sada preovlađujući pristup “štikliranja stavki”, koji podrazumeva gomilanje aktivnosti radi fingiranja reformskih napora.

“Vladavina prava privremeno je skrajnuta geopolitičkim obzirima usled posledica ruske agresije na Ukrajinu i zategnutih odnosa na liniji Beograd – Prištine”, navodi se u Alarm izveštaju.

Kada je reč o takozvanim političkim kriterijumima, koalicija “prEUgovor” podseća da su rezultati parlamentarnih izbora proglašeni tek tri meseca od njihovog održavanja zbog ponavljanja izbora na jednom mestu, od čega je zavisila raspodela jednog mandata. Upozoravaju da u gotovo vim izveštajima o troškovima kampanje postoje značajni nedostaci, dodajući da Agencija za sprečavanje korupcije objavila je izveštaje o finansiranju kampanje u zakonskom roku, ali je njihov kvalitet potrebno unaprediti.

Povratak opozicije u Parlament, koalicija vidi kao donekle oživljavanje parlamentarnog života, “ali je vladajuća većina ponovo posegnula za starim praksama zloupotrebe skupštinskih procedura kako bi opstruirala opoziciju tokom nadzora izvršne vlasti, uključujući u to i sektor bezbednosti”, navodi se u izveštaju.

I pored činjenice da je u sastavu nove Vlade zadržano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koalicija “prEUgovor” navodi da je upitan legitimitet budućeg Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom. “Nastavljaju se pritisci i napadi na predstavnike civilnog društva, a posebno na ekološke i LGBTQ+ aktiviste”, navode istraživači organizacija civilnog društva.

Tokom predstavljanja Alarm izveštaja o napretku Srbije u Klasteru 1, koordinatorka koalicije “prEUgovor” i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Jelena Pejić Nikić ocenila je da su evropske integracije u proteklih šest meseci bile u hibernaciji.

“To što smo imali vladu u tehničkom mandatu ograničilo je domet onoga što je moglo da bude urađeno, naročito u usvajanju novih propisa. Možemo reći da je ovih šest meseci izgubljen period kada su u pitanju evropske integracije, a kako vreme prolazi sve su teže posledice gubljenja vremena”, rekla je Pejić Nikić.

Prema njenim rečima, postavlja se pitanje zašto se na novu Vladu čekalo do poslednjeg trenutka kada je to organ koij bi trebalo da bude motor evropskih integracija zemlje.

“Mi vidimo jednu neodlučnost u Srbiji u trenutku kada je pojačanja pažnja Evropske unije na ovaj region i kada vidimo da se politika proširenja oživljava i u Briselu i u državama članicama EU, usled geopolitičkih previranja. Srbija je u proteklom periodu nasuprot tome imala postupke koji zapravo iz evropske perspektive dovode u pitanje naše opredeljenje da postanemo članica Evropske unije”, ocenila je ona. 

Koordinatorka koalicije “prEUgovor” ukazala je da je primer izrade seta pravosudnih zakona koji bi trebalo da operacionalizuju ustavne promene ipak dokaz da onda kada postoji politička volja može se i u tehničkom mandatu raditi na pisanju propisa.

Govoreći o setu tih zakona Sofija Mandić ispred CEPRIS-a ocenila je da su ustavni amandmani u delu o pravosuđu takvi da bi sada morali da se popravljaju zakonima, a da je to jako teško jer se ne može derogirati najviši pravni akt.

Prema njenim rečima, ključno “pero” u pisanju zakonskih rešenja bilo je Ministarstvo pravde, što je samo po sebi problem.

“Sve vreme se borimo da pravosuđe izmakne kontroli izvrše vlasti, a sve dok je pero u rukama Ministarstva pravda i ako ne postoji mogućnost uticaja na kreiranje ovih zakona od strane strukovnih udruženja, mi se vrtimo u krug”, rekla je Mandić.

Ona je ukazala na ključne zamerke na nacrt zakona, navodeći da je i dalje Ministarstvo pravde ima preveliki uticaj na sudstvo. Naglasila je da je pitanje svih pitanj anačin udlučivanja u Visokom savetu sudstva.

“Prema zakonskim rešenjima, kvorum za sednicu Visokog saveta sudstva koje će birati sudije biće 8, što znači da bez istaknutih pravnika koje bira Narodne skupštna neće moći ni da bude održana sednica VSS. Takva odredba mora se promeniti, jer se time početna ideja nezavisnosti pravosuđa i onemogućavanje političkog uticaja na pravosuđe pretvara u svoju suprotnost i zloupotrebu”, rekla je Mandić.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija (TI) kaže da napretka kada je u pitanju borba protiv korupcije nije bilo, iako Evropska komisija koristi termin “određeni napredak”.

“Kada se pročita izveštaj EK tu se onda kaže da se izvestan napredak ogleda u činjenici da su ispunjene neke od preporuka GRECO-a iz četvrtog kruga evaluacije, kao i da se poboljšala statistika kada je u pitanju broj presuda. Međutim, ključne preporuke EK iz prošle godine nisu ispunjene. To nas dovodi do zaključka da je metodologija davanja tih ocena pogrešna, ili može da dovede do pogrešnih zaključaka”, ocenio je Nenadić.

On je rekao da se ne može reći da predstavnici vlasti odlučni u borbi protiv korupcije, dodajući da još uvek ne postoji ni Strategija iz ove oblasti na šta EU obraćanja pažnju. “Izgleda da stranci više drže do tih strateških dokumenata nego vlasti u Srbiji. Proces izrade anitkorupcijske strategije ne napreduje, još uvek nije ni formirana radna grupa za to”, rekao je Nemanja Nenadić.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) ocenila je da su osnovna prava bila u senci drugih pitanja i problema u okviru poglavlja 23. Prema njenim rečima, kada je reč o osnovnim pravima Vlada Srbija ima “jedno odelo za Brisel, a jedno za glasački deo u Srbiji”, koje “jako vešto uspeva da skida i oblači kako joj odgovara”. Kao primer za to, Ignjatović je navela sve ono što se dešavalo u vezi sa organizacijom Europrajda.

Ona je zaključila da su u prethodnom periodu “odronjavanja” osnovnih prava toliko velika, da građani i civilno društvo “ne mogu da polepe sve ono što je ispalo iz mozaika osnovnih prava”.

 

Povezani članci

[Balkanoscope]: LGBTQI+ zajednica bez slobode

EWB

Spor put Srbije ka EU: Od nekorišćenja kapaciteta do teških političkih pitanja

Aleksandar Ivković

Bekman Dirkes: Srbija, dobra zemlja za ulaganje

EWB